Хосе де Сан Мартин

Хосе де Сан Мартин
Сан Мартин
Лични подаци
Датум рођења	25. фебруар 1778.
Место рођења	Јапеју, Вицекраљевство Рио де ла Плата
Датум смрти	17. август 1850.
Место смрти	Булоњ на Мору, Француска

Хосе де Сан Мартин (шп. José de San Martín; Јапеју, 25. фебруар 1778 — Булоњ на Мору, 17. август 1850) био је аргентински генерал. Његови војни походи били су пресудни за победу поборника независности у Аргентини, Чилеу и Перуу. Заједно са Симоном Боливаром сматра се за најзначајнијег борца Јужне Америке против шпанске колонијалне власти.

У Аргентини је стекао титулу „Оца нације“ (Padre de la Patria) и сматра се националним херојем. У Перуу је познат као „оснивач слободног Перуа“ и „оснивач Републике и генералисимус“ (Fundador de la Libertad del Perú, Fundador de la República y de Generalísimo de las Armas). У Чилеу му је додељена највиша војна титула (Capitán General).

Биографија

Био је син шпанског војника и креолке. Војно образовање стицао је у Мадриду а од 11 до 20 године служио је у Европи и Африци. Године 1812. вратио се у Буенос Ајрес као официр шпанске војске. До тада је већ био стекао ратно искуство као командант војне јединице у сукобу са Французима. Као пуковник приступио је ослободилачком покрету и органозовао је војску предводећи је у првим борбама против Шпанаца 1813. године. Осујетио је шпанско искрцавање у Сан Лоренсу (код Паране). Организатор је чувене Андске војске и великог војног подвига када је прешавши Анде ослободио Чиле (1818) и Перу (1820) и био шеф држава. Борио се са променљивом ратном срећом. После сукоба са Боливаром повукао се у приватан живот у Европи. Вратио се у земљу 1828. али је одустао од искрцавања у Буенос Ајрес због тадашњих политичких сукоба. Вратио се у Француску у којој је умро слеп и заборављен.

Младост

Отац Хозеа де Сан Мартина, Хуан де Сан Мартин, син Андреса де Сан Мартина и Исидоре Гомез, рођен је у граду Серватос де ла Куеза, у садашњој провинцији Паленсија (бивша Краљевина Леон у Шпанији) и био је вицегувернер департмана. Он је служио као војно лице Шпанске круне, а 1774. године именован је за гувернера департмана Јапеју, дела мије владе у Гуаранију, формиране да управља са тридесет гуаранских језуитских мисија, након што је Карлос III протерао тај ред из Америке 1767. Седиште реда било је у Јапејуској редукцији, и Грегорија Маторас дел Сер. Хосе је рођен у Јапеју, Коријентес, индијанској редукцији Гварана. Тачна година његовог рођења је спорна, јер нема података о његовом крштењу. Каснији документи формулисани током његовог живота, попут пасоша, записа о војној каријери и документације о венчању, дали су му различите узрасте. Већина ових докумената указује да је његова година рођења 1777. или 1778. Породица се преселила у Буенос Ајрес 1781. године, када је Сан Мартин имао три или четири године.

Хуан је затражио премештај у Шпанију, напуштајући Америку 1783. Породица се настанила у Мадриду, али пошто Хуан није могао да стекне промоцију, преселили су се у Малагу. Једном у граду, Сан Мартин је уписан у Малашку црквену школу, започевши студије 1785. Мало је вероватно да је завршио шестогодишње основно образовање, пре него што се 1789. године приступио Мурсијском пуку, када је навршио потребну старост од 11. година. Војну каријеру започео је као питомац у Мурсијској пешадијској јединици.

Војна каријера у Европи

Битка код Бајлена била је једна од најважнијих битака коју је водио Јосе де Сан Мартин у Полуострвском рату.

