Klovn

Klovn

Klovn ili klaun (prema engl. clown — bedak) umjetnik je čiji je cilj podstaknuti gledaoce na razmišljanje, na čuđenje ili nasmijati ih.[1][2][3][4] Klovnovi djeluju na sceni, na televiziji ili u cirkusu. Klovn uveseljava naročito neverbalnom komunikacijom. Posebnost klovna je velika odjeća, perika, šminka i ponašanje. Nosi pretjerano velike klovnove cipele. Stoga mu je najkarakterističniji izgled te umjetni crveni gomoljasti nos. Klovnovi mogu djelovati u parovima, ili u tandemu s nekim životinjama (npr. psom ili majmunom).

Istorija[уреди | уреди извор]

Najstariji klovnovi pronađeni su u vreme Pete egipatske dinastije, oko 2400. godine pre nove ere.[5] Za razliku od dvorskih luda, klovnovi su tradicionalno imali društveno-religijsku i psihološku ulogu, a tradicionalno su uloge sveštenika i klovnova obavljale iste osobe.[5] Piter Berger piše: „Čini se verovatnim da ludost i budale, poput religije i magije, zadovoljavaju neke duboko ukorenjene potrebe u ljudskom društvu.“[6] Iz tog razloga, klovn se često smatra važnim delom treninga kao discipline fizičkog učinka, delimično zato što se škakljivim temama može baviti, ali i zato što zahteva visok nivo rizika i igre izvođača.[7]

U antropologiji, termin klovn je proširen na slične likove lutalice ili budale u nezapadnim kulturama. Društvo u kojem takvi klovnovi imaju važnu poziciju nazivaju se klovnovskim društvima, a klovnovski lik uključen u religioznu ili ritualnu funkciju poznat je kao ritualni klovn.[8][9][10]

Mnoga domorodačka plemena imaju istoriju klovnova. Kanadska metoda klovna koju je razvio Ričard Počinko i koju je nastavila njegova bivša učenica, Su Morison, kombinuje tehnike klovna iz Evrope i Amerike. U ovoj tradiciji maske se prave od gline dok su oči stvaraoca zatvorene. Maska se pravi za svaki pravac medicinskog kola. Tokom ovog procesa, klovn stvara ličnu mitologiju koja istražuje njihova lična iskustva.

„Grimaldi je bio prvi prepoznatljivi predak modernog klovna, neka vrsta Homo erectus evolucije klovnova. Pre njega, klovn je možda nosio šminku, ali je obično bilo samo malo rumenila na obrazima da bi se pojačao osećaj bili su raznorodni, smešni pijanci ili rustikalni seljaci. Grimaldi je, međutim, odeven u bizarne, šarene kostime, potpuno belu boju lica isprekidanu svetlocrvenim mrljama na obrazima i prekriven plavim irokezom. Bio je majstor fizičke komedije— skakao je u vazduh, stajao na glavi, borio se sa samim sobom u urnebesnim borbama pesnicama koje bi naterale publiku da se kotrlja po prolazima – kao i u satiri koja ismejava apsurdnu modu dana, komične utiske i grube pesme.”

Istorija i psihologija strašnih klovnova, Smitsonijan.[11]

Moderni klovnovi su snažno povezani sa tradicijom cirkuskih klovnova, koja se razvila iz ranijih komičnih uloga u pozorištu ili varijete predstavama tokom 19. do sredine 20. veka. Ovaj prepoznatljivi lik ima neobične kostime, prepoznatljivu šminku, šarene perike, preteranu obuću i šarenu odeću, a stil je generalno dizajniran da zabavi široku publiku.[11]

Prvu glavnu ulogu klovna tumačio je Džozef Grimaldi (koji je takođe kreirao tradicionalni dizajn šminke za belo lice). Početkom 1800-ih proširio je ulogu klovna u arlekinadi koja je bila deo britanskih pantomima, posebno u teatru Rojal, Sadlers Vels i Kovent Garden. Postao je toliko dominantan na londonskoj strip sceni da su harlekinadni klovnovi postali poznati kao „Džoji“, a nadimak i Grimaldijev dizajn šminke za belo lice i dalje koriste drugi klovnovi.[11]

Komedija koju klovnovi izvode obično je u ulozi budale čije svakodnevne radnje i zadaci postaju nesvakidašnji — i kome smešno za kratko vreme postaje obično. Ovaj stil komedije ima dugu istoriju u mnogim zemljama i kulturama širom sveta. Neki pisci su tvrdili da je zbog široke upotrebe takve komedije i njene duge istorije to potreba koja je deo ljudskog stanja.[12]

Poreklo[уреди | уреди извор]

Džozef Grimaldi as „Džoj” Klovan, oko 1810

Engleska reč clown je prvi put zabeležena oko 1560. (kao clowne, cloyne) u generičkom značenju seljak, bezvlasnik, paor. Poreklo reči je neizvesno, možda od skandinavske reči koja je srodna sa nespretan.[а] U tom smislu se klovn koristi kao ime likova budala u Šekspirovom Otelu i Zimskoj priči. Osećaj klovna kao što se odnosi na profesionalnu ili uobičajenu budalu ili gestikulatora razvio se ubrzo posle 1600. godine, na osnovu elizabetanskih likova rustičnih budala kao što su Šekspirove.

