Univerzitet u Kejptaunu

Координате: 33° 57′ 27″ S 18° 27′ 38″ E / 33.95750° Ј; 18.46056° И / -33.95750; 18.46056
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Južnoafrički koledž)

Univerzitet u Kejptaunu
Universiteit van Kaapstad
iYunivesithi yaseKapa
Coat of arms of the University of Cape Town
Bivša imenaJužnoafrički koledž
MotoSpes Bona
TipJavni
Osnivanje1. oktobar 1829. god.; pre 194 godine (1829-10-01)
EndaumentZAR 11,8 milijardi [1]
KancelarPrešos Moloj-Motsepe
PotkancelarMamokgeti Fakeng
Akademsko osoblje1.208[2]
Administrativno
osoblje
3.179
Broj studenata28.703[3]
Preddiplomci17.217[3]
Postdiplomci10.511[3]
LokacijaKejptaun, Zapadni Kejp, Južna Afrika
33° 57′ 27″ S 18° 27′ 38″ E / 33.95750° Ј; 18.46056° И / -33.95750; 18.46056
Kampus4 predgradska i 2 urbana kampusa
BojeSvetlo plava, tamno plava, crna i bela        
Atletski nadimakAjkejs
MaskotaTigar
AfilijacijeAAU, ACU, CHEC, HESA, IARU, IAU, WUN
Veb-sajtwww.uct.ac.za

Univerzitet u Kejptaunu (UCT) javni je istraživački univerzitet koji se nalazi u Kejptaunu u provinciji Zapadni Kejp u Južnoj Africi. UCT je osnovan 1829. godine kao Južnoafrički koledž, što ga čini najstarijim visokoškolskim institutom u Južnoj Africi.[4] Što se tiče statusa punog univerziteta, to je najstariji univerzitet u Južnoj Africi i najstariji postojeći univerzitet u Subsaharskoj Africi, zajedno sa Stelenboš univerzitetom koji je puni univerzitetski status dobio istog dana 1918. godine.

Iako je UCT osnovan privatnim aktom parlamenta 1918. godine, Statut Univerziteta u Kejptaunu (objavljen 2002. u kontekstu Zakona o visokom obrazovanju) utvrđuje njegovu strukturu, uloge i postavlja kancelara - trenutno dr. Prešos Moloj-Motsepe - kao nominalni lider, dok stvarni liderski autoritet predstavlja vicekancelar, trenutno prof. Mamokgeti Fakeng, koji je odgovoran Univerzitetskom savetu. UCT se sastoji od 57 departmana organizovanih na 6 fakulteta i jednog multidisciplinarnog centra za razvoj visokog obrazovanja. Univerzitet ima u opsegu 29000 do 30000 studenata liberalnih umetnosti, čistih nauka i profesionalnih smerova u rasponu od diplomskog zvanja (NQF 7) do nivoa doktorskih studija (NQF 10).[5] Vibrantna studentska zajednica koja se sastoji od preko 100 društava i klubova opslužuje različite interese kao što su religija, politika, kultura, dosezi u zajednici i sport, istaknuto se pojavljujući u nacionalnim ligama poput, ali ne ograničeno na, Varsiti kup. Istorijsko (i tekuće) akademsko, sportsko i političko rivalstvo između UCT-a i Stelenboš univerziteta proizvelo je nadimak „Ikejs“. UCT se prostire na šest kampusa u kejptaunskim predgrađima Rondeboš, Hajding, Opservatorija, Movbraj i V&A Voterfront. Nastava se odvija isključivo na engleskom jeziku.

UCT je najbolje rangirani afrički univerzitet na KS Svetskoj univerzitetskoj rang listi, Tajmsovom rangiranju svetskih visokoobrazonvnih univerziteta i Akademskoj rang listi svetskih univerziteta, a njegovi trgovinski, pravni i medicinski fakulteti neprestano se svrstavaju među sto najboljih na međunarodnom nivou. UCT je jedini afrički član Globalnog foruma univerzitetskih lidera (GULF), u okviru Svetskog ekonomskog foruma, koji čini 26 vodećih svetskih univerziteta.[6] Pet alumnija, članova osoblja i istraživača povezanih sa UCT-om osvojilo je Nobelovu nagradu. Prema podacima iz marta 2020, 35 članova osoblja UCT-a su NRF istraživači sa ocenom A (čine 30% nacionalnog totala),[7] a 88 članova osoblja su pripadnici Akademije nauka Južne Afrike.[8]

Istorija[уреди | уреди извор]

Rana istorija[уреди | уреди извор]

Pogled na gornji kampus u Grut Šuru na obroncima Đavoljeg vrha, gde se univerzitet preselio 1928. godine.

