Kalcijum-karbid

С Википедије, слободне енциклопедије
Kalcijum-karbid
Calcium Carbide
BaO2structure.jpg
Nazivi
IUPAC naziv
Calcium Carbide
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.000.772
Svojstva
CaC2
Molarna masa 64.099 g/mol
Agregatno stanje Beli prah ili sivo/crni kristali
Gustina 2.22 g/cm³
Tačka topljenja 2.160 °C (3.920 °F; 2.430 K)
Tačka ključanja 2.300 °C (4.170 °F; 2.570 K)
razlaže se
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Tetragonal[3]
Kristalografska grupa D174h, I4/mmm, tI6
Geometrija molekula 6
Opasnosti
NFPA 704
Flammability code 4: Will rapidly or completely vaporize at normal atmospheric pressure and temperature, or is readily dispersed in air and will burn readily. Flash point below 23 °C (73 °F). E.g., propaneHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineReactivity code 2: Undergoes violent chemical change at elevated temperatures and pressures, reacts violently with water, or may form explosive mixtures with water. E.g., phosphorusSpecial hazard W: Reacts with water in an unusual or dangerous manner. E.g., cesium, sodiumNFPA 704 four-colored diamond
4
1
2
Tačka paljenja 305 °C (581 °F; 578 K) (acetilen)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Kalcijum karbid je hemijsko jedinjenje hemijske formule CaC2. Kalcijum karbid je bledih boja, ali većina uzorka imaju boje koje variraju od crne do sivo-bele, zavisno od vrste. Glavna uloga mu je u industrijskoj proizvodnji acetilena i kalcijum cijanida.[5]

Proizvodnja[уреди | уреди извор]

Kalcijum karbid.

Kalcijum karbid se industrijski proizvodi u električnim pećima sjedinjavanjem živog kreča i koksa na temperaturi od 2000 °C. Ovaj metod dobijanja kalcijum karbida se nije promenio još od 1888. kada je pronađen:

CaO + 3C → CaC2 + CO

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Massalimov, I. A.; Kireeva, M. S.; Sangalov, Yu. A. (2002). „Structure and Properties of Mechanically Activated Barium Peroxide”. Inorganic Materials. 38: 363. doi:10.1023/A:1015105922260. 
  4. ^ NFPA Hazard Rating Information for Common Chemicals. Northeastern University
  5. ^ Patnaik, Pradyot (2003). Handbook of Inorganic Chemical Compounds. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-049439-8. Приступљено 6. 6. 2009. 

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]