Kredno–paleogeni događaj izumiranja

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са K–T izumiranje)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
meteoroid entering the atmosphere with fireball
Umetnički prikaz asteroida od nekoliko kilometara u prečniku pri sudaru sa Zemljom. Takav udar može da oslobodi ekvivalentnu energiju sa nekoliko miliona istovremenih eksplozija nuklearnog oružja.
rock hillside with rock striations
Rđave zemlje u blizini Dramhelera u Alberti, gde je erozija izložila K–Pg granicu
rock in museum with layering
Stena iz Vajominga sa srednjim slojem glinenog kamena koji sadrži 1000 puta više iridijuma od gornjeg i donjeg sloja. Slika je snimljena u Prirodnjačkom muzeju San Dijega
Cretaceous Paleogene clay layer with finger pointing to boundary
Kompleksni kredno–paleogeni glinasti sloj (sivo) u Geulhemergroevim tunelim au blizini Geulhema u Holandiji. (Prst je ispod kredne–paleogene granice)

Kredno–paleogeni (K–Pg) događaj izumiranja,[a] takođe poznat kao Kredno–tercijarno (K–T) izumiranje,[b] bilo je iznenadno masovno izumiranje oko tri četvrtine biljnih i životinjskih vrsta na Zemlji,[2][3][4] pre oko 66 miliona godina.[3] S izuzetkom nekih ektotermičnih vrsta, poput džinovskih morskih kornjača i krokodila, nisu preživeli tetrapodi teži od 25 kg.[5] To je označio je kraj perioda krede i time čitave mezozoične ere, otvarajući kenozojsku eru, koja traje i danas.

U geološkom zapisu K–Pg događaj obeležava tanak sloj sedimenta nazvan K–Pg granica, koja se širom sveta može naći u morskim i zemaljskim stenama. Granična glina pokazuje visok nivo metalnog iridijuma, što je retko u Zemljinoj kori, dok njime obiluju asteroidi.[6]

Kao što je to originalno predložio tim naučnika koji su predvodili Luis Alvarez i njegov sin Valter Alvarez 1980. godine, sada se generalno smatra da je K–Pg izumiranje uzrokovano udarom masivne komete ili asteroida sa širinom od 10 to 15 km (6 to 9 mi),[7][8] pre 66 miliona godina,[3] kojim je opustošeno globalno okruženje, uglavnom usled dugotrajne zime izazvane udarom, koja je zaustavila fotosintezu u biljkama i planktonu.[9][10] Hipoteza o uticaju, poznata i kao Alvarezova hipoteza, bila je ojačana otkrićem 180 km širokog kratera Čiksulub u poluostrvu Jukatan Meksičkog zaliva početkom 90-ih godina prošlog veka,[11] koji je pružio ubedljive dokaze da je K–Pg granična glina predstavlja krhotine od udara asteroida.[12] Činjenica da su izumiranja istovremeno odvila pruža snažne dokaze da ih je izazvao asteroid.[12] Projekt bušenja u vršnog prstena Čiksuluba iz 2016. godine potvrdio je da on sadrži granit koji se izbačen u toku nekoliko minuta iz dubine zemlje, ali da jedva sadrži gips, uobičajenu stenu koja sadrži sulfat sa morskog dna tog regiona: gips bi isparavao i raspršio se kao aerosol u atmosferu, izazivajući dugoročne efekte na klimu i prehrambeni lanac.

Ostali uzročni ili doprinoseći faktori izumiranja mogu biti Dekanski Trapi i druge erupcije vulkana,[13][14] klimatske promene i promene nivoa mora.

Veliki broj vrsta je izumro u K-Pg izumiranju, od kojih je najpoznatija neavijanski dinosaurusi. Takođe je uništeno mnoštvo drugih zemaljskih organizama, uključujući sisare, pterosaure, ptice,[15][16] guštere,[17] insekte,[18][19] i biljke.[20] U okeanima, K-Pg izumiranje je ubilo pleziosaure, divovske morske guštere (Mosasauridae) i devastiralo ribe,[21] morske pse, mekušce (naročito amonite, koji su izumrli) i mnoge vrste planktona. Procenjuje se da je nestalo 75% ili više svih vrsta na Zemlji.[22] Ipak, izumiranje je takođe pružilo evolucijske mogućnosti: nakon svog buđenja, mnoge su grupe bile podvrgnute izuzetnom adaptivnom zračenju - nagloj i plodnoj divergenciji u nove oblike i vrste unutar poremećenih i ispraznjenih ekoloških niša. Posebno su sisari uvećali raznolikost u paleogenu,[23] evoluirajući nove forme poput konja, kitova, slepih miševa i primata. Ptice,[24] ribe,[25] i verovatno gušteri su takođe postali raznovrsniji.[17]

