Istočnopacifički greben

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Istočnopacifički greben, koji se prostire južno od Kalifornijskog zaliva

Istočnopacifički greben je srednjookeanski greben, divergentne granice tektonske ploče smešten duž dna Tihog okeana. On razdvaja Tihookeansku ploču na zapadu od (sever prema jugu) Severnoameričke ploče, Rivera ploče, Kokos ploče, Naska ploče i Antarktičke ploče. Ovaj greben se prostire južno od Kalifornijskog zaliva u basenu Saltonskog mora u Južnoj Kaliforniji do tačke blizu 55° J, 130° Z, gde se spaja sa Pacifičko-Antarktičkim grebenom koji se prostire zapadno-jugozapadno prema Antarktiku, blizu Novog Zelanda (iako se u nekim vidovima primene PAR smatra južnim delom EPR-a). Veći deo uspona leži na oko 3200 km (2000 milja) od južnoameričke obale i uzdiže se na oko 1.800–2.700 m (6.000–9.000 ft) iznad okolnog morskog dna.

Pregled[уреди | уреди извор]

Istočnopacifički greben, 21 stepen severno. Podnožje dimnjaka „crni pušač

Okeanska kora se udaljava od Istočnopacifičkog grebena sa obe strane. Blizu Uskršnjeg ostrva stopa je preko 150 mm (6 in) godišnje, što je najbrže na svetu.[1] Međutim, na severnom kraju je to mnogo sporije sa samo oko 60 mm (2 12 in) godišnje.[2][3] Na istočnoj strani uspona, ploče Kokos i Naska koje se se pokreću prema istoku susreću se sa Južnoameričkom pločom koja se pomera ka zapadu i Severnoameričkom pločom koja podleže subdukciji pod njima. Pojas vulkana duž Anda i luk vulkana kroz Centralnu Ameriku i Meksiko direktni su rezultati ove kolizije. Istočno od poluostrva Donja Kalifornija, greben se ponekad naziva i zona procepa Kalifornijskog zaliva. Na ovom području je novonastala okeanska kora izmešana sa novonastalom kontinentalnom korom koja potiče od Severnoameričke ploče.

U blizini Uskršnjeg ostrva, Istočnopacifični greben se susreće sa Čileanskim grebenom i mikropločama Huana Fernandeza, koje se prostiru ka istoku, gde podležu subdukciji ispod Južnoameričke ploče u Peruansko-Čileanskom rovu duž obale južnog Čilea. Južna ekstenzija Istočnopacifičkog grebena (zvana Tihookeanski-Antarktički greben) spaja se sa Jugoistočnim indijskim grebenom u Makvorskoj trojnoj tačci južno od Novog Zelanda.

Delovi Istočnopacifičkog grebena imaju koso širenje, to jest širenje okeanskog dna koje nije ortogonalno najbližem segmentu grebena.[4]

Duž Istočnopacifičkog grebena hidrotermalni izvori zvani crni pušači prvi put su otkriveni projektom RISE 1979. godine i od tada su opsežno proučavani.[5] Ovi otvori formiraju vulkanogene masivne depozite sulfidne rude na dnu okeana.[6][7] Pronađena su mnoga jedinstvena dubokovodna bića kod ventilacionih otvora, koji opstaju u hemosintetskom ekosistemu, i ne onom koji koristi fotosintezu.[8] Južni deo Istočnopacifičkog greben jedan je od najbrže širećih sekcija Zemljinog sredokeanskog grebenskog sistema.[1][9]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б DeMets, Charles; Gordon, Richard G.; Argus, Donald F. (2010). „Geologically current plate motions”. Geophysical Journal International (на језику: енглески). 181 (1): 52. doi:10.1111/j.1365-246X.2009.04491.xСлободан приступ. 
  2. ^ "Understanding plate motions", USGS. Retrieved 26 June 2013.
  3. ^ Britannica
  4. ^ Zhang, Tuo; Gordon, Richard G.; Wang, Chengzu (2018). „Oblique seafloor spreading across intermediate and superfast spreading centers”. Earth and Planetary Science Letters. 495: 146—156. Bibcode:2018E&PSL.495..146Z. doi:10.1016/j.epsl.2018.05.001. 
  5. ^ Spiess, F. N.; Macdonald, K. C.; Atwater, T.; Ballard, R.; Carranza, A.; Cordoba, D.; Cox, C.; Garcia, V. M. D.; Francheteau, J. (1980-03-28). „East Pacific Rise: Hot Springs and Geophysical Experiments”. Science (на језику: енглески). 207 (4438): 1421—1433. Bibcode:1980Sci...207.1421S. ISSN 0036-8075. PMID 17779602. doi:10.1126/science.207.4438.1421. 
  6. ^ Haymon, Rachel M.; Kastner, Miriam (1981). „Hot spring deposits on the East Pacific Rise at 21°N: preliminary description of mineralogy and genesis”. Earth and Planetary Science Letters (на језику: енглески). 53 (3): 363—381. doi:10.1016/0012-821X(81)90041-8. 
  7. ^ Herzig, P. M.; Petersen, S.; Hannington, M. D. (2000), Polymetallic Massive Sulphide Deposits at the Modern Seafloor and their Resource Potential (PDF), ISA Technical Study: No. 2, International Seabed Authority, стр. 8 
  8. ^ Corliss, John B.; Dymond, Jack; Gordon, Louis I.; Edmond, John M.; von Herzen, Richard P.; Ballard, Robert D.; Green, Kenneth; Williams, David; Bainbridge, Arnold (1979-03-16). „Submarine Thermal Springs on the Galápagos Rift”. Science (на језику: енглески). 203 (4385): 1073—1083. Bibcode:1979Sci...203.1073C. ISSN 0036-8075. PMID 17776033. doi:10.1126/science.203.4385.1073. 
  9. ^ Searle, Roger (2013-09-19). Mid-ocean ridges. New York. ISBN 9781107017528. OCLC 842323181. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]