Istorija Nigerije

С Википедије, слободне енциклопедије

Istorija Nigerije može se pratiti do praistorijskih doseljenika (Nigerijaca) koji su živeli na tom području već 1100. godine pne. Brojne drevne afričke civilizacije nastanile su se u regionu koji je danas Nigerija, poput Kraljevine Nri, Beninskog carstva i Ojo carstva. Islam je Nigeriju prispeo putem Borno carstva između (1068. godine) i države Hausa oko (1385) tokom 11. veka,[1][2][3][4] dok je hrišćanstvo doseglo Nigeriju u 15. veku preko Avgustinskih i Kapučinskih monaha iz Portugalije. Carstvo Songaj takođe je okupiralo deo regiona.

Na Istoriju Nigerije presudno je uticala transatlantska trgovina robovima,[5] koja je započeta u Nigeriji krajem 15. veka. U početku su Evropljani zarobljavali Nigerijce koji su živeli u primorskim zajednicama. Kasnije su koristili lokalne posrednike da im obezbede robove. Ova dinamika je eskalirala sukobe između različitih etničkih grupa u regionu i poremetila starije obrasce trgovine preko Transsaharske rute.[6]

Britanske snage su napale Lagos 1851, a formalno je aneksiran 1865. Nigerija je postala Britanski protektorat 1901. Kolonizacija je trajala do 1960. godine, kada je pokret za nezavisnost prevladao, tako da je Nigerija stekla svoju nezavisnost. Nigerija je prvi put postala republika 1963. godine, ali je podlegla vojnoj vladavini tri godine kasnije, nakon krvavog državnog udara. Separatistički pokret kasnije je formirao Republiku Bijafru 1967. godine, što je dovelo do trogodišnjeg građanskog rata u Nigeriji. Nigerija je ponovo postala republika nakon što je napisan novi ustav 1979. godine. Međutim, republika je bila kratkotrajna, i vojska je ponovo preuzela vlast četiri godine kasnije. Planirano je da nova republika bude uspostavljena 1993. godine, ali je to onemogućio general Sani Abačaa. Abača je umro 1998. godine, a Četvrta republika je zatim uspostavljena naredne godine, čime su okončane tri decenije povremene vojne vladavine.

Rana istorija[уреди | уреди извор]

Arheološka istraživanja, čiji je začetnik Čarls Turstan Šo, pokazala su da su ljudi živeli u jugoistočnoj Nigeriji (tačnije Igbo Ukvu, Nsuka, Afikpo i Ugvuele) pre 100.000 godina. Iskopavanja u Ugvuelu, Afikpu i Nsuki pokazuju dokaze o dugim staništima već 6.000 pne. Međutim, do 9. veka nove ere izgledalo je jasno da su se Igbosi naselili u Igbolandu. Šoove iskopine u Igbo-Ukvu u Nigeriji su otkrile autohtonu kulturu iz 9. veka koja je stvorila visoko sofisticirana dela obradom bronze, nezavisno od bilo kakvog arapskog ili evropskog uticaja, i vekovima pre drugih nalazišta koja su bila poznatija u vreme otkrića.

Najraniji poznati primer fosilnog ljudskog skeleta pronađenog bilo gde u Zapadnoj Africi, koji je star 13.000 godina, pronađen je na lokaciji Ivo-Eleru u Ajsarunu, u zapadnoj Nigeriji, i svedoči o antičkoj habitaciji u tom regionu.[7]

Kanu Dufuna otkriven je 1987. nekoliko kilometara od sela Dufuna, nedaleko od reke Komadugu Gana, u državi Jobe, Nigerija.[8][9] Radiougljenično datiranje uzorka drvenog uglja pronađenog u blizini lokacije datira kanu na pre 8500 do 8000 godina, povezujući lokaciju sa jezerom Mega Čad.[10] To je najstariji brod koji je otkriven u Africi, a drugi najstariji u svetu.[11]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Table content, Nigeria”. country studies. 20. 8. 2001. 
  2. ^ „Historic regions from 5th century BC to 20th century”. History World. 29. 5. 2011. 
  3. ^ „A short Nigerian history”. Study country. 25. 5. 2010. 
  4. ^ „About the Country Nigeria The History”. Nigeria Government Federal Website. 1. 10. 2006. Архивирано из оригинала на датум 30. 05. 2019. Приступљено 26. 11. 2019. 
  5. ^ „Historical Legacies”. Архивирано из оригинала на датум 17. 04. 2020. Приступљено 26. 11. 2019. 
  6. ^ „The Transatlantic Slave Trade”. Архивирано из оригинала на датум 10. 06. 2020. Приступљено 26. 11. 2019. 
  7. ^ „Nigeria EARLY HISTORY Sourced from The Library of Congress Country Studies”. Приступљено 15. 5. 2010. 
  8. ^ Garba, Abubakar (1996). „The architecture and chemistry of a dug-out: the Dufuna Canoe in ethno-archaeological perspective”. Berichte des Sonderforschungsbereichs. 268 (8): 193—200. 
  9. ^ (16 September 2002). Dufuna Canoe: A Bridge Across 8,000 Years, Daily Trust (All Africa Global Media via COMTEX)
  10. ^ Gumnior, Maren; Thiemeyer, Heinrich (2003). „Holocene fluvial dynamics in the NE Nigerian Savanna”. Quaternary International. 111: 54. doi:10.1016/s1040-6182(03)00014-4. 
  11. ^ Trillo, Richard (2008) "The Rough Guide to West Africa" Penguin. Section: Nigeria Part 3:14.5 the north and northeast Maiduguri (pages unnumbered).

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Abegunrin, Olayiwola. Nigerian Foreign Policy under Military Rule, 1966-1999 (2003) online
  • Burns, Alan C. History of Nigeria (3rd ed. London, 1942) online free.
  • Dibua, Jeremiah I. Modernization and the crisis of development in Africa: the Nigerian experience (Routledge, 2017).
  • Dike, K. Onwuka. Trade and Politics in the Niger Delta, 1830-1885: An Introduction to the Economic and Political History of Nigeria (1956) online
  • Ekundare, R. Olufemi. An Economic History of Nigeria, 1860-1960 (1973)
  • Falola, Toyin, and Matthew M. Heaton. A History of Nigeria (2008) online
  • Falola, Toyin and Ann Genova. Historical Dictionary of Nigeria (Scarecrow Press, 2009)
  • Falola, Toyin; and Adam Paddock. Environment and Economics in Nigeria (2012).
  • Forrest, Tom. Politics and Economic Development in Nigeria (1995) online
  • Hatch, John. Nigeria: A History (1971)
  • Metz, Helen Chapin, ed. Nigeria: a country study (U.S. Library of Congress. Federal Research Division, 1992) online free, comprehensive historical and current coverage; not copyright.
  • Omu, Fred I. Press and politics in Nigeria, 1880-1937 (1978)
  • Rozario, S. I. Francis. Nigerian Christianity and the Society of African Missions (2012)
  • Shillington, Kevin . Encyclopedia of African History. (U of Michigan Press, 2005) p. 1401.
  • Hodgkin, Thomas, ed. Nigerian Perspectives: An Historical Anthology (Oxford University Press, 1960) online

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]