Napomene[уреди | уреди извор]

  1. ^ The abbreviation is derived from the juxtaposition of K, the common abbreviation for the Cretaceous, which in turn originates from the correspondent German term Kreide, and Pg, which is the abbreviation for the Paleogene.
  2. ^ The former designation includes the term 'Tertiary' (abbreviated as T), which is now discouraged as a formal geochronological unit by the International Commission on Stratigraphy.[1]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ogg, James G.; Gradstein, F. M; Gradstein, Felix M. (2004). A geologic time scale 2004. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-78142-8. 
  2. ^ „International Chronostratigraphic Chart”. International Commission on Stratigraphy. 2015. Архивирано из оригинала на датум 30. 5. 2014. Приступљено 29. 4. 2015. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Renne, Paul R.; Deino, Alan L.; Hilgen, Frederik J.; Kuiper, Klaudia F.; Mark, Darren F.; Mitchell, William S.; Morgan, Leah E.; Mundil, Roland; Smit, Jan (7. 2. 2013). „Time Scales of Critical Events Around the Cretaceous-Paleogene Boundary” (PDF). Science. 339 (6120): 684—687. Bibcode:2013Sci...339..684R. PMID 23393261. doi:10.1126/science.1230492. 
  4. ^ Fortey, Richard (1999). Life: A Natural History of the First Four Billion Years of Life on Earth. Vintage. стр. 238—260. ISBN 978-0-375-70261-7. 
  5. ^ Muench, David; Muench, Marc; Gilders, Michelle A. (2000). Primal Forces. Portland: Graphic Arts Center Publishing. стр. 20. ISBN 978-1-55868-522-2. 
  6. ^ Schulte, Peter (5. 3. 2010). „The Chicxulub Asteroid Impact and Mass Extinction at the Cretaceous-Paleogene Boundary” (PDF). Science. 327 (5970): 1214—1218. Bibcode:2010Sci...327.1214S. JSTOR 40544375. PMID 20203042. doi:10.1126/science.1177265. 
  7. ^ Sleep, Norman H.; Lowe, Donald R. (9. 4. 2014). „Scientists reconstruct ancient impact that dwarfs dinosaur-extinction blast”. American Geophysical Union. Приступљено 30. 12. 2016. 
  8. ^ Amos, Jonathan (15. 5. 2017). „Dinosaur asteroid hit 'worst possible place'. BBC News Online. Приступљено 16. 3. 2018. 
  9. ^ Alvarez, L W; Alvarez, W; Asaro, F; Michel, H V (1980). „Extraterrestrial cause for the Cretaceous–Tertiary extinction” (PDF). Science. 208 (4448): 1095—1108. Bibcode:1980Sci...208.1095A. PMID 17783054. doi:10.1126/science.208.4448.1095. 
  10. ^ Vellekoop, J.; Sluijs, A.; Smit, J.; et al. (maj 2014). „Rapid short-term cooling following the Chicxulub impact at the Cretaceous-Paleogene boundary”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 111 (21): 7537—41. Bibcode:2014PNAS..111.7537V. PMC 4040585Слободан приступ. PMID 24821785. doi:10.1073/pnas.1319253111. 
  11. ^ Hildebrand, A. R.; Penfield, G. T.; et al. (1991). „Chicxulub crater: a possible Cretaceous/Tertiary boundary impact crater on the Yucatán peninsula, Mexico”. Geology. 19 (9): 867—871. Bibcode:1991Geo....19..867H. doi:10.1130/0091-7613(1991)019<0867:ccapct>2.3.co;2. 
  12. 12,0 12,1 Schulte, P.; et al. (5. 3. 2010). „The Chicxulub Asteroid Impact and Mass Extinction at the Cretaceous-Paleogene Boundary” (PDF). Science. 327 (5970): 1214—1218. Bibcode:2010Sci...327.1214S. PMID 20203042. doi:10.1126/science.1177265. 
  13. ^ Keller G (2012). „The Cretaceous–Tertiary Mass Extinction, Chicxulub Impact, and Deccan Volcanism. Earth and Life”. Ур.: Talent JA. Earth and Life: Global Biodiversity, Extinction Intervals and Biogeographic Perturbations Through Time. Springer. стр. 759—793. ISBN 978-90-481-3427-4. 
