Junansko-Guejdžouska visoravan
| Junansko-Guejdžouska visoravan | |
|---|---|
| Junanski plato | |
 | |
 Topografska mapa Istočne Azije sa obeleženim Junanskom visoravni | |
| Nadmorska visina poda | 500 m (1.600 ft) to 2.500 m (8.200 ft) |
| Geografija | |
| Zemlja | Kina |
| Provincije | Junan, Guejdžou |
| Region | Jugozapadna Kina |
| Koordinate | 26° N 105° E / 26° С; 105° ИКоординате: 26° N 105° E / 26° С; 105° И |
Junansko-Guejdžouska visoravan ili Juenguej plato (uprošćeni kineski: 云贵高原; tradicionalni kineski: 雲貴高原; pinjin: Yúnguì Gāoyuán) planinsko je područje smešteno na jugozapadu Kine. Regija se prvenstveno prostire na provincijama Junan i Guejdžou. Na jugozapadu, Juenguej je prava zaravan sa relativno ravničarskim planinskim područjima, dok je na severoistoku Juenguej uglavnom planinsko područje valovitih brda, klisura i kraške topografije.
Geografija[уреди | уреди извор]
Definicija[уреди | уреди извор]
Prema najstrožoj definiciji, Junanska visoravan se proteže od raseda Crvene reke u Junanu na jugozapadu do Vulinških planina u Hunanu na severoistoku.[1] Ova regija na visoravni obuhvata veći deo istočnog Junana i veći deo Guejdžoa. Uobičajeno je, međutim, da se veći deo ostatka Junana i okolnih brdskih područja naziva delom platou Junan-Guejdžoa čak i tamo gde nema karakteristike slične visoravni.[2]
Prema široj definiciji Junanske visoravni, provincije bi obuhvatale ne samo Junan i Guejdžou, već i okrug Gulin i najjužnije ekstreme Sičuana, istočni Čungking, jugozapadni Hubej, zapadni Hunan i severozapadni Guangsi.[1]
Ljudska geografija[уреди | уреди извор]
Smeštena na jugozapadu Kine, visoravan Juenguej odvaja Sičuanski basen od Južne Kine. Područje se već dugo smatra kineskom zabitim regionom.[3] Istorijski gledano, visoravan je bila dom mnogih manjinskih naroda koji su se tradicionalno bavili intenzivnom poljoprivredom duž brda i dolina. Danas je region Juenguej jedno od ekonomski najdepresivnijih područja Kine, a i provincije Guejdžou i Junan nalaze se na zadnja tri mesta na rang listi za Indeks humanog razvoja u Kini.[4] Mnogi stanovnici Juenguej visoravni tradicionalno žive u seoskim naseljima.
Glavni gradovi na visoravni Juenguej uključuju Kuenming, Guejang i Cuenji. Juenguej plato je dom su mnoge ekstremne inženjerske podvige, gde su pruge i autoputevi izgrađeni da prelaze izazovan teren. Najviši most na svetu, most Bejpanđang, nalazi se na granici Junan-Guejdžou u srcu visoravni.
Fizička geografija[уреди | уреди извор]
Visoravan Juenguej je velika planinska regija sa surovim terenom, uključujući strme kraške vrhove i duboke klisure.[5] Na visoravan poduprta velikim Hengduan planinama na severozapadu i nizijskim regionima na severu, istoku i jugoistoku. Ostali glavni planinski lanci prelaze ili okružuju delove Juenguej visoravni. Planine Vumeng i Vuljen Feng čine prepreku kroz severno-centralni Juenguej duž reke Đinša (Gornja Jangce). Na severu, planine Dalou prolaze ivicom Juengueja sa slivom Sečuana. Planine Vuling na severoistoku čine prelazni teren između visoravni i ravnice Jangce. Na jugu, venac Mjao silazi do kraških brda Južne Kine. Preko Crvene reke na jugozapadu, planine Ajlao čine definitivnu barijeru.[1][6]
Visoki planinski vrhovi istočnog Tibeta izvor su mnogih velikih azijskih reka, koje južno teku prema Junansko-Guejdžouskoj visoravni.[7] Reke se razdvajaju oko visoravni, pri čemu se Saluen i Mekong drže juga, a Jangce se okreće ka severoistoku. Veći deo zapadne visoravni Juenguej dreniraju reke Nanpan i Beipan, oba od kojih su izvorišta Biserne reke. Istočnu visoravan Juenguej uglavnom drenira reka Vu, pritoka Jangcea.
