Istočnoafrička zajednica

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Nine horizontal strips coloured (from top to bottom): blue, white, black, green, yellow, green, red, white, then blue. The emblem of the EAC is placed in the centre.
Zastava
Amblem of Istočnoafrička zajednica Jumuiya ya Afrika Mashariki  (свахили)
Amblem
Moto: „Jedan narod, jedna sudbina”
Himna: "EAC antem"
Ortografska projekcija sveta, sa naglašenom zemljama članovima Istočnoafričke zajednice (zeleno) i kandidatima (bledo zeleno)
Ortografska projekcija sveta, sa naglašenom zemljama članovima Istočnoafričke zajednice (zeleno) i kandidatima (bledo zeleno)
SedišteAruša
3°22′S 36°41′E / 3.367° ЈГШ; 36.683° ИГД / -3.367; 36.683
Largest cityDar es Salam
Zvanični jeziciEngleski[1]
Lingva frankaKišahili (Svahili)[1]
Demonim(i)East African
TypeMeđuvladina
Zemlje partneri
Lideri
• Predsedavajući samita
Руанда Pol Kagame
• Predsedavajući saveta
Руанда Ričard Sezibera
• EACJ Predsednik
Руанда Časni sudija Dr. Emanuel Ugirašebuja
• EALA govornik
Руанда Martin Ngoga
Бурунди Liberat Mfumukeko
ZakonodavstvoZakonodavna skupština
Uspostavljanje
• Prvi put uspostavljena
1967
• Rasformirana
1977
• Ponovo uspostavljena
7. jul 2000
Površina
• Ukupno
2.467.202 km2 (952.592 sq mi)[2] (10. a)
• Voda (%)
4,9
Populacija
• 2016 procena
168.848.000[3] a (8.)
• Gustina
68,4/km2 (177,2/sq mi)
GDP (PPP)2016 procena
• Total
US$ 439,039 milijardi[4] (42.a)
• Po glavi
US$ 2.600 a
GDP (nominalno)2016 procena
• Total
US$ 210,793 milijardi[5] (57tha)
• Po glavi
US$ 1257 a
Valuta
Vremenska zonaUTC+2 / +3 (CAT / EAT)
  1. Ako se smatra jedinstvenim entitetom.
  2. Da bude zamenjen istočnoafričkim šilingom

Istočnoafrička zajednica (EAC) je međuvladina organizacija sastavljena od šest suverenih država regije Afričkih velikih jezera u istočnoj Africi: Burundija, Kenije, Ruande, Južnog Sudana, Tanzanije i Ugande. Pol Kagame, predsednik Ruande, takođe je predsednik i ove organizacije. Organizacija je osnovana 1967. godine, prestala s postojanjem 1977. godine, a obnovljena 7. jula 2000. godine.[6] 2008. godine, nakon pregovora sa Zajednicom za razvoj Južne Afrike (SADC) i Zajedničko tržište za istočnu i jugoistočnu Afriku (COMESA), EAC se složio sa proširenom zonom slobodne trgovine, uključujući države članice sve tri organizacije. EAC je sastavni deo Afričke ekonomske zajednice. Glavni grad EAC-a je Aruša, dok je Dar es Salam najnaseljeniji grad.

EAC je potencijalni uspostavljač Istočnoafričke federacije, predložene federacije njenih članica u jedinstvenu suverenu i nezavisnu državu.[7] U 2010. godini, EAC je pokrenuo vlastito zajedničko tržište za robu, rad i kapital u okviru regiona, s ciljem stvaranja zajedničke valute i eventualno pune političke federacije.[8] U 2013. potpisan je protokol u kojem se navode njihovi planovi za pokretanje monetarne unije u roku od 10 godina.[9] U septembru 2018. godine formiran je odbor za početak procesa izrade regionalnog ustava.[10]

Geografija[уреди | уреди извор]

Geografski region koji obuhvata EAC pokriva površinu od 2.467.202 km2 (952.592 sq mi),[11] sa ukupnim stanovništvom od oko 173.583.000.[12]

Partnerske države[уреди | уреди извор]

Ime Prestonica Pristupanje Populacija[12] Površina (km2)[11] BNP
(US$ ml)[12]
BNP
po stanovniku
(US$)[12]
BNP PPP
(US$ ml)[13]
BNP PPP
po stanovniku
(US$)[13]
 Kenija Najrobi 2000 46.756.000 580.367 69.074 1.477 163.352 3.494
 Tanzanija Dodoma 2000 49.605.000 947.300 49.528 998 161.790 3.262
 Uganda Kampala 2000 42.319.000 241.038 27.556 651 90.973 2.150
 Burundi Gitega 2007 9.879.000 27.830 2.976 301 8.486 859
 Ruanda Kigali 2007 11.887.000 26.338 9.052 762 23.713 1.995
 Južni Sudan Juba 2016 13.137.000 644.329 5.239 399 24.191 1.841
173.583.000 2.467.202 163.425 941 472.505 272.206

Poređenje sa drugim regionalnim blokovima[уреди | уреди извор]

Afrička ekonomska zajednica
Glavni
regionalni
blokovi (REC)
1
Površina (km²) Populacija BDP (PPP) ($US) Zemlje
članice
u milionima po stanovniku
AEC 29.910.442 853.520.010 2.053.706 2.406 54
ECOWAS 5.112.903 349.154.000 1.322.452 3.888 15
ECCAS 6.667.421 121.245.958 175.928 1.451 11
SADC 9.882.959 233.944.179 737.335 3.152 15
EAC 2.440.409 169.519.847 411.813 2.429 6
COMESA 12.873.957 406.102.471 735.599 1.811 20
IGAD 5.233.604 187.969.775 225.049 1.197 7
Drugi
afrički
blokovi
Površina (km²) Populacija BDP (PPP) ($US) Zemlje
članice
u milionima po stanovniku
CEMAC 2 3.020.142 34.970.529 85.136 2.435 6
SACU 2.693.418 51.055.878 541.433 10.605 5
UEMOA 1 3.505.375 80.865.222 101.640 1.257 8
UMA 2 5.782.140 84.185.073 491.276 5.836 5
GAFTA 3 5.876.960 166.259.603 635.450 3.822 5
1 Ekonomski blok unutar REC

2 Predloženo za REC, ali osporena participacija
3 Neafrički članovi GAFTA su izuzeti is cifara

  najmaja vrednost među poređenim blokovima
  najveća vrednost među poređenim blokovima

Tokom 2004. Izvor: CIA World Factbook 2005, IMF WEO Database

Reference[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Development and Promotion of Extractive Industries and Mineral Value Addition”. www.eac.int. 
  2. ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov. 
  3. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. www.imf.org. 
  4. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. Приступљено 3. 12. 2016. 
  5. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. www.imf.org. 
  6. ^ „East African Community – Quick Facts”. Eac.int. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2009. Приступљено 1. 7. 2010. 
  7. ^ „A political union for east Africa? - You say you want a federation”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The Economist. 9. 2. 2019. Приступљено 4. 8. 2019. 
  8. ^ „FACTBOX-East African common market begins”. Reuters. 1. 7. 2010. Приступљено 1. 7. 2010. 
  9. ^ „East African trade bloc approves monetary union deal”. Reuters. 30. 11. 2013. 
  10. ^ „Ready for a United States of East Africa?”. Архивирано из оригинала на датум 03. 06. 2019. Приступљено 17. 12. 2019. 
  11. 11,0 11,1 „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov. 
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 „Report for Selected Countries and Subjects”. www.imf.org. 
  13. 13,0 13,1 „Report for Selected Countries and Subjects”. www.imf.org. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]