Јеремија М. Павловић

Јеремија М. Павловић
'
Лични подаци
Датум рођења	(1881-00-00)1881.
Место рођења	Божурња, Кнежевина Србија
Датум смрти	1931.(1931-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (49/50 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Југославија
Научни рад
Поље	етнологија, етнографија

Јасеничанка: живот и рад женскиња у Крагујевачкој Јасеници, 1930.

Јеремија М. Павловић (Божурња, 1881 — Београд, 1931) био је српски етнолог, етнограф, учитељ и политичар. Рођен је у селу Божурња у општини Топола 1881. године. Службовао је као учитељ најпре у родној Божурњи, па затим у оближњој Блазнави и тада је почео своја етнолошка истраживања.

У делу Качер и Качерци забележио је податак о најдуговечнијем Србину, извесном Старом Тасу, који је живео 135 година. Забележио је бројне народне обичаје, песме и приче.

Пуних осам година проводи на функцији школског надзорника у Струмици (Македонија) и тада настају његова дела о, како се тада говорило, „Старој Србији“. Био је учесник Балканских ратова и Првог светског рата. У групи Врховне команде прелази Албанију и учествује на Солунског фронту. Доласком у престоницу постаје учитељ на Сењаку. Два пута је биран за посланика краљевине Југославије, као члан Народне радикалне странке.

Умире у педесетој години живота‚ 1931. године.

Дела

• Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, 1921.
• Из прошлости јужне Србије, 1924.
• Дојран и Дојранско језеро, 1925.
• Качер и Качерци, 1928.
• Малешево и Малешевци, 1928.
• Најновије досељавање становништва, 1928.
• Јасеничанка: живот и рад женскиња у Крагујевачкој Јасеници, 1930.
• Стари Дојран и Дојранско језеро, 1930.
• Наш народ у причама, 1930.

Литература

• Павловић, Јеремија М. (1928). Малешево и Малешевци. Штампарија „Свети Сава“, М. Салдековића. Приступљено 10. 5. 2014. 
• Павловић, Јеремија М. (1925). Малешево и Малешевци. Штампарија „Родољуб“. Приступљено 10. 5. 2014.