Izocijanska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ukoliko ste tražili drugo hemijsko jedinje, pogledajte članak CHNO.
Izocijanska kiselina
Isocyansäure.svg
Isocyanic acid 3D balls.png
Nazivi
IUPAC naziv
Izocijanska kiselina
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.109.068
Svojstva
HNCO
Molarna masa 43,03 g/mol
Agregatno stanje Bezbojna tečnost ili gas
Gustina 1,14 g/cm3 (20 °C)
Tačka topljenja -86 °C[3]
Tačka ključanja 23.5 °C
Rastvara se
Rastvorljivost Rastvoran u benzenu, toluenu, etru
Opasnosti
Opasnost u toku rada Otrovan
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Izocijanska kiselina je neorgansko jedinjenje sa formulom HNCO, koje je bilo otkriveno 1830.[4] Ova bezbojna supstanca je isparljiva i otrovna, sa tačkom ključanja od 23,5 °C. Izocijanska kiselina je najjednostavnije stabilno hemijsko jedinjenje koje sadrži ugljenik, vodonik, azot, i kiseonik, četiri najčešća elementa u organskoj hemiji i biologiji.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Pradyot Patnaik (2002). Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-049439-8. 
  4. Liebig, J.; Wöhler, F. (1830). „Untersuchungen über die Cyansäuren”. Ann. Phys. 20 (11): 394. Bibcode:1830AnP....96..369L. doi:10.1002/andp.18300961102. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]