Sada već klasične karakteristike lika klovna razvio je ranih 1800-ih Džozef Grimaldi, koji je igrao klovna u pantomimi Čarlsa Dibdina iz 1800. Piter Vilkins: ili Harlekin u letećem svetu u Sadlers Vels teatru, gde je Grimaldi ugradio lik u centralnu figuru arlekinade.[14][15]

Moderni cirkusi[уреди | уреди извор]

Italijanski zadržava Pagliaccio, karakter umetničke komedije zani,[б] a izvodi iz italijanskog izraza nalaze u drugim romanskim jezicima, kao što su francuski Paillasse, španski payaso, katalonski/galski pallasso, portugalski palhaço, grčki παλιάτσος, turski palyaço nemački Pajass (preko francuskog)[16] jidiš פּאַיאַץ (payats), ruski пая, rumunski paiață.

Severna Amerika 20. veka[уреди | уреди извор]

Prelazak lika Ogista ili crvenog klovna sa njegove uloge za belce u cirkusu ili pantomimskim predstavama na na samostalni lik iz Bozoa u dečijoj zabavi do 1980-ih, takođe je doveo do lika zlog klovna, sa privlačenjem klovnova za malu decu koja se zasnivaju na njihovoj suštinski pretećoj ili zastrašujućoj prirodi.[17][18][19][20] Strah od klovnova, posebno cirkuskih klovnova, postao je poznat pod pojmom „klovnofobija”.[21]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Napomene[уреди | уреди извор]

  1. ^ Icelandic klunni, Swedish kluns "clumsy, boorish person"; c.f. North Frisian klönne and kluns, also meaning clumsy person. An alternative proposal derives clown from Latin colonus "colonist, farmer". The verb to clown "to play the clown onstage" is from about 1600.[13]
  2. ^ From paglia, the word for straw (after the straw costume of the rustic buffoon character), or from bajaccio "mocker, scoffer".

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Rogers, Phyllis (1980). „My Favorite Foods are Dr Pepper, Collard Greens, and Pizza. I'm sure I'll Be a Good Clown”. ScholarlyCommons. Studies in Visual Communication. University of Pennsylvania. 6 (1): 44—45. doi:10.1111/j.2326-8492.1980.tb00116.x. Приступљено 1. 1. 2021. 
  2. ^ Butler, Laurel (март 2012). „'Everything seemed new': Clown as Embodied Critical Pedagogy”. Theatre Topics. Johns Hopkins University Press. 22 (1): 63—72. S2CID 191476878. doi:10.1353/tt.2012.0014. Архивирано из оригинала на датум 16. 01. 2022. Приступљено 1. 1. 2021. 
  3. ^ Keisalo, Marianna (24. 3. 2017). „'Picking People to Hate': Reversible reversals in stand-up comedy”. Suomen Antropologi. 41 (4): 62. Приступљено 22. 3. 2021. 
  4. ^ Double, Oliver (2014) [2005]. „Licence”. Getting the Joke: the inner workings of stand-up comedy. Quote by Stewart Lee (2nd изд.). New York: Bloomsbury Methuen Drama. стр. 264. ISBN 978-1-4081-7460-9. 
  5. ^ а б Bala, Michael (зима 2010). „The Clown: An Archetypal Self-Journey”. Jung Journal: Culture & Psyche. 4 (1): 50—71. JSTOR 10.1525/jung.2010.4.1.50. S2CID 143703784. doi:10.1525/jung.2010.4.1.50. 
  6. ^ Berger 1997, стр. 78
  7. ^ Callery 2001, стр. 64
  8. ^ Pollio, Howard (1978-09-14). „What's so funny?”. New Scientist. св. 79 бр. 1120. United Kingdom: Reed Business Information. стр. 774. ISSN 0262-4079. Приступљено 2020-05-16. 
  9. ^ Charles, Lucile Hoerr (1945). „The Clown's Function”. The Journal of American Folklore. 58 (227): 25—34. JSTOR 535333. doi:10.2307/535333. 
  10. ^ Edward P. Dozier (1970). The Pueblo Indians of North America. New York: Holt, Rinehart and Winston. стр. 202. ISBN 0030787459. LCCN 75114696. OL 5218719M. Приступљено 2020-05-16. 
  11. ^ а б в „The History and Psychology of Clowns Being Scary”. Smithsonian. Приступљено 2. 3. 2022. 
  12. ^ „Clowns – a Brief Look Into their History and Mythology”. TheatreArtLife (на језику: енглески). 2021-09-06. Приступљено 2022-05-02. 
  13. ^ „Etymology Dictionary”. Приступљено 6. 5. 2020. 
  14. ^ Neville 1980, стр. 6–7
  15. ^ McConnell Stott 2009, стр. 95–100
  16. ^ Dialectal Bajass (in German) in Schweizerisches Idiotikon
  17. ^ „Health | Hospital clown images 'too scary'. BBC News. 2008-01-15. Приступљено 2020-05-16. 
  18. ^ Rohrer, Finlo (2008-01-16). „Why are clowns scary?”. BBC News. Приступљено 2020-05-16. 
  19. ^ Durwin, Joseph (15. 11. 2004). „Coulrophobia and the Trickster” (PDF). Trickster's Way. San Antonio: Trinity University. 3 (1). ISSN 1538-9030. Приступљено 2020-05-16. 
  20. ^ Durwin, Joseph. „Coulrophobia and the Trickster”. Trinity.edu. Архивирано из оригинала на датум 2011-06-24. Приступљено 2020-05-16. 
  21. ^ Crosswell, Julia (2009), The Oxford Dictionary of Word Origins (2nd изд.), Oxford University Press, ISBN 978-0-19-954792-0, Приступљено 6. 5. 2020 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]