Južnoafrička razvojna zajednica

С Википедије, слободне енциклопедије
Južnoafrička razvojna zajednica

List
  • franc. Communauté de développement d'Afrique australe
  • port. Comunidade para o Desenvolvimento da África Austral
  • afr. Suider-Afrikaanse Ontwikkelingsgemeenskap
  • svah. Jumuiya ya Maendeleo ya Nchi za Kusini mwa Afrika
Logotip of List franc. Communauté de développement d'Afrique australe port. Comunidade para o Desenvolvimento da África Austral afr. Suider-Afrikaanse Ontwikkelingsgemeenskap svah. Jumuiya ya Maendeleo ya Nchi za Kusini mwa Afrika
Logotip
Moto: „Ka zajedničkoj budućnosti”
Himna: „SADC himna”
Mapa Afrike koja označava članove SADC (svetlo zelena) i SADC + SACU (tamno zeleno).
Mapa Afrike koja označava članove SADC (svetlo zelena) i SADC + SACU (tamno zeleno).
SedišteGaborone, Bocvana
Radni jezici
TypeMeđuvladina
Članstvo
Lideri
• Predsedavajući samita
Мозамбик Filipe Njusi
• Predsedavajući saveta
Мозамбик Veronika Makamo
• Predsedavajući SADC PF
Маурицијус Abdool Amin
• Tribunalni
predsednik
Маурицијус Ariranga Pilaj
• Izvršni sekretar
Танзанија Stergomena Taks
ZakonodavstvoSADC parlamentarni forum
Uspostavljanje
• as SADCC
1. april 1980
• kao SADC
17. avugust 1992
Površina
• Ukupno
9.882.959 km2 (3.815.832 sq mi)
Populacija
• Procena
345 miliona [1]
GDP (nominalno)2018 procena
• Total
US $721,3 milijardi [1]
Vremenska zonaUTC+1 to +4

Južnoafrička razvojna zajednica (engl. Southern African Development Community, SADC) intervladina je organizacija sa sedištem u Gaboronu, Bocvana. Njen cilj je unapređenje socijalno-ekonomske saradnje i integracije, kao i političke i bezbednosne saradnje između 16 južnoafričkih zemalja.[2]

Zemlje članice[уреди | уреди извор]

SADC ima 16 zemalja članica:[3]

Površina i stanovništvo država članica[4]
Zemlja Površina

(km2)

Populacijan Napomene o članstvu
 Angola 1.246.700 25.646.166
 Bocvana 582.000 2.024.904
 Komori[5][6] 2.235 575.660 od 20. avgusta 2017
 DR Kongo 2.344.858 78.736.153 od 8. septembra 1997
 Svazilend 17.363 844.223
 Lesoto 30.355 1.741.406
 Madagaskar 587.295 12.238.914 članstvo obnovljeno 30. januara 2014[7] nakon nametnute suspenzije iz 2009
 Malavi 118.484 13.077.160
 Mauricijus 1.969 1.237.000 od 28. avgusta 1995
 Mozambik 801.590 20.252.223
 Namibija 824.268 2.104.900 od 21. marta 1990 (od nezavisnosti)
 Sejšeli 456 90.945 takođe ranije član SADC od 8. septembra 1997. do 1. jula 2004, a zatim se ponovo 2008. godine.
 Južna Afrika 1.221.037 56.000.000 od 30. avgusta 1994
 Tanzanija 947.303 44.928.923
 Zambija 752.612 13.046.508
 Zimbabve 390.757 12.973.808

Unija Komora primljena je u SADC na 37. samitu šefova država i vlada SADC-a održanom u Pretoriji, Južna Afrika 2017. godine, čime je ukupan broj država članica postao 16.[8] Pored toga, Burundi je zatražio da se pridruži.[9]

Istorija[уреди | уреди извор]

SADC vodi poreklo iz šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, kada su lideri većinski-vladajućih zemalja i pokreti nacionalnog oslobođenja koordinirali svoje političke, diplomatske i vojne borbe za okončanje kolonijalne vladavine i vladavine belih manjina u Južnoj Africi. Neposredna prethodnica političke i bezbednosne kooperacije današnjeg SADC-a bila je neformalna grupacija Frontalnih država (FLS). Ona je formirana 1980.

Južnoafrička konferencija o koordinaciji razvoja (SADCC) bila je preteča društveno-ekonomske saradnje današnjeg SADC-a. Usvajanjem deklaracije iz Lusake od strane većinom-rukovođenih država Južne Afrike 1. aprila 1980. otvoren je put formalnom uspostavljanju SADCC-a u aprilu 1980.

