Karl Boš

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Karl Boš
Carl Bosch.jpg
Ime po rođenjuCarl Bosch
Datum rođenja27 avgust 1874(1874-08-27)
Mesto rođenjaKeln
 Nemačko carstvo
Datum smrti26. april 1940.(1940-04-26) (65 god.)
Mesto smrtiHajdelberg
 Nemačka
PrebivališteNemačka
Državljanstvonemačko
UniverzitetTehnički univerzitet u Berlinu
Zanimanjehemičar
PoslodavacBASF, IG Farben
Delovanjehemija
RadoviHaber-Bošov proces
PrethodnikJohanes Vislicenus[1]
Nagrade
Potpis
Carl Bosch Signature.png

Karl Boš (27. avugust 1874 – 26. april 1940) bio je namački hemičar i inženjer, i dobitnik Nobelove nagrade za hemiju.[2] On je bio pionir u polju industrijske hemije visokog pritiska i osnivač firme IG Farben, koja je svojevremeno bila najveća svetska hemijska kompanija.

Biografija[уреди | уреди извор]

Rane godine[уреди | уреди извор]

Karl Boš je rođen u Kelnu u Nemačkoj u porodici uspešnog snabdevača gasa i gasne opreme.[3] Njegov ujak Robert Boš bio je pionir razvoja svećice i osnivač multinacionalne kompanije Boš. Karl, pokušavajući da se odluči između karijere u metalurgiji ili hemiji, studirao na Keniglič Tehničkom univerzitetu Šarlotenburg (danas Tehnički univerzitet u Berlinu) i na Univerzitetu u Lajpcigu od 1892 do 1898.

Karijera[уреди | уреди извор]

Karl Boš je pohađao Univerzitet u Lajpcigu, i tamo je studirao pod Johanesom Vislicenusom,[4] i stekao je doktorat 1898. godine za svoja istraživanja u oblasti organske hemije. Nakon toga je 1899. godine počeo da radi za BASF, u to vreme najveću nemačku firmu za proizivodnju hemikalija i boja. Od 1909 do 1913 on je transformisao Fric Haberov stoni model metoda za fiksiranje azota koristeći hemiju visokog pritiska putem Haber-Bošovog procesa za produkciju sintetičkog nitrata, proces koji ima bezbrojne industrijske primene za pravljenje mnogobrojnih industrijskih jedinjenja, robe široke potrošnje i komercijalnih proizvoda. Njegov primarni doprinos bio je širenje obima procesa, omogućavajući industrijsku proizvodnju ogromnih količina sintetičkog nitrata. Da bi to ostvario, morao je da izgradi postrojenje i opremu koja bi efikasno funkcionisala pod visokim pritiscima i temperaturama gasa.

Boš je isto tako bio odgovoran za pronalazak nekoliko praktičnih katalizatora, pored osmijuma i uranijuma koje je koristio Haber. To je značajno jer je osmijum bio veoma ograničen resurs, a uranijum veoma skup.[5]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Entry at Academic Tree
  2. ^ „Carl Bosch - Biographical”. Nobelprize.org. Nobel Media AB. Приступљено 15. 12. 2013. 
  3. ^ Hager, Thomas (2008). The alchemy of air. New York: Harmony Books. ISBN 978-0-307-35178-4. OCLC 191318130. 
  4. ^ „Carl Bosch | German chemist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 9. 12. 2017. 
  5. ^ Bosch, Carl. „The development of the chemical high pressure method during the establishment of the new ammonia industry” (PDF). Приступљено 17. 11. 2019. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]