Karmustin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Karmustin
Skeletal formula of carmustine
Ball-and-stick model of carmustine molecule
Nazivi
IUPAC naziv
1,3-Bis(2-hloroetil)-1-nitrozoureja[1]
Drugi nazivi
N,N’-Bis(2-hloroetil)-N-nitrozo-ureja
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.005.309
EC broj 205-838-2
KEGG[2]
MeSH Carmustine
RTECS YS2625000
UNII
UN broj 2811
Svojstva
C5H9Cl2N3O2
Molarna masa 214,05 g·mol−1
Agregatno stanje Orange crystals-lat
Miris Bez mirisa
Tačka topljenja 30 °C (86 °F; 303 K)
log P 1,375
Kiselost (pKa) 10,194
Baznost (pKb) 3,803
Farmakologija
Načini upotrebe Intravenozno
Farmakokinetika:
5–28%
80%
Hepatički
15–30 min
  • Renalno
  • Respiratorno
Legalni status
  • ℞ (Prescription only)
Opasnosti
GHS signalna reč Opsasnost
H300, H350, H360
P301+310, P308+313
Very Toxic T+
R-oznake R45, R46, R60, R61, R28
S-oznake S22, S36/37/39, S45
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
20 mg kg−1 (oralno, pacov)
Srodna jedinjenja
Srodne ureje
Dimetilureja
Srodna jedinjenja
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Karmustin ili BCNU (bis-hloroetilnitrozoureja) je β-hloro-nitrozourejno jedinjenje strodno sa azotnim iperitom, koje se koristi kao alkilirajući agens u hemoterapiji.[5][6] Kao dialkilirajući agens, BCNU ima sposobnost formiranja veza između DNK lanaca, čime se onemogućava DNK replikacija i DNK transkripcija.

It has the appearance of an orange-yellow solid.

Carmustine for injection is marketed under the name BiCNU by Bristol-Myers Squibb. In India, carmustine is marketed under the name Carustine by Curacell Biotech.

Reference[уреди]

  1. ^ „Carmustine - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 25. 3. 2005. Identification. Приступљено 11. 4. 2012. 
  2. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMID 21059682. 
  6. ^ Wishart DS, Knox C, Guo AC, Cheng D, Shrivastava S, Tzur D, Gautam B, Hassanali M (Nucleic Acids Res) (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. 36 (Database issue): D901—6. PMID 18048412. 

Spoljašnje veze[уреди]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).