Kalcijum oksid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kalcijum oksid
Calcium oxide
Nazivi
IUPAC naziv
Kalcijum oksid
Drugi nazivi
Živi kreč, pečeni kreč, negašeni kreč
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.013.763
E-brojevi E529 (regulator kiselosti, ...)
RTECS EW3100000
UNII
UN broj 1910
Svojstva
CaO
Molarna masa 56.077 g/mol
Agregatno stanje Beli do bledo žutog praha
Gustina 3.35 g/cm3
Tačka topljenja 2572 °C (2845 K)
Tačka ključanja 2850 °C (3123 K)
reaguje
Rastvorljivost u kiselina rastvoran je
Rastvorljivost u metanol Nerastvoran je
Kiselost (pKa) 12.5
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja [1]
Tačka paljenja Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Kalcijum sulfid
Kalcijum hidroksid
Drugi katjoni
Berilijum oksid
Magnezijum oksid
Stroncijum oksid
Barijum oksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Kalcijum oksid (CaO, živi kreč, pečeni kreč) je bela, kaustična, alkalna kristalna materija na sobnoj temperaturi. Ovo hemijsko jedinjenje je u širokoj upotrebi.

Priprema[уреди]

Kalcijum oksid se obično formira termičkom dekompozicijom materijala kao što je krečnjak, koji sadrže kalcijum karbonat (CaCO3; mineral kalcita) u krečnjačkim pećima. To ostvaruje zagrevanjem materijala iznad 825 °C,[3] procesom kalcinacije ili pečenja kreča. Ovaj proces oslobađa molekul ugljen dioksida (CO2). Pečeni kreč nije stabilan, i pre hlađenju spontano reaguje sa CO2 iz vazduha. Nakon dovoljno vremena, on će se potpuno konvertovati nazad u kalcijum karbonat.

Upotreba[уреди]

Živi kreč ima relativno malu cenu. On i njegov derivat (kalcijum hidroksid) su značajne hemikalije. Živi kreč proizvodi toplotnu energiju tokom formiranja hidrata:[4]

CaO (s) + H2O (l) је у еквилибријуму са Ca(OH)2 (aq) (ΔHr = −63.7 kJ/mol of CaO)

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  4. САД патент 3955554, Solar heating system.

Spoljašnje veze[уреди]