Članstvo u FLS i SADCC ponekad se razlikovalo. SADCC je transformisan u SADC 17. avgusta 1992. godine, usvajanjem od strane osnivačkih članova SADCC-a i novonezavisne Namibije Vindhukove deklaracije i ugovora o uspostavljanju SADC-a. SADC iz 1992. godine omogućio socijalno-ekonomsku, političku i bezbednosnu saradnju. U stvarnosti, FLS je raspušten tek 1994. godine, nakon prvih demokratskih izbora u Južnoj Africi. Naknadni napori da se politička i bezbednosna saradnja postave na čvrste institucionalne osnove pod okriljem SADC-a nisu uspeli.

Dana 14. avgusta 2001. godine izmenjen je ugovor o SADC-u iz 1992. godine. Amandman je najavio reviziju struktura, politika i procedura SADC-a, što je procesa koji je u toku. Jedna od promena je da je politička i bezbednosna saradnja institucionalizovana u Organu za politiku, odbranu i bezbednost (OPDS). Kao jedno od glavnih tela SADC-a, on podleže nadzoru vrhovnog tela organizacije, Samita, koji čine šefovi država ili vlada.

Organizacija održava sopstveni multisportski događaj u obliku SADC igara, koje su prvi put održane 2004. godine u Maputu. Prvobitno planirane za raniji datum u Malaviju i Lesotu, organizaciona pitanja dovela su do napuštanja plana i SADC je izrekao novčanu kaznu od 100.000 američkih dolara protiv Malavija.[10] Prvo takmičenje 2004. godine u Maputu rezultiralo je da je preko 1000 mladih do 20 godina iz 10 zemalja učestvuje u sportskom programu koji je obuhvatao atletiku, fudbal, netbol, boks i košarku.[11]

U avgustu 2019. SADC je usvojio svahili kao svoj četvrti radni jezik, uz engleski, francuski i portugalski.[12] Kisvahili - lingva franka u regionu afričkih Velikih jezera, drugim delovima Istočne Afrike i, u manjoj meri, delovima Južne Afrike - službeni je jezik Tanzanije, Kenije, Ruande i Afričke unije.[13]

Protokoli[уреди | уреди извор]

SADC ima 27 pravno obavezujućih protokola koji se bave pitanjima poput odbrane, razvoja, ilegalne trgovine drogom, slobodne trgovine i kretanja ljudi.[14]

  • Protokol o energiji (1996)[15] - namenjen je promociji skladnog razvoja nacionalnih energetskih politika. Ove razvojne strategije postavljaju opipljive ciljeve za SADC i njegove države članice za razvoj infrastrukture u energetici i njenim podsektorima: drvno gorivo, nafta i prirodni gasa, električna energija, ugalj, obnovljiva energija, i energetska efikasnost i očuvanje.[16]
  • Protokol o rodu i razvoju - od država članica se traži da ubrzaju napore na implementaciji radi ostvarivanja konkretnih i transformativnih promena u životu žena i devojčica u regionu. Predsednik Mutarika takođe je izrazio zabrinutost zbog eskalirajućih incidenata rodno zasnovanog nasilja u regionu, posebno onih koji su počinjeni nad ženama i devojkama, i iskoristio je ovu priliku da potpiše obavezu okončavanja prakse dečjih brakova, kao dela AU kampanje za okončanje dečjih brakova u Africi.[17]
  • Protokol o politici, odbrambenoj i bezbednosnoj saradnji (2001) - namenjen je jačanju regionalne bezbednosne i odbrambene saradnje, promociji mira, političke stabilnosti i upravljanja sukobima. Protokol je takođe pokrenuo institucionalnu reformu SADC-ovog Organa za politiku, odbranu i bezbednost (OPDS).[18]

SADC FTA[уреди | уреди извор]