Univerzitet u Kejptaunu je osnovan 1829. godine kao Južnoafrički koledž, srednja škola za dečake. Koledž je imao mali segment tercijarnog obrazovanja, uveden 1874. godine,[9] koji je znatno porastao nakon 1880. godine, kada su otkriće zlata i dijamanata na severu - i posledična potražnja za rudarskim kadrovima - dali finansijski podsticaj neophodan za rast. Koledž se razvio u punopravni univerzitet tokom perioda 1880. do 1900. godine, zahvaljujući povećanom finansiranju iz privatnih izvora i vlade.

Tokom ovih godina, koledž je izgradio svoje prve namenske naučne laboratorije i pokrenuo odeljenja za mineralogiju i geologiju, kako bi udovoljio potrebama za kvalifikovanim kadrom u dijamantskoj i zlatno-rudarskoj industriji u nastanku. Grb UCT-a dizajnirao je 1859. godine Čarls Dejvidson Bel, generalni geodet Kejp kolonije u to vreme. Bel je bio izvrsni umetnik koji je takođe dizajnirao medalje i trouglasti pečat Rta. Još jedan ključni razvoj tokom ovog perioda bio je prijem žena. Godine 1886, profesor hemije Pol Daniel Han ubedio je veće da probno primi četiri žene u svoj kurs hemije. Zahvaljujući izuzetnom standardu rada studentkinja, koledž je odlučio da trajno primi ženske studente u čast dijamantskog jubileja kraljice Viktorije 1887. godine.

Aparthejdska era[уреди | уреди извор]

Osim što se u decenijama koje su usledile uspostavio kao vodeći univerzitet za istraživanje i nastavu, UCT je tokom perioda od 1960. do 1990. godine stekao i nadimak „Moskva na brdu”, zbog svoje uporne opozicije aparthejdu, posebno u visokom obrazovanju.[10]

Univerzitet je primio svoju prvu malu grupu crnačkih studenata tokom 1920-ih. Broj učenika crnaca ostao je relativno nizak sve do 1980-ih i 90-ih, kada se institucija, prateći i podržavajući znake promena u zemlji, obavezala na namerni i planirani proces unutrašnje transformacije. Od 1980-ih do početka 1990-ih, broj crnaca koji su upisani na univerzitet porastao je za 35 procenata. Do 2004. godine, gotovo polovina od 20.000 studenata univerziteta bila je crnačka, a nešto manje od polovine studentskog tela bilo je ženskog pola. Danas se univerzitet može pohvaliti jednim od najraznovrsnijih kampusa u Južnoj Africi.[11]

Postaparthejdska era[уреди | уреди извор]

Rouds mora pasti (stilizovano pod nazivom #RhodesMustFall) bio je protestni pokret koji je započeo 9. marta 2015. godine, prvobitno usmeren protiv statue na Univerzitetu u Kejptaunu (UCT) koja obeležava Sesila Roudsa. Kampanja za uklanjanje statue privukla je globalnu pažnju[12][13] i dovela je do šireg pokreta za „dekolonizaciju” obrazovanja širom Južne Afrike.[13][14] Dana 9. aprila 2015. godine, nakon glasanja Saveta UCT-a prethodne noći, statua je uklonjena.

#FeesMustFall je bio studentski protestni pokret[15] koji je verovatno bio indirektno inspirisan pokretom Rouds mora pasti. Formalno je započeo na Univerzitetu Vitvotersrandu i proširio se na UCT i Rouds univerzitet, a zatim i na ostale južnoafričke univerzitete. Pozvalo se na aboliciju povećanja školarine za akademsku 2016. godinu. Pojavili su se različiti zahtevi poput ukidanja školarina i dekolonizacije visokog obrazovanja, što je dovelo do značajnih promena na južnoafričkim državnim univerzitetima.[16] Na UCT-u, Senat je započeo široko rasprostranjen proces reforme kurikuluma, a univerzitet je započeo postupak preimenovanja zgrada u kampusu (najznačajniji primer je bio kada je Džejmesonova dvorana preimenovana u Sara Bartman dvorana 2019).