Сан Мартин је учествовао у неколико шпанских кампања у Северној Африци, борећи се између осталих у Мелиљи и Орану против Мавра 1791. Његов чин је подигнут до поднаредника 1793. године, кад је имао 15 година. Поморску каријеру започео је током Рата за другу коалицију, када је Шпанија била у савезу са Француском против Велике Британије, за време Француске револуције. Његов брод Санта Доротеа заузела је Краљевска морнарица, која га је неко време држала као ратног заробљеника. Убрзо након тога, наставио је борбе у јужној Шпанији, углавном у Кадизу и Гибралтару у чину другог капетана лаке пешадије. Он је наставио је да се бори против Португалије на страни Шпаније у Апелсиновском рату 1801. Унапређен је у капетана 1804. Током боравка у Кадизу био је под утицајем идеја шпанског просветитељства.

Са избијањем Полуострвског рата 1808. године, Сан Мартин је именован за ађутанта Франциска Марије Солана Ортиза де Росаса. Росас, за кога се сумњало да је француски симпатизер, погинуо је у народном устанку током кога је надвладана касарна, након чега је његов леш вучен по улицама. Сан Мартин је распоређен у армије Андалузије и водио је батаљон добровољаца. У јуну 1808. његова јединица се укључила у герилске снаге које је предводио Хуан де ла Круз Морхеон. Он је скоро погинуо током битке код Архониље, али га је спасио наредник Хуан де Диос. Дана 19. јула 1808, шпанске и француске снаге су се упустиле у битку код Бајлена. Шпанска победа је омогућила армији Андалузије да нападне и заузме Мадрид. За своје поступке током ове битке, Сан Мартин је одликован златном медаљом, а његов чин је подигнут у потпуковника. Дана 16. маја 1811. борио се у бици код Албуере под командом генерала Вилијама Кар Бересфорда. До тада су француске армије држале већину Пиринејског полуострва под својом контролом, осим Кадиза.

