Ивакура Томоми

У јапанској традицији презиме (Ивакура) претходи имену.

Ивакура Томоми
Датум рођења	(1825-10-26)26. октобар 1825.
Место рођења	Кјото, Јапан
Датум смрти	20. јул 1883.(1883-07-20) (57 год.)
Место смрти	Токио, Јапан

Ивакура Томоми (岩倉 具視, 26. октобар 1825. – 20. јул 1883.) био је јапански државник током Бакумацу и Меиџи периода. Стара новчаница од 500 јена носила је његов портрет.

Младост

Ивакура је рођен у Кјоту као други син ниже рангираног племића и дворјанина Хорикаве Јасучика. Године 1836. усваја га други племић, Ивакура Томојасу, од кога преузима породично презиме. Подучавао га је кампаку Такацукаса Масамичи и био је један од особа који су писаним путем изнели мишљење о реформи царског двора. Године 1854. постаје виши дворски службеник за цара Комеија.

Као племић на двору

Као и већина царских дворјанина у Кјоту, Ивакура се противио плановима Токугава шогуната да прекину државну изолациону политику и да отворе јапанске границе за странце. Када је Хота Масајоши, роџу Токугава владе, дошао у Кјото како би придобио царску дозволу за потписивање Харисовог уговора 1858. Ивакура је сакупио истомишљенике и покушао да одуговлачи преговоре између шогуна и двора.

Након што је таиро Ии Наосуке убијен 1860, Ивакура је подржао Кобу гатаи покрет који се залагао за савез шогуната и царског двора. Главни акценат на овај покрет лежао је у браку шогуна Токугаве Ијемочија и принцезе Казуномије која је била млађа сестра цара Комеија. Друга политичка страна која је подржавала радикалнији политички метод - Соно џои, видела је Ивакуру као подржаваоца шогуната па је притисла царске веродостојнике да га пошаљу у изгнанство. Као резултат тога Ивакура је напустио двор и преселио се у место Ивакуру која се налазила северно од Кјота.

Изгнанство

У Ивакури је написао велики број писама са својим мишљењима које је слао на двор или у Сацуму где су се тада налазили његови политички истомишљеници. Када је шогун Ијемочи умро 1866. године, Ивакура је покушао да активира царско племство у нади да ће преузети политичку иницијативу. Прикупио је одређени број даимјоа у име двора али у томе не успева јер убрзо цар Комеји умире од богиња. После цареве смрти настаје гласина да је Ивакура планирао цареву смрт отровом али је на време побегао и избегао хапшење.

Са Окубо Тошимичијем и Саиго Такаморијем испланирао је 3. јануара 1868. план за присвајање царске палате у Кјоту од стране области Сацуме и Чошу које су биле лојалне цару што се касније претворило у Меиџи обнову. Он је заслужан за истицање царског банера током Бошин рата што је тадашње противнике шогунске власти претворило у званичну царску војску.

Меиџи бирократа

На старој новчаници од 500 јена.

Тим јапанских представника на Ивакура мисији. Предводник ове мисије био је Ивакура Тотоми на слици приказан у центру како седи у традиционалној одећи.

Након оснивања нове Меиџи владе, Ивакура је одиграо важну улогу у политици тако што је постао један од блиских људи цара Меиџија. Сматра се да је био челни човек у објави заклетве од пет тачака и напуштању хан система.

Након што је проглашен за министра деснице 1871. године, повео је двогодишњу мисију на путу око света познату и као Ивакура мисија, где је посетио САД и неколико држава у Европи у циљу поновног потписивања неравноправних уговора које је Јапан био принуђен да прихвати током краја Едо периода. Циљ путовања био је и прикупљање информација у циљу модернизације Јапана на примерима страних земаља а у Јапан се враћа 1873, таман на време да се супростави инвазији Кореје (Сеиканрон). Схвативши да Јапан није у позицији да се супростави западним силама радио је на јачању царске институције, уставу (дао је наређење Иноуе Ковашију), као и на оснивању једне врсте парламентарне демократије.

Смрт

Иако је почетком 1883. године био лошег здравља, Ивакура је у мају отишао за Кјото како би покушао да обнови и сачува царску палату, као и зграде старог града, јер су многе биле у лошем стању још од пребацивања престонице у град Токио. Одмах након тога нагло оболева и пада у кревет па цар Меиџи шаље свог личног лекара, Ервина Белца, да га прегледа који дијагнозира рак грла. Цар посећује Ивакуру 19. јула као блиског пријатеља и бива видно потрешен због његовог здравственог стања. Дан након посете Ивакура умире поставши прва особа којој је организована државна сахрана под покровитељством царске владе.

Литература

• Beasley, William G. (1972). The Meiji Restoration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 9780804708159. OCLC 579232. 
• Hane, Mikiso (2001). Modern Japan: A Historical Survey. Westview Press. ISBN 978-0-8133-3756-2. 
• Jansen, Marius B. and Gilbert Rozman, ур. (1986). Japan in Transition: from Tokugawa to Meiji. Princeton: Princeton University Press. ISBN 9780691054599. OCLC 12311985. 
• Nish, Ian. (1998) The Iwakura Mission to America and Europe: A New Assessment. Richmond, Surrey: Japan Library. ISBN 978-1-873410-84-4; ISBN 978-0-415-47179-4.
• Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128. 
• Sims, Richard L. (2001). Japanese Political History Since the Meiji Renovation 1868–2000. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-312-23914-5; ISBN 978-0-312-23915-2.

Спољашње везе

• Портрет
• Великодостојници Меиџи владе Портрет Ивакуре са осталим угледницима Јапана из 1877. године