Kлупa

Са Википедије, слободне енциклопедије
Ливена парковска клупа
Клупа од дрвета и гвожђа испред ковачнице, Гренвил острво - Ванкувер
Велика дрвена клупа са дрворезом испред улаза продавнице сувенира "Кутак за змајеве" у Ванкуверу, Гренвил острво - Ванкувер

Клупе су комад намештаја и део урбаног мобилијара које су обично направљене од дрвета или у комбинацији више материјала: метала ливеног гвожђа, кованог гвожђа, бетона или синтетичких материјала. Клупе могу бити разних облика и димензија, са наслонима за руке и леђа или без њих. Клупе су обично намењене за спољашњу употребу, за уређење паркова, дворишта и башта и тако представљају део урбаног мобилијара тј уличног намештаја једног града.

Врсте клупа[уреди | уреди извор]

  • Дрвене клупе које су израђене искључиво од дрвета могу бити дизајниране на више начина и највећу примену имају у приватним двориштима и баштама. Дрвене клупе је потребно заштитити квалитетним премазима који ће је заштитити од разних временских услова: сунца, кише, снега...
  • Клупе израђене у комбинацији метала, ливеног гвожђа и дрвета најчешћу примену имају у уређењу јавних површина, паркова, градских тргова итд због свог изгледа, физичке издржљивости и једноставног причвршћивања за бетонску подлогу.

Често се клупе једноставно називају по месту где се користе, без обзира да ли то подразумева специфичан дизајн.

  • Клупе у парку су постављене као места за седење у јавним парковима и разликују се по броју људи које могу да седе.
  • Баштенске клупе су сличне клупама у јавном парку, али су дуже и нуде више места за седење.[1]
  • Пикник столови, или угоститељски бифе столови, садрже клупе и сто.[2][3][4] Ови столови могу имати ноге стола које се могу склопити како би се убрзао транспорт и складиштење.
  • Сликовите клупе су постављене да обезбеде удобније средство за уживање у контемплацији прелепог пејзажа, ужурбане уличне сцене или ређе одређеног догађаја.
  • Саобраћајне клупе се обично налазе у подручјима са великим прометом како би се омогућило људима да се брзо предахну.
  • Клупа за одлагање је комбинација простора за седење и кутије за одлагање, која се често користи за чување баштенских залиха или опреме за роштиљ.
  • Форма је клупа без наслона која се користила за седење у трпезаријама, школским просторијама и судовима - може бити од коже или тапацираног материјала са или без наслона за леђа.
  • Дрвене клупе у раним железничким путничким вагонима[5][6]

Различите врсте клупа су посебно дизајниране за и/или назване по одређеним употребама, као што су:

  • Наслоњене клупе су присутне у неким градовима, на којима се људи могу одмарати на јавним површинама где нема места за обичне клупе.[7][8]
  • Црквене клупе и клупе унутар богомоља, које су понекад опремљене додатном клупом за клечање.[9][10] Црквене клупе могу бити израђене у различитим стиловима укључујући традиционалне, модерне и закривљене како би се уклопиле и употпуниле архитектонске стилове и просторе богомоља.[11][12]
  • клупа је традиционално седиште уграђено у аутомобиле, са непрекидним подметачем који се протеже целом ширином кабине.[13][14][15][16]
  • клупа за кажњавање се користи да кажњеник лежи (и често буде везан) за извођење телесне казне, по којој се може посебно назвати, нпр. клупа за шибање[17][18][19]

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hazel Evans (2006). Patio garden. Frances Lincoln ltd. ISBN 0-7112-2471-4. 
  2. ^ Hogue, Martin (мај 2018). „An Illustrated History of the Picnic Table”. Places Journal (2018). doi:10.22269/180522. Архивирано из оригинала 2020-02-27. г. Приступљено 2020-02-27. 
  3. ^ C.H. Nielsen (1903-09-28). „US769354A - Table”. Google Patents. Архивирано из оригинала 2020-02-28. г. Приступљено 2020-02-28. „My invention is an improvement in tables, the main object being to provide a table ... which can be folded up into a collapsed table for transportation purposes ... my table is particularly designed and adapted for use at picnics and other gatherings of a similar character where temporary use only is required. 
  4. ^ „The Roadside Table - MichMarkers”. Архивирано из оригинала 21. 06. 2021. г. Приступљено 2020-02-28. „Here on old U.S. 16 in Boston Township, Ionia County, the first picnic table along a highway right-of-way was placed in 1929 ... The table was built of salvage planks formerly used as guardrails. 
  5. ^ Mencken, August (2000) [1957]. The railroad passenger car: An illustrated history of the first hundred years with accounts by contemporary passengers. Johns Hopkins University Press, Baltimore, MD. ISBN 0-8018-6541-7. 
  6. ^ Welsh, Joe (2005). „New deal for rail travel”. Classic Trains Special Edition. бр. 3, Streamliner Pioneers. стр. 8—17. ISSN 1541-809X. 
  7. ^ Hannah Kanik (18. 8. 2021). „SEPTA replaces sitting benches with 'leaners,' upsets some riders”. Philly Voice. Приступљено 2. 11. 2021. 
  8. ^ Tony Bizjak (11. 6. 2021). „This odd new device downtown has bus riders confused. Hint: It's for your derriere”. The Sacramento Bee. Приступљено 2. 11. 2021. 
  9. ^ Viola, Frank; Barna, George (2008). Pagan Christianity? Exploring the Roots of Our Church Practices. Tyndale House. стр. 35. ISBN 978-1-4143-4165-1. 
  10. ^ „On the Christian Life: On Chairs in Church”. www.stnicholasstratford.org. Архивирано из оригинала 2. 9. 2017. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  11. ^ Sydney Smith (1853). Edinburgh Review, Or Critical Journal. A. and C. Black. стр. 309. Приступљено 27. 2. 2013. 
  12. ^ Chris Brooks (1995). The Victorian Church: Architecture and Society. Manchester University Press. стр. 41. ISBN 978-0-7190-4020-7. Приступљено 27. 2. 2013. 
  13. ^ Mort, Norm (2010). American 'independent' Automakers: AMC to Willys 1945 to 1960. Veloce. стр. 74. ISBN 9781845842390. Приступљено 21. 8. 2013. 
  14. ^ „Nash Airliner Reclining Seats (Apr, 1953)”. Modern Mechanix. Архивирано из оригинала 05. 05. 2014. г. Приступљено 21. 8. 2013. 
  15. ^ Allen, Jim (2004). Jeep. MBI Publishing. стр. 152. ISBN 978-0-7603-1979-6. Приступљено 21. 8. 2013. [мртва веза]
  16. ^ Stevens, Bob (2002). „Motor City Meet (part 1)”. Cars & Parts. 45: 72. Приступљено 22. 8. 2013. 
  17. ^ Thomas Edward Murray; Thomas R. Murrell (1989). The Language of Sadomasochism: A Glossary and Linguistic Analysis. ABC-CLIO. стр. 23—. ISBN 978-0-313-26481-8. 
  18. ^ C. Farrell. „Corporal Punishment in British schools”. Архивирано из оригинала 5. 9. 2012. г. Приступљено 1. 8. 2012. 
  19. ^ „Caning Students, still!”. The Daily Star. Dhaka. 11. 4. 2011. Архивирано из оригинала 11. 4. 2011. г. Приступљено 15. 4. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]