Glavna jezera su se formirala na delovima Junana na visoravni Juenguej, uključujući Dejn Či i Fusjen jezero. Jezero Erhaj se nalazi na zapadnom rubu visoravni u južnom podnožju planina Hengduan.[1]
Klima i ekologija[уреди | уреди извор]
Klima postepeno prelazi iz sušne na jugozapadu u kišovitu na severoistoku. U istočno-centralnom Junanu, delovi Junanske visoravni imaju polusuvu klimu. U većini Guejdžoa klima je klasifikovana kao vlažna suptropska. Junansko-Guejdžouska visoravan je pokrivena suptropskim zimzelenim šumama na većem delu svoje Junanske porcije i mešovitim širokolisnim šumama na delovima Guejdžoa.[8][9]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Atlas of China. Beijing, China: SinoMaps Press. 2006. ISBN 9787503141782.
- ^ „Yunnan-Guizhou Plateau”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2007-08-06.
- ^ China's Southwest. Lonely Planet. 2007. ISBN 9781741041859.
- ^ „China National Human Development Report 2016 Social Innovation for Inclusive Human Development” (PDF). China Publishing Group Corporation China Translation & Publishing House. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 07. 01. 2017. Приступљено 09. 10. 2020.
- ^ „Chinese History and Statistics - Yunnan-Guizhou Plateau Upland”. Архивирано из оригинала на датум 08. 06. 2007. Приступљено 2007-08-06.
- ^ Suettinger, Robert Lee; Kuo, Ping-chia. „Yunnan”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica, Inc. Приступљено 31. 8. 2017.
- ^ Yang Qinye. Tibetan Geography -- Long Rivers with Distant Sources. Приступљено 2007-12-02.
- ^ „Yunnan Plateau subtropical evergreen forests”. Global Species. Myers Enterprises II. Архивирано из оригинала на датум 07. 06. 2011. Приступљено 31. 7. 2017.
- ^ „Guizhou Plateau broadleaf and mixed forests”. Global Species. Myers Enterprises II. Архивирано из оригинала на датум 01. 08. 2017. Приступљено 31. 7. 2017.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Forbes, Andrew ; Henley, David (2011). Traders of the Golden Triangle. Chiang Mai: Cognoscenti Books. ASIN: B006GMID5K
- Forbes, Andrew ; Henley, David (2011). China's Ancient Tea Horse Road. Chiang Mai: Cognoscenti Books. ASIN: B005DQV7Q2
- Jim Goodman (2002). The Exploration of Yunnan. ISBN 7-222-03276-2.
- Stephen Mansfield (2007). China: Yunnan Province. (Bradt Travel Guide China: Yunnan Province) ISBN 1-84162-169-2.
- Ann Helen Unger and Walter Unger. (2007) Yunnan: China's Most Beautiful Province. (Orchid Press) ISBN 3-7774-8390-7.
- Damien Harper (2007). China's Southwest. (Lonely Planet Country & Regional Guides) ISBN 1-74104-185-6.
- Patrick R. Booz (1998). Yunnan. (Odyssey Passport: McGraw-Hill Contemporary) ISBN 0-8442-9664-3.
- Susan K. McCarthy (2009). Communist Multiculturalism: Ethnic Revival in Southwest China (University of Washington Press) ISBN 0-295-98909-2.
- Tim Summers (2013), "Yunnan - A Chinese Bridgehead to Asia: A case study of China's political and economic relations with its neighbours" (Chandos) ISBN 978-0-85709-444-5.
- 董志成. „Guizhou takes the green road to growth - Chinadaily.com.cn”. www.chinadaily.com.cn. Приступљено 2019-06-12.
- „How the trade war could impact China's big data hub Guizhou”. EJ Insight (на језику: енглески). 2019-05-14. Приступљено 2019-06-12.
- „Huawei, Guizhou to deepen partnership in big data area--China Economic Net”. en.ce.cn. Приступљено 2019-06-12.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Expansion of the Chinese Paddy Rice to the Yannan-Guizhou Plateau Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007)