Kateterizacija uretre

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Kateterizacija uretre
Urinary catheterization with a doll.jpg
Uvežbavanje kateterizacije muške uretre
ICD-9-CM57.94
MeSHD014546
MedlinePlus003981

Kateterizacija uretre ili kateterizacija mokraćne bešike je rutinski medicinski postupak kojim se olakšava direktna drenaža mokraćne bešike.[1] Pacijenti svih starosnih grupa mogu zahtevati uretralnu kateterizaciju, ali oni koji su stariji ili hronično bolesni imaju veću vjerovatnoću za stalno prisutne katetere, koji nose u tim uslovima i određene rizike.[2]

Relativna anatomija[уреди]

Osnovni principi kateterizacija uretre su slični ali je sam postupak nešto drugojačiji u zavisnosti od pola, zbog anatomskih razlike uretre, pa će ta razlika biti skraćeno prikazana:[3]

Anatomija ženske uretre

Razvijena ženska uretra je cevasta struktura duga od 4 cm koja počinje na vratu mokraćne bešike i završava se u vaginalnom predvorju.To je bogato vaskularni spužvasta cilindrična cev tako građena da pruža normalnu kontinenciju, odnosno sprovođenja urina iz mokraćne bešije do spoljnjeg dela tela.

Ženska uretra je fiksirana uretropelvičnim ligamentom sa svoje dve strane (trbušna strana je endopelvična fascija, a vaginalna strana periuretralna fascija). Ženska uretra probija karličnu dijafragmu i perinealnu membranu samo posteriorno od pubične simfize. Distalno, ona pokazuje više genitalnih karakteristika, i postaje bogata žlezdama i obložena je skvamoznim epitelom.[4]

Ženska uretra je kratka struktura bez složenih investicionih struktura; stoga je manje sklon intrinzičnoj patologiji nego muška uretra. Ipak, razumevanje anatomije ženske uretre i njenih odnosa je važno ned samo za kateterizaciju uretre, već i za razumevanje zajedničkih kliničkih problema stresne urinarne inkontinencije i infekcije urinarnog trakta.

Anatomija muške uretre.

Muška uretra je uska fibromuskularna cevčica koja provodi mokraću iz mokraćne bešike i spermu iz ejakulacijskih kanala u spoljni deo tela. Iako je muška uretra jedinstvena struktura, ona se sastoji od heterogenog niza segmenata: prostatičnog, membranskog i spužvastog.[5]

Poznavanje anatomije muške uretre je neophodno za sve zdravstvene radnike jer je kateterizacija uretre jedna od najčešće sprovedenih procedura u zdravstvenoj zaštiti. Muška uretra je podložna različitim patološkim stanjima, od traumatskih do infektivnih i neoplastičnih. Patofiziološke varijante uretre mogu imati razarajuće posljedice, kao što su insuficijencija bubrega i neplodnost.

Indikacije[уреди]

Kateterizacija uretre se može se koristiti u dijagnostičke i terapijske svrhe

Dijagnostička kateterizacija

Ova vrste kateterizacije uretre koristi se za određivanje etiologija raznih genitourinarnih stanja. Zsniva se na:

  • Sakupljanju nekontaminiranog uzorka urina za bakteriološke testove
  • Praćenje izlučivanja urina
  • Slikanja (imidžing) urinarnog trakta
Terapijska kateterizacija

U terapijske svrhe, kateterizacija uretre se primenjuje kod:

  • Akutna urinarne retencija (npr benigna hipertrofija prostate, krvni ugrušci).[6]
  • Hronične opstrukcija koja uzrokuje hidronefrozu.[7]
  • Iniciranje kontinuiranog pražnjenja mokraćne bešike
  • Povremene dekompresije kod neurogene bešike.
  • Higijensko zbrinjavanje nepokretnih bolesnika.

Kontraindikacije[уреди]

Kateterizacija uretre je kontraindikovana u prisustvu:

  • traumatskih povreda donjeg urinarnog trakta, praćene masivnim krvarenjem,
  • povrede karličnog dela uretre,
  • operacije uretre ili mokraćčne bešike,
  • akutni prostatitis.[6]

Vrste katetera[уреди]

U kliničkoj prakksi koristi se nekoliko osnovnih vrsta katetera:

  • Foleyev kateter (permanentni urinarni kateter) — koji na svome kraju ima balon u koji se puni fiziološkim rastvorom da bi se balon napunio i na taj način zadržao kateter u mokraćnoj bešici. Baloni su napravljeni od silikonske ili prirodne i zapremine su 5 cm² ili 30 cm²,
  • Intermitentni kateter (Robinsonov kateter) — je fleksibilni kateter koji se koristi za kratkotrajnu drenažu urina. Za razliku od Foleyjevog katetera, nema balona na kraju te se ne može zadržati u mokraćnoj bešici nepričvršćen. Može biti premazan i nepremazan (npr hidrofilni premazani i spreman za uporabu).
  • Coude (lakatni) kateter — ima zakrivljen vrh koji mu omogućuje da lakše prođe kroz krivinu u prostatičnom delu uretre.
  • Hematurični kateter — koji je tip Foleyjeva katetera koristi se za kontrolu krvarenja nakon transuretralne resekcije prostate. Koristan je za endoskopsko — hirurške postupke i u slučaju masivne hematurije. Postoje kateteri s dvostrukim i trostrukim lumenom.
  • Spoljni kateter, urinski kondom ili kondom-kateter — koristi se kod inkontinentnih muškaraca i nosi niži rizik od infekcije u odnsou na trajni kateter, jer se fizički ne uvodi u uretru već ostaje na površini kože penisa.
Dimenzije katetara