U septembru 2019. godine studentkinja filma i medija Ujinene Mrvetjana je nestala. Nakon što su zajednica i policija započeli potragu, njeno telo je otkriveno u Kejptaunu, a Lujanda Bota je uhapšen i osuđen zbog silovanja i ubistva.[17] Njena smrt, kao i silovanje i smrt drugih žena, izazvali su široko javno negodovanje koje je dovelo do zatvaranja kampusa[18] i protesta na kampusu, u predgrađu Parlamenta u Kejptaunskom CBD-u i u kampusima širom Južne Afrike. Nakon toga, predsednik Ramafosa je najavio[19] reforme poput oštrijih kazni za seksualne prestupnike i javnog objavljivanja Nacionalnog registra za seksualne prestupnike radi suzbijanja seksualnog i fizičkog nasilja nad ženama i decom.[20] Štaviše, osnovana je Fondacija Ujinene Mrvetjana i stvoren je poseban fond u njeno ime za stipendiranje studentkinja na Humanističkom fakultetu.[21]

U martu 2020. godine UCT je otvorio Institut za neuronauku u bolnici Grute Šor u saradnji sa provincijskom vladom Zapadnog Rta, prvim namenski među- i interdisciplinarni centar za proučavanje i razvoj tretmana neuroloških i mentalnih poremećaja u Africi.[22]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Annual Report for 2017 (PDF). University of Cape Town. стр. 127. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 04. 2019. г. Приступљено 1. 9. 2018. 
  2. ^ Annual Report for 2017 (PDF). University of Cape Town. стр. 60. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 04. 2019. г. Приступљено 1. 9. 2018. 
  3. ^ а б в Annual Report for 2017 (PDF). University of Cape Town. стр. 55. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 04. 2019. г. Приступљено 1. 9. 2018. 
  4. ^ „South Africa's universities”. Архивирано из оригинала 21. 09. 2018. г. Приступљено 29. 09. 2020. 
  5. ^ „CHE | Council on Higher Education | Regulatory body for Higher Education in South Africa | Education | Innovation | University | South Africa”. www.che.ac.za. Архивирано из оригинала 24. 05. 2020. г. Приступљено 2020-05-25. 
  6. ^ „Global University Leaders Forum Members” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 19. 5. 2018. г. Приступљено 18. 5. 2018. 
  7. ^ „NRF A-rated”. University of Cape Town. Архивирано из оригинала 28. 09. 2020. г. Приступљено 30. 3. 2020. 
  8. ^ „Academy of Science of South Africa members”. University of Cape Town. Архивирано из оригинала 28. 09. 2020. г. Приступљено 30. 3. 2020. 
  9. ^ Kannnemeyer, J.C. (2012). J.M.Coetzee: A life in writing. Melbourne: Scribe. стр. 77. 
  10. ^ University of Cape Town. „History introduction”. www.uct.ac.za/main/about/history. Архивирано из оригинала 05. 08. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2020. 
  11. ^ „Main website of the University of Cape town”. 
  12. ^ Hall, Martin. „The symbolic statue dividing a South African university”. BBC News. Приступљено 4. 4. 2015. 
  13. ^ а б Hlophe, Wadantu (1. 4. 2015). „HLOPHE: Rhodes must fall everywhere”. Yale Daily News. Приступљено 9. 4. 2015. 
  14. ^ Kamanzi, Brian (29. 3. 2015). „"Rhodes Must Fall" – Decolonisation Symbolism – What is happening at UCT, South Africa?”. The Post Colonialist. Приступљено 9. 4. 2015. 
  15. ^ „Book provides in-depth analysis of FeesMustFall movement”. Talk 702. Приступљено 21. 3. 2020. 
  16. ^ „An analysis of the FeesMustFall Movement at South African universities” (PDF). CSVR. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 04. 2020. г. Приступљено 21. 3. 2019. 
  17. ^ Nkanjeni, Unathi (9. 9. 2019). „Five Shocking Revelations in Uyinene Mrwetyana's Murder Case”. Times Live. Приступљено 21. 3. 2020. 
  18. ^ „Academic classes and tests suspended for 5 and 6 September”. University of Cape Town News. 4. 9. 2019. Архивирано из оригинала 21. 03. 2020. г. Приступљено 21. 3. 2020. 
  19. ^ „President calls for a Joint Sitting of Parliament on Gender-Based Violence”. The Presidency of South Africa. 17. 9. 2019. Архивирано из оригинала 21. 03. 2020. г. Приступљено 21. 3. 2020. 
  20. ^ Brothwell, Ryan (7. 3. 2020). „New laws aim to introduce harsher punishments for criminals in South Africa”. Business Tech. Архивирано из оригинала 21. 03. 2020. г. Приступљено 21. 3. 2020. 
  21. ^ Kubheka, Thando (7. 9. 2019). „UCT Announces Uyinene Mrwetyana Scholarship for Women in Humanities”. Eye Witness News. Приступљено 21. 3. 2020. 
  22. ^ Jacobs, Kirsten (13. 3. 2020). „UCT Opens Cutting-Edge Neuroscience Institute”. Cape Town Etc. Архивирано из оригинала 21. 03. 2020. г. Приступљено 21. 3. 2020. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Univerzitet u Kejptaunu na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Univerzitet_u_Kejptaunu&oldid=27066078”