Ius primae noctis

С Википедије, слободне енциклопедије
Право господара, слика Василија Поленова -1874.г.

Ius primae noctis лат. (изговор: јус приме ноктис). Право прве ноћи. [1]

Поријекло изреке[уреди | уреди извор]

Није познато ко је смислио ово правило и да ли је оно, уопште, постојало.

Значење[уреди | уреди извор]

Право господара у средњовјековној Европи да проведе прву ноћ с дјевојком која се удаје за његовог роба или кмета.[1]

Сумња у постојање оваквог права[уреди | уреди извор]

Постоји сумња у постојање обичајног права ius primae noctis (право прве ноћи),у средњовјековној Европи. Истина, мотив овог правила није непознат народном предању и књижевним дјелима Бомаршеа, Волтера па чак и неких наших књижевника. Међутим нема поуздане потврде да је такво право заиста и постојало. Искривљено предање вјероватно је изведено из обавезе плаћања одређене надокнаде феудалном господару односно цркви и приликом вјенчања, и требало је да, уопште, употпуни величину неправде која је чињена од стране властодржаца потчињенима.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Клајн И. и Шипка М , Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008.г.
  2. ^ ius primae noctis | Hrvatska enciklopedija