Јара Рибникар

С Википедије, слободне енциклопедије
јара рибникар
Јара Рибникар
Лични подаци
Датум рођења(1912-08-12)12. август 1912.
Место рођењаХрадец Кралове, Аустроугарска
Датум смрти30. април 2007.(2007-04-30) (94 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Професијакњижевница
Породица
СупружникВладислав Рибникар
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
У току НОБчлан ТАНЈУГ-а
Одликовања
Орден Републике са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Јара Рибникар (рођ. Хајек; češ. Jara Ribnikarová, roz. Hájek; Храдец Кралове, 23. август 1912 — Београд, 30. април 2007) била је књижевница, преводитељка и учесница Народноослободилачке борбе.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 23. августа 1912. године у месту Храдец Кралове, у Чешкој Бохемији, тада у Аустроугарској, а данас у Чешкој Републици.

Била је ћерка Емила Хајека, директора Музичке школе Станковић[2] и друга супруга Владислава Рибникара, директора "Политике". Радничком покрету је приступа 1939. године.

После окупације Краљевине Југославије, 1941. године извесно време је вршила курирску службу за Централни комитет Комунистичке партије Југославије. Заједно са мужем Владиславом радила на „Информативном билтену“. У Народноослободилачкој борби учествовала је од 1941. године. Маја 1943. године прешла је на ослобођену територију. Била у агенцији ТАНЈУГ, од њеног оснивања 1943. године.[3] Током рата је водила југословенски Црвени крст [4] и била је у Титовом штабу[5][6]. Била је комунисткиња и левичарка све до своје смрти, а 90-их је била чланица Југословенске левице.

Била је председница Удружења књижевника Србије и посланица Већа народа Савезне скупштине СФРЈ. Била је једна од оснивача и прва председница Друштва српско-чешког пријатељства које је краткотрајно деловало у Београду 1991. године[2]. Добитница је Седмојулске награде, Награде Иван Горан Ковачић, награде „Форума“ и награде Удружења књижевника Србије.

Преминула је 30. априла 2007. године у болници „Др Драгиша Мишовић“.[3] Њен син је Дарко Рибникар. Њен сестрић је био чехословачки министар иностраних послова Јиржи Динстбир.

Носитељка је Партизанске споменице 1941.[3] и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден Републике са златним венцем, Орден братства и јединства и Орден за храброст.[7]

Дела[уреди | уреди извор]

Написала је неколико романа, више књига мемоарске прозе и збирки приповедака и песама:

  • Иду дани, ноћи, дани (песме), 1952 (под псеудонимом Душанка Радак)
  • Деветог дана (приповетке), 1953
  • Недовршен круг (роман), 1954
  • Зашто вам је унакажено лице )роман), 1956
  • Ларго (приповетке), 1957
  • Бакаруша (роман), 1961
  • Победа и пораз (роман), 1963
  • Ти (роман), 1963
  • Ја, ти, ми (3 романа), 1967
  • Јан Непомуцки (роман), 1969
  • Међу нама (приповетке), 1973
  • Привиђења (роман), 1976
  • Кратко београдско пролеће (роман), 1977
  • Живот и прича {I} и {II} (мемоарска проза), 1979
  • Изабрана дела (4 књиге: Јан Непомуцки; Ја, ти, она; Живот и прича {I} и {II}; Живот и прича {III}), 1986
  • Живот и прича {IV} (мемоарска проза), 1988
  • Дете из Храдеца (мемоарска проза), 1990
  • Живот и прича {V} (мемоарска проза), 1995
  • Породичне приче (роман), 1995
  • Женске љубљвне приче, 1997
  • Роман о Т. М. (роман), 1998
  • Скретница (роман), 2001

Преводи[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Jara Ribnikar”. danas.rs. Приступљено 19. 1. 2023. 
  2. ^ а б Вук Петровић, „О Чесима и њиховим потомцима у Србији јужно од Саве и Дунава“, Beograd, Чешка беседа Београд, 2015
  3. ^ а б в Блиц: Преминула Јара Рибникар[мртва веза], Приступљено 4. 5. 2013.
  4. ^ CS:Emil Hájek
  5. ^ Všechna ti čest, člověče
  6. ^ Dienstbier, J.: Od snění k realitě, s. 210
  7. ^ Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 407, текст „Рибникар Е. Јара“

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јара_Рибникар&oldid=27075282”