Види још

• Борба за независност Латинске Америке

Литература

• Lynch, John. San Martin: Argentine Soldier, American Hero
• Lynch, John. The Spanish American Revolutions 1808–1826 (2nd ed. 1986)
• Abad de Santillán, Diego (1965). Historia Argentina (на језику: шпански). Buenos Aires: TEA (Tipográfica Editora Argentina). 
• Camogli, Pablo; de Privitellio, Luciano (2005). Batallas por la Libertad (на језику: шпански). Buenos Aires: Aguilar. ISBN 978-987-04-0105-6. 
• Galasso, Norberto (2000). Seamos libres y lo demás no importa nada [Let us be free and nothing else matters] (на језику: шпански). Buenos Aires: Colihue. ISBN 978-950-581-779-5. 
• Mayochi, Enrique Mario. „San Martín visto por los artistas” [San Martín saw by artists] (на језику: шпански). San Martín National Institute. Архивирано из оригинала 1. 6. 2012. г. Приступљено 14. 7. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Documentos para la historia del Libertador General San Martín [Documents for the history of Liberator General San Martín] (на језику: шпански). Buenos Aires: Instituto Nacional Sanmartiniano and Museo Histórico Nacional. 1953. 
• Crow, John (17. 1. 1992). The Epic of Latin America. Berkeley, California: University of California Press. ISBN 978-0-520-07723-2. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Dellepiane, Carlos (1965). Historia militar del Perú [Military history of Peru] (на језику: шпански). Buenos Aires: Círculo Militar. 
• Espíndola, Adolfo (1962). San Martín en el Ejército Español en la península [San Martín in the Spanish Army in the peninsula] (на језику: шпански). Buenos Aires: Comisión Nacional Ejecutiva del 150 Aniversario de la Revolución de Mayo. 
• Harvey, Robert (2000). Liberators: Latin America's Struggle For Independence. New York: The Overlook Press, Peter Mayer Publishers. ISBN 978-1-58567-072-7. 
• Higgins, James (2014). The Emancipation of Peru: British Eyewitness Accounts. Online at https://sites.google.com/site/jhemanperu
• Levene, Ricardo (1936). Historia de la Nación Argentina [History of the Argentine Nation] (на језику: шпански). Buenos Aires: Editorial El Ateneo. 
• Montes i Bradley, Ricardo Ernesto (1952). El agricultor José de San Martín [The farmer José de San Martín] (на језику: шпански). Mexico: Editorial Perspectivas. 
• Luna, Félix (2003). La independencia argentina y americana (на језику: шпански). Buenos Aires: Planeta. ISBN 950-49-1110-2. 
• Harvey, Robert. "Liberators: Latin America`s Struggle For Independence, 1810–1830". John Murray, London (2000). ISBN 0-7195-5566-3
• Rector, John Lawrence (2003). The History of Chile. Greenwood Publishing Group. 
• Robertson, William Spence (1922). History of Latin-American Nations. Texas: D. Appleton and Company. 
• Scheina, Robert L. (2003). Latin America's Wars. Brassey's. 
• Van Dyke, Harry Weston (1912). Through South America. Texas: Thomas Y. Crowell Company. 
• Barros Arana, Diego (1850). Estudios históricos sobre Vicente Benavides i las campañas del Sur: 1818–1822 (на језику: шпански). Santiago, Chile: Imprenta de Julio Belin i Compañia. 
• Barros Arana, Diego (1855). Historia Jeneral de la Independencia de Chile (на језику: шпански). I—IV. Santiago, Chile: Imprenta del Ferrocarril. 
• Barros Arana, Diego (1884—1902). Historia Jeneral de Chile (на језику: шпански). I-XVI. Santiago, Chile: Rafael Jover. 
• Castedo, Leopoldo (1954). Resumen de la Historia de Chile de Francisco Antonio Encina (на језику: шпански). 2. Santiago, Chile: Empresa Editora Zig-Zag. 
• Encina, Francisco Antonio (1940—1952). Historia de Chile: desde la prehistoria hasta 1891 (на језику: шпански). I—XX. Santiago, Chile: Editorial Nascimento. 
• Gay, Claudio (1856). Historia de la Independencia Chilena (на језику: шпански). I & II. Paris, France: Imprenta de E. Thunot y Cia. 
• Harvey, Robert. "Liberators: Latin America`s Struggle For Independence, 1810–1830". John Murray, London (2000). ISBN 0-7195-5566-3
• Herring, Hubert (1968). A History of Latin America. New York, NY: Alfred A Knopf. 
• Prago, Albert (1970). The Revolutions in Spanish America. New York, NY: The Macmillan Company. 
• Vicuña Mackenna, Benjamín (1849). El sitio de Chillán (на језику: шпански). Santiago, Chile: Periodico La Tribuna. 
• Vicuña Mackenna, Benjamín (1868). La guerra a muerte: memoria sobre las últimas campañas de la Independencia de Chile (1819–1824) (на језику: шпански). Santiago, Chile: Imprenta Nacional. стр. 562. 
• Rojas, Ricardo (1945). San Martín: Knight of the Andes. New York: Doubleday, Doran & Company. 
• Fisher, John R.; Kuethe, Allan J.; McFarlane, Anthony, ур. (1990). Reform and Insurrection in Bourbon New Granada and Peru. Baton Rouge and London: Louisiana State University Press. ISBN 080711569X. 
• Anna, Timothy E. (1979). The Fall of the Royal Government in Peru. Lincoln and London: University of Nebraska Press. ISBN 0803210043. 
• Walker, Charles F. (1999). Smoldering Ashes: Cuzco and the Creation of Republican Peru, 1780–1840. Durham and London: Duke University Press. ISBN 0822322935. 
• Lecuna, Vincente (1951). „Bolívar and San Martín at Guayaquil”. The Hispanic American Historical Review. 31 (3): 369—393. JSTOR 2509398. doi:10.2307/2509398. 
• Masur, Gehard (1951). „The Conference of Guayaquil” (PDF). The Hispanic American Historical Review. 31 (2): 189—229. JSTOR 2509029. doi:10.2307/2509029. 
• Pigna, Felipe (2010). Libertadores de América. Buenos Aires: Planeta. ISBN 978-950-49-2420-3. 

Спољашње везе

• Новински исечци на тему Хосе де Сан Мартин у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економије (ZBW)