Dimenzije katetera su određene Francuskom kateterskom skalom. Najčešće su veličine 3,3 mm pa sve do 9,3 mm. Zdravstveni radnik je dužan da pri primene izabere kateter dovoljno velik da omogući slobodno otiecanje urina i istovremen spreči curenje urina mimo katetera.

Veće dimenzije katetera su potrebne ako je urin gust, krvav ili sadrži veće količine sedimenta. Kod većih katetera postoji veća mogućnost oštećenja uretre.

Način primene[уреди]

Kateteri se mogu ubaciti kao:

  • In-and-out procedura, i koriste se za trenutnu drenažu mokraćne bešike,
  • Samoodrživi uređaj za kratkotrajnu drenažu (kao i tokom operacije),
  • Uređaj za dugotrajnu drenažu, kod pacijenata sa hroničnom urinarnom retencijom.
Oprema

Oprema Oprema za kateterizaciju uretre sastoji se od:

  • komercijalnog uretralnog kateterizatora za jednokratnu upotrebu,
  • sterilnog anestetičkog lubrikant (npr Lidokain gel 2%)
  • ureteralnog aplikatora sa tupim vrhom
  • plastičnog šprica (5-10 mL).
Prikaz razlika između kateterizacije muške i ženske uretre

Neki ljudi razviju preosjetljivost na lateks nakon dugotrajnog korištenja lateks katetera nakon čega se on mora zamijeniti silikonskim ili teflonskim. Kateteri obloženi aktivnom srebrom mogu smanjiti broj infekcija.

Održavanje katetera[уреди]

  • Održavanja prohodnosti — obezebeđuje se ispiranjem katetera dva puta dnevno sa 5—10 mL 0,9% NaCl ili 3% acidi borici.
  • Promena katetera — vrši se svakih 5-7 dana, po potrebi i ranije.
  • Kateter suprapubične cistostomije — menja se nakon 2—3 nedelje.

Komplikacije[уреди]

Moguće komplikacije nakon plasiranja katetera su:

  • Alergija ili osjetljivost na lateks
  • Oštećenja uretre pri grubom uvođenju katetera
  • Nepažljiva i gruba kateterizacija u bolesnika s poremećajima zgrušavanja krvi može dovesti do hematurije i tamponade bešike,
  • Povrede bešike i uretre pri nasilnom izvlačenju katetera sa naduvanin balončićem (polusvesni i nemirni bolesnici),
  • Oštećenje uretre pri naduvavanju balončića u uretri a ne u bešici,
  • Kamenje u mokraćnoj bešici
  • Infekcije krvi (septikemija)
  • Krv u urinu (hematurija)
  • Oštećenje bubrega (obično samo kod višegodišnje upotrebe katetera)
  • Infekcije urinarnog trakta ili bubrega
  • Rak mokraćne bešike (samo nakon dugotrajne primene katetera).[8]

Izvori[уреди]

  1. ^ Ortega R, Ng L, Sekhar P, Song M. Videos in clinical medicine. Female urethral catheterization. N Engl J Med. 2008 Apr 3. 358(14):e15.
  2. ^ van den Broek PJ, Wille JC, van Benthem BH, Perenboom RJ, van den Akker-van Marle ME, Niël-Weise BS. Urethral catheters: can we reduce use?. BMC Urol. 2011 May 23. 11:10.
  3. ^ Park JM. Normal development of the urogenital system. Wein AJ, Kavoussi LR, Novick AC, Partin AW, Peters CA, eds. Campbell-Walsh Urology. 9th ed. Philadelphia: Saunders Elsevier; 2007. Vol 4: 3121-48.
  4. ^ Mescher AL. The urinary system. Junqueira's Basic Histology: Text and Atlas. 12th ed. New York: McGraw-Hill; 2010. 19.
  5. ^ Brooks JD. Anatomy of the lower urinary tract. Wein AJ, Kavoussi LR, Novick AC, Partin AW, Peters CA, eds. Campbell-Walsh Urology. 9th ed. Philadelphia: Saunders Elsevier; 2007. Vol 1: 38-77
  6. 6,0 6,1 Selius BA, Subedi R. Urinary retention in adults: diagnosis and initial management. Am Fam Physician. 2008 Mar 1. 77(5):643-50.
  7. ^ Newman DK. The indwelling urinary catheter: principles for best practice. J Wound Ostomy Continence Nurs. 2007 Nov-Dec. 34(6):655-61; quiz 662-3.
  8. ^ Tailly T, Denstedt JD. Fundamentals of urinary tract drainage. In: Wein AJ, Kavoussi LR, Partin AW, Peters CA, eds. Campbell-Walsh Urology. 11th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 6.

Spoljašnje veze[уреди]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).