Junansko-Guejdžouska visoravan

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Junansko-Guejdžouska visoravan
Junanski plato
Huaxi-Far View of Banbianshan.jpg
Krasna geografija na Junanskom platou u blizini Guejanga
Yungui map.jpg
Topografska mapa Istočne Azije sa obeleženim Junanskom visoravni
Nadmorska visina poda500 m (1.600 ft) to 2.500 m (8.200 ft)
Geografija
ZemljaKina
ProvincijeJunan, Guejdžou
RegionJugozapadna Kina
Koordinate26°N 105°E / 26° СГШ; 105° ИГД / 26; 105Координате: 26°N 105°E / 26° СГШ; 105° ИГД / 26; 105
Koristeći širu definiciju, Junansko-Guejdžouska_visoravan čini svetlo zeleno područje na donjem delu ove karte

Junansko-Guejdžouska visoravan ili Juenguej plato (uprošćeni kineski: 云贵高原; tradicionalni kineski: 雲貴高原; pinjin: Yúnguì Gāoyuán) planinsko je područje smešteno na jugozapadu Kine. Regija se prvenstveno prostire na provincijama Junan i Guejdžou. Na jugozapadu, Juenguej je prava zaravan sa relativno ravničarskim planinskim područjima, dok je na severoistoku Juenguej uglavnom planinsko područje valovitih brda, klisura i kraške topografije.

Geografija[уреди | уреди извор]

Definicija[уреди | уреди извор]

Prema najstrožoj definiciji, Junanska visoravan se proteže od raseda Crvene reke u Junanu na jugozapadu do Vulinških planina u Hunanu na severoistoku.[1] Ova regija na visoravni obuhvata veći deo istočnog Junana i veći deo Guejdžoa. Uobičajeno je, međutim, da se veći deo ostatka Junana i okolnih brdskih područja naziva delom platou Junan-Guejdžoa čak i tamo gde nema karakteristike slične visoravni.[2]

Prema široj definiciji Junanske visoravni, provincije bi obuhvatale ne samo Junan i Guejdžou, već i okrug Gulin i najjužnije ekstreme Sičuana, istočni Čungking, jugozapadni Hubej, zapadni Hunan i severozapadni Guangsi.[1]

Ljudska geografija[уреди | уреди извор]

Smeštena na jugozapadu Kine, visoravan Juenguej odvaja Sičuanski basen od Južne Kine. Područje se već dugo smatra kineskom zabitim regionom.[3] Istorijski gledano, visoravan je bila dom mnogih manjinskih naroda koji su se tradicionalno bavili intenzivnom poljoprivredom duž brda i dolina. Danas je region Juenguej jedno od ekonomski najdepresivnijih područja Kine, a i provincije Guejdžou i Junan nalaze se na zadnja tri mesta na rang listi za Indeks humanog razvoja u Kini.[4] Mnogi stanovnici Juenguej visoravni tradicionalno žive u seoskim naseljima.

Glavni gradovi na visoravni Juenguej uključuju Kuenming, Guejang i Cuenji. Juenguej plato je dom su mnoge ekstremne inženjerske podvige, gde su pruge i autoputevi izgrađeni da prelaze izazovan teren. Najviši most na svetu, most Bejpanđang, nalazi se na granici Junan-Guejdžou u srcu visoravni.

Fizička geografija[уреди | уреди извор]

Visoravan Juenguej je velika planinska regija sa surovim terenom, uključujući strme kraške vrhove i duboke klisure.[5] Na visoravan poduprta velikim Hengduan planinama na severozapadu i nizijskim regionima na severu, istoku i jugoistoku. Ostali glavni planinski lanci prelaze ili okružuju delove Juenguej visoravni. Planine Vumeng i Vuljen Feng čine prepreku kroz severno-centralni Juenguej duž reke Đinša (Gornja Jangce). Na severu, planine Dalou prolaze ivicom Juengueja sa slivom Sečuana. Planine Vuling na severoistoku čine prelazni teren između visoravni i ravnice Jangce. Na jugu, venac Mjao silazi do kraških brda Južne Kine. Preko Crvene reke na jugozapadu, planine Ajlao čine definitivnu barijeru.[1][6]

Visoki planinski vrhovi istočnog Tibeta izvor su mnogih velikih azijskih reka, koje južno teku prema Junansko-Guejdžouskoj visoravni.[7] Reke se razdvajaju oko visoravni, pri čemu se Saluen i Mekong drže juga, a Jangce se okreće ka severoistoku. Veći deo zapadne visoravni Juenguej dreniraju reke Nanpan i Beipan, oba od kojih su izvorišta Biserne reke. Istočnu visoravan Juenguej uglavnom drenira reka Vu, pritoka Jangcea.

Glavna jezera su se formirala na delovima Junana na visoravni Juenguej, uključujući Dejn Či i Fusjen jezero. Jezero Erhaj se nalazi na zapadnom rubu visoravni u južnom podnožju planina Hengduan.[1]

Klima i ekologija[уреди | уреди извор]

Klima postepeno prelazi iz sušne na jugozapadu u kišovitu na severoistoku. U istočno-centralnom Junanu, delovi Junanske visoravni imaju polusuvu klimu. U većini Guejdžoa klima je klasifikovana kao vlažna suptropska. Junansko-Guejdžouska visoravan je pokrivena suptropskim zimzelenim šumama na većem delu svoje Junanske porcije i mešovitim širokolisnim šumama na delovima Guejdžoa.[8][9]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Atlas of China. Beijing, China: SinoMaps Press. 2006. ISBN 9787503141782. 
  2. ^ „Yunnan-Guizhou Plateau”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2007-08-06. 
  3. ^ China's Southwest. Lonely Planet. 2007. ISBN 9781741041859. 
  4. ^ „China National Human Development Report 2016 Social Innovation for Inclusive Human Development” (PDF). China Publishing Group Corporation China Translation & Publishing House. 2016. 
  5. ^ „Chinese History and Statistics - Yunnan-Guizhou Plateau Upland”. Приступљено 2007-08-06. 
  6. ^ Suettinger, Robert Lee; Kuo, Ping-chia. „Yunnan”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica, Inc. Приступљено 31. 8. 2017. 
  7. ^ Yang Qinye. Tibetan Geography -- Long Rivers with Distant Sources. Приступљено 2007-12-02. 
  8. ^ „Yunnan Plateau subtropical evergreen forests”. Global Species. Myers Enterprises II. Приступљено 31. 7. 2017. 
  9. ^ „Guizhou Plateau broadleaf and mixed forests”. Global Species. Myers Enterprises II. Приступљено 31. 7. 2017. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]