Жак Превер

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Jacques Prevert)
Жак Превер
Жак Превер 1961. године
Лични подаци
Датум рођења(1900-02-04)4. фебруар 1900.
Место рођењаНеји на Сени, Француска
Датум смрти11. април 1977.(1977-04-11) (77 год.)
Место смртиОмонвил ла Птит, Француска

Жак Превер (франц. Jacques Prévert; Неји на Сени, 4. фебруар 1900Омонвил ла Птит, 11. април 1977), француски песник и писац сценарија . Превер је један од најчитанијих француских и светских песника XX века. Познат и по сценаријима за филмове Марсела Карнеа „Обала у магли“, „Хотел Север“, „Деца раја“ и „Љубавници из Вероне“.

Биографија[уреди | уреди извор]

Жак Превер је рођен 4. фебруара 1900. године у Нејиу на Сени, париском предграђу на ивици Булоњске шуме, од оца Андреа Превера и мајке Сизане Превер рођене Катис. Породица има финансијске тешкоће, селе се у Тулон, па се опет враћају у Париз. Стална пресељења, промене школа, оскудица и Први светски рат утичу да Превер заувек напусти школовање и од своје петнаесте године, ради повремено разне физичке и канцеларијске послове.

Служи војску у Линевилу у Лорени, где упознаје Ива Тангија, будућег великог сликара надреализма, и у Цариграду где упознаје Марсела Дијамера.

По повратку у Париз тројица пријатеља станују заједно.

Године 1925. Превер се венчао са пријатељицом из детињства Симон Дијен. У њиховој кући на Монпарнасу окупљају се Бретон, Деснос, Арагон, Пере, Кено и други надреалисти, а домаћини су Танги, Превер и Дијамел са својим супругама. Тројица пријатеља одлучују, да се прикључе надреалистичном покрету (1925. године).

Преверова сарадња са надреалистима трајала је све до разлаза са Бретоном 1928. године.

Од 1930, заједно са млађим братом, филмским режисером, Пјером Превером радио је на реализацији неколико филмова, као глумац, асистент и сценариста; касније је писао сценарије и дијалоге за Реноара, Карнеа, Гремијона, Кајата, Отан Лару и друге режисере.

Тридесетих година Превер је почео да пише и за кабарее, кафе-театре и авангардне позоришне трупе: краће драме, монологе, хорске реситале и шансоне.

Сарађује са композитором Жозефом Козмом и позоришном групом „Октобар“.

Године 1946. родила се Мишел, кћи Жака и Жанине Превер.

До своје смрти 11. априла 1977. године, објавио је више збирки песама и књига.

Поезија[уреди | уреди извор]

Анархиста, одметник и сањар, Превер у својој хуморној и хуманистички ангажованој лирици казује о животу у различитим његовим аспектима. Својеврстан моралиста и критичар друштва, Превер указује на још увек могуће просторе човекове среће коју малограђани, клерикалци, милитаристи и политичари стално угрожавају. Назван је и "песником Париза".

Годинама је посао песме на комадићима папира не помишљајући да их сабере у књигу. Прва Преверова збирка песама „Речи“ објављена тек 1945. године постигла је незапамћен успех: у кратком року продато је 150.000 примерака! Од смрти Виктора Игоа до Превера, Француска није имала истинскијег народног песника, кога подједнако воле и рафинирани љубитељи поезије и људи скромног образовања.

Припадао је покрету надреалиста где је заједно са Raymond-ом Queneau-ом и Marcel-ом Duhamel-ом био члан групе Rue du Château[1]. Његово надреалистичко искуство није само у афирмацији ирационалног него у аутентичном и спонтаном језику његовог дела, језику који нам не допушта да га прихватимо одвојеног од целине. Критика је истакла Преверову надареност за вербалне иновације, једар и саркастичан језик који наставља Вијонов лиризам језичке акробације Макса Јакоба и простодушност уличних песама[2].

Збирке песама:[уреди | уреди извор]

  • „Речи“
  • „Приче“
  • „Друге приче“
  • „Велики пролећни бал“
  • „Чари Лондона“
  • „Представа“
  • „Киша и лепо време“
  • „Приче од шкриљца“
  • „Збрда здола“
  • „Неке ствари и остало: изабране песме“. ISBN 978-86-85337-40-6.
  • „Сунце ноћи“

Филмографија[уреди | уреди извор]

  • „Врата ноћи“,
  • „Деца раја“,
  • „Тесна врата“,
  • „Ноћни посетиоци“,
  • „Љубавници из Вероне“,
  • „Дан се рађа“,
  • „Вечерњи посетиоци“
  • „Ствар је свршена“

Једночинке[уреди | уреди извор]

  • „Хитлер долази на власт“
  • „Драма на двору“
  • „Битка код Фонтеноа“
  • „Ситроен“

Препеви на српском језику[уреди | уреди извор]

  • Четири песме/Жак Превер; превео Иван В. Лалић //Књижевност ISSN 0023-2408 (1952) 328-329
  • Жак Превер, избор и превод Данило Киш, Младо поколење Београд 1967
  • Žak Prever: Pesme, Rad, 1986 ISBN 9788609000126
  • Žak Prever: Tajna svetkovina, Idea, 1990 ISBN 9788675470090

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ JACQUES PREVERT, PARIS LA BELLE
  2. ^ Zvonimir Golob: O pjesniku i prijevodu u Jacques Prevert: Barbara, Prosvjeta Zagreb 1982

Спољашње везе[уреди | уреди извор]