Кавала
| Кавала Καβάλα | |
|---|---|
 Поглед на град | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Источна Македонија и Тракија. |
| Округ | Кавала |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 70.501[1] |
| — густина | 201,08 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 56′ 00″ С; 24° 24′ 00″ И / 40.9333333333° С; 24.4° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 53 m |
| Површина | 350,61 km2 |
  Кавала Кавала на карти Грчке | |
| Поштански број | 65x xx |
| Регистарска ознака | ΚΒ |
Кавала (грч. Καβάλα Kavala) је главни град округа Кавала, на југозападу периферије Источна Македонија и Тракија. То је највећи град и најважније привредно и образовно средиште ове периферије.
Кавала је удаљена 165 km од Солуна (источно) и 680 km од Атине.[2]
Положај[уреди | уреди извор]
Кавала се налази на северној обали Орфанског залива, дела Егејског мора. Град се налази на брдовитом терену, а средиште града је смештено на каменитом полуострву Панагија због стратешке важности. Изнад града пружају се падине планине Лекани.
Иако се град налази на обалама Елејског мора није познат као туристичко летовалиште већ више као административно-културно-индустријски центар округа, лука и град интересантан за туристе због историјског значаја. Као туристичка дестинација погодна за одмор и летовање познато је острво Тасос које се налази недалеко од Кавале. До Тасоса се може стићи редовном трајектном линијом.
Историја[уреди | уреди извор]
Град је основан од стране насељеника са острва Парос у 6. век п. н. е. под именом „Неаполис“ (Нови Град). Град је постао месно средиште. Неаполис је постао староримски град 168. п. н. е. задржавши назив, да би у време Византије прозван "Христопољ". Из овог времена потиче градска тврђава. Словенско становништво на околним брдима град је звало „Морунац“, највероватније изведено од речи „море“.[3]Панта Срећковић у својој Историји српскога народа старе српске записе који помињу град Крстопоље, назива данашњом Кавалом.[4]
Јавља се у 19. веку као претплатник једне српске књиге у Кавали, Димитрије Младеновић трговац.
Кавала је дуго била у саставу османског царства, у раздобљу од 1371. до 1912. године. Током овог петовековног раздобља најблиставије време било је време средине 16. века, када је велики везир био Ибрахим-паша, Грк пореклом. Тада је град добио акведукт. Град се тада шири и излази из градских зидина.
Становништво[уреди | уреди извор]
Становништво углавном чине Грци. Многи Грци воде порекло од избеглица из Мале Азије. У последња три пописа кретање становништва било је следеће:
| 1981. | 1991. | 2001. |
|---|---|---|
| 56.705 | 56.571 | 58.663 |
Кретање броја становника у општини по пописима:
| 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|---|
| - | 60.187 | 63,293 | 70.501[1] |
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Кавала 1942. године -
Стари град са тврђавом -
Сликовита четврт Кавале -
Акведукт -
Споменик -
Лав -
Стара кућа у традиционалном стилу -
Кућа из османског времена -
Споменик у парку
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Detailed census results 2011”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2013. г. Приступљено 7. 5. 2015.
- ^ „Kavala”. Mitos. Приступљено 22. 1. 2019.
- ^ Срећковић, Пантелија (2021). Историја српскога народа. Младеновац: Мирдин. стр. 576.
- ^ Срећковић, Пантелија (2021). Историја српскога народа. Младеновац: Мирдин. стр. 474.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Град Кавала
- Префектура Кавала
- Водич за посетиоце
- Званични веб-сајт
- Туристичке и економске информације о Кавали
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
