Poravnanje krive u pandemiji kovida 19

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Izravnavanje krive u pandemiji kovida 19)
Grafički prikaz poravnanja krive[1]

Poravnanje krive u pandemiji kovida 19 je strategija javnog zdravlja SZO za usporavanje širenja virusa SARS-CoV-2. Trenutno se primenjuje tokom pandemije virusa korona 2019/20, kao najbolja dostupna strategija za usporavanje širenja virusa.[2]

Smanjenje pikova na grafikonu omogućava zdravstvenim radnicima da bolje upravljaju brojem obolelih, kroz pravovremeno preduzimanje preventivnih mera, jer na taj način dobiju više vremena za pripremu zdravstvenog sistema, prihvat obolelih i predlaganje novih odgovarajućih mera.[3][4][5]

Grafiku je razvio novinar vizuelnih podataka Rosamund Pearce, na osnovu grafike koja se pojavila u članku Centra za kontrolu i prevenciju bolesti SAD pod nazivom Strategija zajednice za ublažavanje pandemije gripa u Sjedinjenim Američkim Državama u 2017. godini.[6]

Tumačenje krive[уреди | уреди извор]

Bez mera zaštite od pandemije - poput društvenog distanciranja, vakcinacije i upotrebe maski za lice - patogeni se mogu eksponencijalno širiti.[7] Ovaj grafikon prikazuje kako rano usvajanje mera za usporavanje teži da se zaštiti širi sloj stanovništva, čime se smanjuje i odlaže vrhunac broja aktivnih slučajeva.
Simulacije koje upoređuju stopu širenja zaraze i broj smrtnih slučajeva usled prekoračenja bolničkih kapaciteta, kada su socijalne interakcije „normalne“ (levo, 200 ljudi se slobodno kreće) i „distancirano“ (desno, 25 ljudi se slobodno kreće). Zelena = zdrave, nezarazne jedinke Crveno = zaraženi pojedinci Plava = oporavljeni pojedinac Crni = mrtvi pojedinci.[8]

Visina krive je broj potencijalnih slučajeva u nekoj zemlji, dok je duž vodoravne ose „X” prikazan vremenski interval. Crta po sredini predstavlja presek u kome je previše slučajeva u prekratkom vremenu, što nadvlada zdravstveni sistem i zahteva preduzimanje odgovarajućih mera.[9]

Kako se koronavirus i dalje širi svetom, sve više preduzeća upućuje zaposlene da rade od kuće. Javne škole se zatvaraju, sveučilišta održavaju nastavu na mreži, glavni događaji se otkazuju, a institucije kulture zatvaraju vrata. Prekid svakodnevnog života je stvaran i značajan — ali to su i potencijalne životne koristi, kojima se vrši poravnanje krive u pandemiji kovida 19. Zapravo, sve je to deo napora da se uradi ono što epidemiolozi nazivaju poravnanjem krive pandemije, odnosno da se poveća socijalna distanca kako bi se usporilo širenje virusa, odnosno da se ne dobije ogroman skok u broju obolelih odjednom. Ako se to dogodi, ne bi bilo dovoljno bolničkih kreveta ili mehaničkih ventilatora za sve kojima je potrebno, a bolnički sistem jedne zemlje bi bio pretrpan. To se već događa u Italiji.

Ako zdravstveni sistem zamislimo kao sistem podzemne železnice u kome su stanovnici u žurbi i svi žele u isto vreme ući u vagone, nastaje zastoj jer se oni počinu gurati na vratima...a zatim sve više gomilati na peronu...jer sama železnička kompozicija nema dovoljno mesta da primi sve. Tako dolazi do preopterećenja jednog sistema... odnosno nijedan sistem to ne može podneti, a da ne uskrati usluge koje taj sistem treba da im pruži. Isto se dešava i sa američkim bolničkim sistemom koji postaje preplavljen pacijentima koji imaju koronavirus.
— Dru Haris, istraživač zdravstvenog stanja stanovništva sa Univerziteta Tomas Džeferson u Filadelfiji

Jedan od ova dva scenarija navedena u citatu prikazan je kroz grafički prikaz poravnanja krive u pandemiji u kojem američki bolnički sistem postaje preplavljen pacijentima sa koronavirusom. Međutim, ako se prati kretanje pandemije preko ovog grafičkog prikaza može se odložiti širenje virusa tako da se novi slučajevi ne pojave odjednom, već tokom nedelju ili više nedelja pa i meseci. Tada se sistem može prilagoditi i prihvatiti sve ljude koji će se verovatno razboleti i/ili možda trebati bolničku negu.