  14. ^ Bianca Bosker, "The Nastiest Feud in Science:A Princeton geologist has endured decades of ridicule for arguing that the fifth extinction was caused not by an asteroid but by a series of colossal volcanic eruptions. But she's reopened that debate." The Atlantic Monthly September 2018. https://www.theatlantic.com/magazine/archive/2018/09/dinosaur-extinction-debate/565769/
  15. ^ Longrich, Nicholas R.; Tokaryk, Tim; Field, Daniel J. (2011). „Mass extinction of birds at the Cretaceous–Paleogene (K–Pg) boundary”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 108 (37): 15253—15257. Bibcode:2011PNAS..10815253L. PMC 3174646Слободан приступ. PMID 21914849. doi:10.1073/pnas.1110395108. 
  16. ^ „Primitive birds shared dinosaurs' fate”. Science Daily. 20. 9. 2011. Приступљено 20. 9. 2011. 
  17. 17,0 17,1 Longrich, N. R.; Bhullar, B.-A. S.; Gauthier, J. A. (decembar 2012). „Mass extinction of lizards and snakes at the Cretaceous-Paleogene boundary”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 109 (52): 21396—401. Bibcode:2012PNAS..10921396L. PMC 3535637Слободан приступ. PMID 23236177. doi:10.1073/pnas.1211526110. 
  18. ^ Labandeira CC; Johnson KR; et al. (2002). „Preliminary assessment of insect herbivory across the Cretaceous-Tertiary boundary: major extinction and minimum rebound”. Ур.: Hartman JH; Johnson KR; Nichols DJ. The Hell Creek formation and the Cretaceous-Tertiary boundary in the northern Great Plains: An integrated continental record of the end of the Cretaceous. Geological Society of America. стр. 297—327. ISBN 978-0-8137-2361-7. 
  19. ^ Rehan, Sandra M.; Leys, Remko; Schwarz, Michael P. (2013). „First evidence for a massive extinction event affecting bees close to the K-T boundary”. PLOS ONE. 8 (10): e76683. Bibcode:2013PLoSO...876683R. ISSN 1932-6203. PMC 3806776Слободан приступ. PMID 24194843. doi:10.1371/journal.pone.0076683. 
  20. ^ Nichols, D. J.; Johnson, K. R. (2008). Plants and the K–T Boundary. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 
  21. ^ Friedman M (2009). „Ecomorphological selectivity among marine teleost fishes during the end-Cretaceous extinction”. Proceedings of the National Academy of Sciences. Washington, DC. 106 (13): 5218—5223. Bibcode:2009PNAS..106.5218F. PMC 2664034Слободан приступ. PMID 19276106. doi:10.1073/pnas.0808468106. 
  22. ^ Jablonski, D.; Chaloner, W. G. (1994). „Extinctions in the fossil record (and discussion)”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London B. 344 (1307): 11—17. doi:10.1098/rstb.1994.0045. 
  23. ^ Alroy J (1999). „The fossil record of North American Mammals: evidence for a Palaeocene evolutionary radiation”. Systematic Biology. 48 (1): 107—118. PMID 12078635. doi:10.1080/106351599260472. 
  24. ^ Feduccia A (1995). „Explosive evolution in Tertiary birds and mammals”. Science. 267 (5198): 637—638. Bibcode:1995Sci...267..637F. PMID 17745839. doi:10.1126/science.267.5198.637. 
  25. ^ Friedman M (2010). „Explosive morphological diversification of spiny-finned teleost fishes in the aftermath of the end-Cretaceous extinction”. Proceedings of the Royal Society B. 277 (1688): 1675—1683. PMC 2871855Слободан приступ. PMID 20133356. doi:10.1098/rspb.2009.2177. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]