Karl Boš

Karl Boš
Ime po rođenju	Carl Bosch
Datum rođenja	27 avgust 1874(1874-08-27)
Mesto rođenja	Keln  Nemačko carstvo
Datum smrti	26. april 1940.(1940-04-26) (65 god.)
Mesto smrti	Hajdelberg  Nemačka
Prebivalište	Nemačka
Državljanstvo	nemačko
Univerzitet	Tehnički univerzitet u Berlinu
Zanimanje	hemičar
Poslodavac	BASF, IG Farben
Delovanje	hemija
Radovi	Haber-Bošov proces
Prethodnik	Johanes Vislicenus
Nagrade	Nobelova nagrada za hemiju (1931) Geteova nagrada (1939)
Potpis

Karl Boš (27. avugust 1874 – 26. april 1940) bio je namački hemičar i inženjer, i dobitnik Nobelove nagrade za hemiju. On je bio pionir u polju industrijske hemije visokog pritiska i osnivač firme IG Farben, koja je svojevremeno bila najveća svetska hemijska kompanija.

Biografija

Rane godine

Karl Boš je rođen u Kelnu u Nemačkoj u porodici uspešnog snabdevača gasa i gasne opreme. Njegov ujak Robert Boš bio je pionir razvoja svećice i osnivač multinacionalne kompanije Boš. Karl, pokušavajući da se odluči između karijere u metalurgiji ili hemiji, studirao na Keniglič Tehničkom univerzitetu Šarlotenburg (danas Tehnički univerzitet u Berlinu) i na Univerzitetu u Lajpcigu od 1892 do 1898.

Karijera

Karl Boš je pohađao Univerzitet u Lajpcigu, i tamo je studirao pod Johanesom Vislicenusom, i stekao je doktorat 1898. godine za svoja istraživanja u oblasti organske hemije. Nakon toga je 1899. godine počeo da radi za BASF, u to vreme najveću nemačku firmu za proizivodnju hemikalija i boja. Od 1909 do 1913 on je transformisao Fric Haberov stoni model metoda za fiksiranje azota koristeći hemiju visokog pritiska putem Haber-Bošovog procesa za produkciju sintetičkog nitrata, proces koji ima bezbrojne industrijske primene za pravljenje mnogobrojnih industrijskih jedinjenja, robe široke potrošnje i komercijalnih proizvoda. Njegov primarni doprinos bio je širenje obima procesa, omogućavajući industrijsku proizvodnju ogromnih količina sintetičkog nitrata. Da bi to ostvario, morao je da izgradi postrojenje i opremu koja bi efikasno funkcionisala pod visokim pritiscima i temperaturama gasa.

Boš je isto tako bio odgovoran za pronalazak nekoliko praktičnih katalizatora, pored osmijuma i uranijuma koje je koristio Haber. To je značajno jer je osmijum bio veoma ograničen resurs, a uranijum veoma skup.

Literatura

• Vaclav Smil (2004). Enriching the Earth: Fritz Haber, Carl Bosch, and the Transformation of World Food Production. MIT Press. ISBN 978-0-262-69313-4. 
• Thomas Hager, The Alchemy of Air: A Jewish Genius, a Doomed Tycoon, and the Scientific Discovery That Fed the World but Fueled the Rise of Hitler (2008) ISBN 978-0-307-35178-4.
• Peter Hayes (1987). „Carl Bosch and Carl Krauch: Chemistry and the Political Economy of Germany, 1925–1945”. The Journal of Economic History. 47 (2): 353—363. JSTOR 2122234. doi:10.1017/S0022050700048117. 
• K. Holdermann (1949). „Carl Bosch und die Naturwissenschaft”. Naturwissenschaften. 36 (6): 161—165. Bibcode:1949NW.....36..161H. doi:10.1007/BF00626575. 
• Carl Krauch (1940). „Carl Bosch zum Gedächtnis”. Angewandte Chemie. 53 (27–28): 285—288. doi:10.1002/ange.19400532702. 
• „Carl Bosch”. Famous Scientists. Human Touch of Chemistry. Архивирано из оригинала на датум 29. 6. 2013. 
• „Carl Bosch”. The Nobel Prize in Chemistry 1931. Nobelprize.org. 
• „Carl Bosch (German chemist)”. Encyclopædia Britannica. 

Spoljašnje veze

• recognition of their contributions to the invention and development of chemical high pressure methods на сајту Wayback Machine (архивирано 2006-06-30).
• Fritz Haber and Carl Bosch
• BASF Where Carl Worked
• BASF's Production
• Novinski isečci na temu Karl Boš u Novinskim arhivama 20. veka Nemačke nacionalne biblioteke ekonomije (ZBW)