Izopentenil pirofosfat

Из Википедије, слободне енциклопедије
Izopentenil pirofosfat
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 358-71-4
PubChem[1][2] 15983957
ChemSpider[3] 13115335 YesY
MeSH isopentenyl+pyrophosphate
ChEBI 128769
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C5H12O7P2
Molarna masa 246.092

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Izopentenil pirofosfat (IPP) je intermedijar u klasičnom, HMG-CoA reduktaznom putu koji koriste organizmi u biosintezi terpena i terpenoida. IPP se formira iz acetil-CoA preko mavelonske kiseline. IPP se može zatim izomerizovati do dimetilalil pirofosfata enzimom izopentenil pirofosfat izomeraza.[4][5]

Pojednostavljena verzija steroidnog sintetičkog puta sa intermedijarima izopentenil pirofosfat (IPP), dimetilalil pirofosfat (DMAPP), geranil pirofosfat (GPP) i skvalen.

IPP može biti sintetisan alternativnim ne-mevalonatnim putem izoprenoidne biosinteze. Pri tome se formira iz (E)-4-hidroksi-3-metil-but-2-enil pirofosfata (HMB-PP) dejstvom enzima HMB-PP reduktaza (LytB, IspH). Ne-mevalonatni put koriste mnoge bakterije, protozoe klase apicomplexa kao što su malarijski paraziti, i plastidi viših biljaka.

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 ed.). Wiley. ISBN 9780471193500. 
  5. ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]