Područje slobodne trgovine SADC-a osnovano je u avgustu 2008. godine, nakon što je primena SADC protokola o trgovini 2000. godine postavila temelje za njegovo formiranje.[19][20] Njegovi prvobitni članovi bili su Bocvana, Lesoto, Madagaskar, Mauricijus, Mozambik, Namibija, Južna Afrika, Esvatini, Tanzanija, Zambija i Zimbabve,[21] a kasnije su se pridružili Malavi i Sejšeli. Od 15 država članica SADC-a, samo Angola i Demokratska Republika Kongo još ne učestvuju, međutim, ministar trgovine Angole Jofre Van-Dunen mlađi izjavio je u Luandi da njegovo ministarstvo radi na stvaranju uslova za pristupanje Angole Području slobodne trgovine SADC-a 2019.[22][23] SADC carinska unija, koja je trebalo da bude uspostavljena do 2010. godine prema SADC-ovom Regionalnom indikativnom strateškom razvojnom planu (RISDP), verovatno neće postati stvarnost u bliskoj budućnosti. To je zato što su sporazumi o ekonomskom partnerstvu Evropske unije (EPA) sa njihovim tradicionalnim vanregionalnim slobodnotrgovinskim režimima pružili za nekoliko članica SADC-a više koristi od dublje integracije regionalnog tržišta u okviru SADC carinske unije. Budući da su ove države SADC-a formirale četiri različite grupe za pregovaranje i sprovođenje različitih sporazuma o ekonomskom partnerstvu sa Evropskom unijom, propušta se šansa za uspostavljanje zajedničke spoljne carine za SADC kao preduslova za regionalnu carinsku uniju.[24]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „SADC Facts & Figures”. Southern African Development Community. Приступљено 2019-12-12. 
  2. ^ Schenoni, Luis L. „The Southern African unipolarity”. Journal of Contemporary African Studies. Приступљено 2017-09-30. 
  3. ^ „Member States”. Southern African Development Community. Приступљено 2017-07-31. 
  4. ^ „Population by sex, annual rate of population increase, surface area and density” (PDF). United Nations Statistics Division: 1—2. Приступљено 27. 1. 2017. 
  5. ^ „Communiqué of the 37th Summit SADC of Heads of State and Government or Tambo Building, Department of International Relations and Cooperation (DIRCO) Pretoria, South Africa” (PDF). Southern African Development Community. 2017-08-20. Приступљено 2017-07-31. 
  6. ^ „The Union of Comoros becomes the 16th SADC Member State”. Southern African Development Community. 2017-08-20. Приступљено 2017-07-31. 
  7. ^ „SADC Lifts Madagascar Suspension”. SADC. Приступљено 30. 1. 2014. 
  8. ^ Tore, Ozgur. „Comoros joins Southern African Development Community – SADC”. ftnnews.com. FTN News. Приступљено 31. 1. 2018. 
  9. ^ Nakale, Albertina (2017-08-22). „Southern Africa: Comoros Admitted Into SADC”. Приступљено 2017-08-31. 
  10. ^ Organisation of SADC Games to cost a million dollars. Panapress (2003-05-11). Retrieved on 2014-09-15.
  11. ^ Valy, Bayano (June 2004). The first Under-20 Zone Six SADC Games Архивирано на сајту Wayback Machine (11. новембар 2005). SADC Today, Vol.7 No.2 June 2004. Retrieved on 2014-09-15.
  12. ^ SADC adopts Kiswahili as 4th working language
  13. ^ Mazrui, Ali Al'Amin. (1995). Swahili state and society : the political economy of an African language. East African Educational Publishers. ISBN 0-85255-729-9. OCLC 441402890. 
  14. ^ Southern African Development Community :: SADC Protocols. Sadc.int. Retrieved on 2013-08-09.
  15. ^ Protocol on Energy (1996)
  16. ^ „South African Development Community”. www.sadc.int. Приступљено 3. 11. 2014. 
  17. ^ „Southern African Development Community”. www.sadc.int. Приступљено 3. 11. 2014. 
  18. ^ Johannes, Muntschick (9. 10. 2017). The Southern African Development Community (SADC) and the European Union (EU) : Regionalism and External Influence. Cham, Switzerland. стр. 187—228. ISBN 9783319453309. OCLC 1005921955. 
  19. ^ „Free Trade Area”. Southern African Development Community. Приступљено 14. 3. 2014. 
  20. ^ „Southern African Development Community Protocol on Trade” (PDF). Southern African Development Community. 1996. Приступљено 14. 3. 2015. 
  21. ^ Mbola, Bathandwa (18. 8. 2008). „SADC launches free trade area”. Southafrica.info - Brand South Africa portal website. Архивирано из оригинала на датум 24. 09. 2015. Приступљено 14. 3. 2015. 
  22. ^ „Angola joins SADC free trade zone from August 2019”. macuhub. Приступљено 9. 2. 2019. 
  23. ^ „Free Trade Area”. Southern African Development Community. Приступљено 16. 10. 2017. 
  24. ^ Johannes, Muntschick (9. 10. 2017). The Southern African Development Community (SADC) and the European Union (EU) : Regionalism and External Influence. Cham, Switzerland. стр. 153—186. ISBN 9783319453309. OCLC 1005921955. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Gabriël Oosthuizen, The Southern African Development Community: The organisation, its history, policies and prospects. Institute for Global Dialogue: Midrand, South Africa, 2006.
  • John McCormick, The European Union: Politics and Policies. Westview Press: Boulder, Colorado, 2004.
  • Muntschick, Johannes, The Southern African Development Community (SADC) and the European Union (EU). Regionalism and External Influence. Palgrave Macmillan: Cham. 2017. ISBN 978-3-319-45330-9.
  • Ramsamy, Prega 2003 Global partnership for Africa. Presentation at the human rights conference on global partnerships for Africa's development, Gaborone: SADC

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]