Ljudi bi se i dalje inficirali, ali brzinom kojom bi zdravstveni sistem mogao ići u korak sa pandemijom — scenario predstavljen blažom krivom na grafikonu.
Neka od alternativnih rešenja za poravnanje krive u pandemiji kovida 19[10][11]

Podizanje krive[уреди | уреди извор]

Uporedo sa nastojanjem da se kriva izravna, postoji i potreba za paralelnim naporom da se „podiže kriva“, kroz povećanje kapaciteta i obima usluga zdravstvenog sistema.[12] Kapacitet zdravstvene zaštite mogu se povećati na jedan od sledećih načina:

  • nabavkom opreme,
  • zapošljavanjem osoblja,
  • pružanjem usluga putem telemedicine (za pacijente koji nemaju kovid 19 kako bi se oslobodili kreveti. Manji gradovi i ruralna područja u kojima bolnice i klinike imaju daleko manje kapacitete očajnički trebaju ovu vrstu podrške).
  • kućnom negom,
  • zdravstvenim obrazovanjem stanaovništva.[13]

Povećanje kapaciteta ne znači samo više maski, kreveta, respiratora ili lekova za 20% slučajeva za koje se očekuje da će zahtevati hospitalizaciju. To takođe znači preusmeravanje resursa u oblasti sa najmanje resursa, obuku više osoblja za rad na intenzivnoj intenzivnoj nezi.[12]

Podizanje krive zahteva izuzetno brzu mobilizaciju resursa (ljudi, novac i oprema), domišljatost i fleksibilnost, kao i stručno i kvalitetno vođstvo i koordinaciju.[12]

Podizanje linije ima za cilj da obezbedi adekvatnu medicinsku opremu i zalihe za što veži broj pacijenata.[14]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Barclay, Eliza (2020-04-07). „Chart: The US doesn’t just need to flatten the curve. It needs to "raise the line."”. Vox (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-19. 
  2. ^ „Beating Coronavirus: Flattening the Curve, Raising the Line (YouTube video)”. Приступљено 19. 1. 2021. 
  3. ^ Wiles S (9. 3. 2020). „The three phases of Covid-19 – and how we can make it manageable”. The Spinoff. Pristupljeno 9. 3. 2020. 
  4. ^ Anderson RM, Heesterbeek H, Klinkenberg D, Hollingsworth TD (mart 2020). „How will country-based mitigation measures influence the course of the COVID-19 epidemic?”. Lancet. PMID 32164834. doi:10.1016/S0140-6736(20)30567-5 Slobodan pristup. »A key issue for epidemiologists is helping policy makers decide the main objectives of mitigation – eg, minimising morbidity and associated mortality, avoiding an epidemic peak that overwhelms health-care services, keeping the effects on the economy within manageable levels, and flattening the epidemic curve to wait for vaccine development and manufacture on scale and antiviral drug therapies.« 
  5. ^ Barclay E (10. 3. 2020). „How canceled events and self-quarantines save lives, in one chart”. Vox. 
  6. ^ „Community Mitigation Guidelines to Prevent Pandemic Influenza — United States, 2017”. www.cdc.gov. ecommendations and Reports / April 21, 2017 / 66(1);1–34. Pristupljeno 18. 3. 2020. 
  7. ^ Maier, Benjamin F.; Brockmann, Dirk (15 May 2020). Effective containment explains subexponential growth in recent confirmed COVID-19 cases in China. Science. 368 (6492): 742–746. . doi:10.1126/science.abb4557.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  8. ^ Stevens, Harry (2020-03-14). „These simulations show how to flatten the coronavirus growth curve”. The Washington Post (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2020-03-30. г. Приступљено 2020-03-29. 
  9. ^ Dudley, Joshua. „Q&A: Dr. Rishi Desai Talks To Medical Professionals About What We Can Learn From COVID-19”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-19. 
  10. ^ Wiles S (14. 3. 2020). „After 'Flatten the Curve', we must now 'Stop the Spread'. Here's what that means”. The Spinoff. Pristupljeno 13. 3. 2020. 
  11. ^ Anderson RM, Heesterbeek H, Klinkenberg D, Hollingsworth TD (mart 2020). „How will country-based mitigation measures influence the course of the COVID-19 epidemic?”. Lancet. PMID 32164834. doi:10.1016/S0140-6736(20)30567-5. 
  12. ^ а б в Barclay, Eliza (2020-04-07). „Chart: The US doesn’t just need to flatten the curve. It needs to "raise the line."”. Vox (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-08. 
  13. ^ Beating Coronavirus: Flattening the Curve, Raising the Line (на језику: српски), Приступљено 2021-12-08 
  14. ^ Dudley, Joshua. „Q&A: Dr. Rishi Desai Talks To Medical Professionals About What We Can Learn From COVID-19”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-08. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Poravnanje_krive_u_pandemiji_kovida_19&oldid=27448548”