Juncus tenuis
Juncus tenuis је вишегодишња, зељаста биљка из породице рогоза (Juncaceae).
| Juncus tenuis | |
|---|---|
_-_Nieuw_Leeuwenhorst,_Noordwijkerhout,_NL.jpg)
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | Tracheophyta
|
| Класа: | Lyliopsida
|
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | J. tenuis
|
| Биномно име | |
| Juncus tenuis (Linnaeus)
| |
Опис
[уреди | уреди извор]Јавља се у густим бусеновима, са издуженим и гранатим ризомом. Стабљика је усправна, висока 10-30 (60) центиметара, пречника 1-2мм, глатка, неграната, узана, на попречном пресеку округла, јарко зелена.
Листови су базални, многобројни, дуги 7-30 центиметара и широки 1-1,3 милиметра, равни или благо увијени. Рукавац је лабав и са широким провидним ободом који се наставља у белу мембранозну лигулу дужине до 5 милиметара.
Цваст је терминална, цимозна, дуга 1-7 центиметара, граната, растресита, издужена, с размакнутим гранама, и малобројним цветовима. Има до шест круничних листића, постављених у два реда, дугих 3-4,5 милиметара, ланцетастих, издужено зашиљених на врху. Има шест прашника, стубић је кратак, с кончастим жиговима.
Плод је чаура, црвенкастобраон и танких зидова, широко јајаста, сјајана, 2/3 дужине перијанта, или мало краћа. Семе је обло, светло браон благо зашиљено на оба краја, дуго 0,3-0,4 милиметра и постаје лепљиво када се накваси, што му помаже у расејавању. Биљка може да се размножава и вегетативно, фрагментацијом ризома и вегетативним пупољцима, који се налазе у основи стабљике.
Порекло
[уреди | уреди извор]Претпоставља се да је у Европу дошла кроз увоз сена из Америке, крајем XVIII и почетком XIX века. Иако се сматра да је врста америчког порекла, постоје индиције да је природни ареал шири и да укључује неке делове Европе, Азије и Аустралије. У Панонској низији се појавила око 1890. године. Осим у Европу, интродукована је у Аустралију, Азију, Африку и Нови Зеланд, највероватније случајно.
Индијанци су користили чај од ове биљке за купање одојчади, верујући да јача дечији организам, а стабљикама су увезивали тесто у лишће приликом печења хлеба. У држави Орегон (SAD) ова врста је користи за контролу ерозије, као биофилтер и за прекривање огољеног земљишта и уређење простора. Не прави значајне економске штете. Забележено је да се ова врста шири на остру Света Хелена у јужном Атлантику на гнездећим стаништима птице Charadrius sanctaehelenae и угрожава њен опстанак.
Станиште
[уреди | уреди извор]Расте на влажним до умерено влажним стаништима, на песковитим, шљунковитим или глиновитим и тешким земљиштима, блату, на влажним ливадама и мочварама. Захтева директну светлост, ретко се среће у дубљем хладу. Преферира отворена станишта, где је слаба компетиција других врста. То су углавном полуприродна или антропогено условљена станишта, као што су околине путева и стаза кроз шумовите пределе, делови пашњака, напуштених поља или неуређено земљиште. Лепљиво семе се лако преноси на крзну, одећи, обући, гумама аутомобилиа, стога је ова врста честа дуж стаза и путева. Веома је добро адаптирана на често гаженим стаништима и сабијеном, компактном земљишту, где се најчешће може наћи.
Распрострањеност у сарбији
[уреди | уреди извор]Спорадично распрострањена
Мере контроле и сузбијања
[уреди | уреди извор]Једна од добрих мера контроле је правиолно одржавање пашњака, као и испаша великих стада (нпр, оваца или још боље коза) тамо где је ова врста примећена. Механичко уклањање сечењем пре цветања је кључно заспречавање њеног ширења.
Синоними
[уреди | уреди извор]Juncus bicornis Mich
Juncus chloroticus Schult. & Schult.f
Juncus germanorum Steud
Juncus lucidus Hochst
Juncus macer Graz
Juncus tenuis var. multicornis E. Mez
Juncus tenuis var. williamsii (Fernald) Vict.
Галерија
[уреди | уреди извор]
Литература
[уреди | уреди извор]- Стојановић, Верица; Бједов, Иван; Јовановић, Ивана; Јелић, Ивана; Обратов-Петковић, Драгица; Нешић, Марија; Недељковић, Драгана (2021). Одабране инвазивне стране врсте у флори Србије. Beograd: Завод за заштиту природе Србија. стр. 128—129. ISBN 978-86-80877-73-0.
