Јован Дамјановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован Дамјановић
Лични подаци
Пуно име Јован Дамјановић
Датум рођења (1982-10-04)4. октобар 1982. (41 год.)
Место рођења Книн, СФРЈ
Висина 1,92 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Синђелић Београд
Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2000—2001 Сутјеска Никшић 5 (0)
2002 Раднички Обреновац 15 (1)
2002—2003 Рад 34 (4)
2004 Железник 14 (1)
2005—2006 Борац Чачак 37 (14)
2006—2007 Рид 36 (9)
2007—2009 Падерборн 07 31 (8)
2009—2010 Вехен Висбаден 23 (1)
2011—2012 Борац Чачак 29 (8)
2012—2013 Динамо Минск 25 (6)
2013 → Динамо Брест 4 (0)
2013 ОФК Београд 9 (4)
2014 Хунан Биловс 17 (8)
2015 Нови Пазар 11 (0)
2016 Вождовац 9 (1)
Репрезентативна каријера
1998 СР Југославија до 16 3 (0)
2000—2001 СР Југославија до 18 8 (5)
2011 Србија 3 (0)
Тренерска каријера
2018 Вождовац
2020—2021 Вождовац
* Датум актуелизовања: 18. април 2021.

Јован Дамјановић (Книн, 4. октобар 1982) је бивши српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер. Играо је на позицији нападача.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Почео је да тренира фудбал са девет година у београдском Синђелићу, а потом је прошао млађе категорије Црвене звезде.[1] Након млађих селекција Црвене звезде, био је на позајмици у никшићкој Сутјесци.[2] Почетком 2002. године одлази на шест месеци у друголигаша Раднички из Обреновца.[3] Након тога игра у највишем рангу, Првој лиги СЦГ, за Рад, Железник и чачански Борац.[4]

Лета 2006. одлази у аустријског бундеслигаша Рид. Након годину и по дана у Риду, Дамјановић на полусезони 2007/08. прелази у немачког друголигаша Падерборн. Падерборн је на крају сезоне испао у нижи ранг такмичења, па је Дамјановић сезону 2008/09. провео у трећој лиги Немачке. Након тога је играо за још једног немачког трећелигаша, Вехен Висбаден.[4]

Од 2011. је поново наступао за чачански Борац, затим је током 2012. и 2013. играо у Белорусији за Динамо Минск и Динамо Брест а у лето 2013. се вратио у Србију и потписао за ОФК Београд.[5] У дресу клуба са Карабурме је провео једну полусезону, током које је на девет утакмица у првенству и три у Куп такмичењу постигао четири гола. У фебруару 2014. одлази у кинеског друолигаша Хунан.[6]

Крајем августа 2015. је потписао за суперлигаша Нови Пазар,[7] а јануара 2016. је прешао у Вождовац,[8] одакле након једне полусезоне завршава играчку каријеру.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Са репрезентацијом СР Југославије до 18 година је играо на Европском првенству 2001. у Финској где је освојено четврто место.[9] На том турниру Дамјановић је постигао три гола.

Дамјановић је у мају 2011, добио први позив у сениорску репрезентацију Србије. Селектор Владимир Петровић Пижон га је уврстио на списак играча за пријатељске утакмице против Јужне Кореје и Аустралије.[10] Дамјановић је дебитовао за репрезентацију Србије 3. јуна 2011. у Сеулу против Јужне Кореје. Играо је и четири дана касније против Аустралије у Мелбурну, а свој трећи и уједно последњи наступ за национални тим је имао 10. августа 2011. против Русије.[4]

Након играчке каријере[уреди | уреди извор]

У јулу 2016. је постављен за директора омладинске школе ФК Вождовац.[11] Након смене Бранка Војиновића у септембру 2018, Дамјановић је постављен за тренера Вождовца,[12] и на тој функцији се задржао три недеље до доласка Драгана Аничића.[13] Вратио се на функцију директора омладинске школе, а у августу 2019. је постављен за спортског директора ФК Вождовац.[14] Након смене Радомира Коковића у марту 2020, Дамјановић је по други пут постављен за тренера Вождовца.[15] На тој функцији је био до 12. априла 2021. године када је смењен.[16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Direktor omladinske škole FK Voždovac, Jovan Damjanović – “Pravimo velike fudbalere, ali i ljude!””. fkvozdovac.rs. 27. 3. 2019. Приступљено 14. 3. 2020. 
  2. ^ „INTERVJU – Jovan Damjanović: Ajaks birao Ibra ili ja, Venger zvao u Arsenal, a meni samo Zvezda bila važna”. mozzartsport.com. 19. 2. 2020. Приступљено 14. 3. 2020. 
  3. ^ „Filipović: Nedostaju nam inostrani mečevi”. blic.rs. 8. 2. 2002. Приступљено 14. 3. 2020. 
  4. ^ а б в „Jovan Damjanović”. reprezentacija.rs. Приступљено 14. 3. 2020. 
  5. ^ „Perović, Bates i Damjanović u OFK Beogradu”. novosti.rs. 30. 8. 2013. Приступљено 14. 3. 2020. 
  6. ^ „OFK Beograd oslabljen, Damjanović odlazi u Kinu”. novosti.rs. 25. 2. 2014. Приступљено 14. 3. 2020. 
  7. ^ „Novi Pazar doveo bivšeg napadača Zvezde”. mozzartsport.com. 31. 8. 2015. Приступљено 14. 3. 2020. 
  8. ^ „Gužva u Zmajevom gnezdu - u Voždovac stigao i Jovan Damjanović”. mozzartsport.com. 21. 1. 2016. Приступљено 14. 3. 2020. 
  9. ^ „Jugoslavija četvrta”. glas-javnosti.rs. 30. 7. 2001. Приступљено 14. 3. 2020. 
  10. ^ „Pižon hoće pobednike”. novosti.rs. 27. 5. 2011. Приступљено 14. 3. 2020. 
  11. ^ „Jovan Damjanović novi direktor omladinske škole”. fkvozdovac.rs. 21. 7. 2016. Приступљено 13. 3. 2020. 
  12. ^ „Damjanović na klupi Zmajeva”. sportklub.rs. 26. 9. 2018. Приступљено 14. 3. 2020. 
  13. ^ „Dragan Aničić od Voždovčana traži rok en` rol i hevi metal na terenu”. zurnal.rs. 15. 10. 2018. Приступљено 14. 3. 2020. 
  14. ^ „REORGANIZACIJA NA KROVU – MIRKOVIĆ GENERALNI, DAMJANOVIĆ SPORTSKI DIREKTOR FK VOŽDOVAC”. fkvozdovac.rs. 26. 8. 2019. Приступљено 14. 3. 2020. 
  15. ^ „JOVAN DAMJANOVIĆ POSTAVLjEN ZA NOVOG ŠEFA STRUČNOG ŠTABA VOŽDOVCA”. fkvozdovac.rs. 12. 3. 2020. Приступљено 14. 3. 2020. 
  16. ^ „Јован Дамјановић више није тренер Змајева”. fkvozdovac.rs. 12. 4. 2021. Приступљено 18. 4. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Дамјановић&oldid=26798071”