Književnost za mlade

С Википедије, слободне енциклопедије

Beletristika za mlade je kategorija fikcije napisana za čitaoce uzrasta od 12 do 18 godina.[1][2] Iako je žanr namenjen adolescentima, približno polovina čitalaca su odrasli.[3]

Predmet i žanrovi su u korelaciji sa uzrastom i iskustvom glavnog junaka. Žanrovi dostupni u beletristici za mlade su ekspanzivni i obuhvataju većinu onih koji se nalaze u beletristici za odrasle. Uobičajene teme povezane sa ovom kategorijom beletristike uključuju prijateljstvo, prvu ljubav, veze i identitet.[4] Priče koje se fokusiraju na specifične izazove mladih ponekad se nazivaju problemskim romanima ili romanima odrastanja.[5]

Beletristika za mlade je razvijena radi ublažavanja prelaza između dečjih romana i književnosti za odrasle.[6]

Istorija[уреди | уреди извор]

Počeci[уреди | уреди извор]

Naslovna stranica iz časopisa Sara Trimerinog, Čuvara obrazovanja, tom I, 1802

Istorija književnosti za mlade odrasle osobe vezana je za istoriju percepcije detinjstva i mladosti. Jedna od ranih spisateljica koja je mlade odrasle prepoznala kao posebnu grupu bila je Sara Trimer, koja je 1802. godine opisala „mlado odraslo doba“ koja traje od 14. do 21. godine.[7] U svom časopisu za dečju književnost, The Guardian of Education, Trimer je uvela pojmove „Knjige za decu“ (za mlađe od četrnaest godina) i „Knjige za mlade“ (za one između četrnaest i dvadeset i jednu godinu), uspostavljajući referentnu tačku književnosti za mlade odrasle koja i dalje ostaje u upotrebi.[7] Autori devetnaestog i ranog dvadesetog veka su predstavili niz dela koja su ostavila pozitivne utiske na mlade čitaoce,[8] mada nisu nužno napisana za njih. Među takvim autorima su Luis Kerol, Robert Luis Stivenson, Mark Tven, Fransis Hodgson Bernet, Edit Nesbit, Džejms Metju Bari, L. Frenk Baum, Astrid Lindgren, Inid Blajton, K. S. Luis.[9]

20. vek[уреди | уреди извор]

Savremena klasifikacija beletristike za odrasle nastala je tokom 1960-ih, nakon objavljivanja knjige S. E. Hinstona Stranci (1967). Roman sadrži istinitiju, tamniju stranu adolescentnog života koja nije bila često zastupljena u beletrističkim delima tog vremena, i prvi je roman objavljen posebno za mlade, kao što je i Hintonova bila ga je napisala.[10][11] To delo je napisano tokom njenog srednješkolskog perioda i objavljeno kada je Hintonova imala samo 16 godina.[12] Strancima je nedostajao nostalgični ton uobičajen u knjigama o adolescentima koje su pisali odrasli.[13] To delo ostaje jedan od najprodavanijih romana za mlade svih vremena.[13]

Šezdesete godne 20. veka su postale doba "kada je generacija 'ispod 30' postala predmetom popularne zabrinutosti, i istraživanja o adolescenciji počela su da se pojavljuju. Bila je to i decenija za koju bi se moglo reći da je književnost za adolescente „stala na svoje noge”.[14] Ovim je uvećana učestalost diskusija o adolescentnim iskustvima i novoj ideji adolescentskih autora. Krajem 1960-ih i početkom 1970-ih objavljeno je ono što je postalo poznato kao „fab pet“:[15] Ja znam zašto ptica u kavezu peva (1969), autobiografija iz ranih godina američke pesnikinje Maje Andželou; Prijatelji (1973) Roze Gaj; poluautobiografsko Stakleno zvono (SAD 1963, pod pseudonimom; UK 1967) pesnikinje Silvije Plat; Blagoslovi zveri i decu (1970) Glendona Svortauta; i Mrtva straža (1972) Roba Vajta, delo koje je nagrađeno Edgarovom nagradom za najbolju maloletničku misteriju od strane organizacije Američkih pisaca misterije iz 1973. godine. Dela Andželou, Gaja i Plata nisu bila napisana za mlade čitaoce.

Osamdesetih godina 20. veka, literatura za mlade započela je sa ekspanzijom u pogledu tema koja se smatrane prikladnom za to publiku. Knjige koje se bave temama poput silovanja, samoubistva, roditeljske smrti i ubistva, a koje su ranije smatrane tabuom, videle su značajne kritike i komercijalni uspeh.[16] Druga strana ovog trenda bilo je snažno oživljeno interesovanje za ljubavni roman, uključujući romansu za mlade odrasle.[17] Sa porastom broja tinejdžera, žanr je „sazrevao, cvetao i osamostalio se, sa bolje napisanim, ozbiljnijim i raznovrsnijim knjigama za mlade odrasle (od onih) objavljenim tokom poslednje dve decenije“.[18]

Prvi roman u Dž. K. Roulingove serije o Hariju Poteru sa sedam knjiga, Hari Poter i Kamen mudrosti, objavljen je 1997. Serija je hvaljena zbog svoje složenosti i zrelosti, i privukla je široku odraslu publiku. Iako tehnički nije beletristika za mlade, uspeh ovog romana je mnoge naveo da smatraju Hari Potera i njegovog autora J.K. Roulingovu, zaslužnim za oživljavanje književnosti za mlade, i ponovno uspostavljene istaknute uloge spekulativne fantastike u tom polju,[19] trend koji je dodatno učvrstila trilogija Igara gladi Suzane Kolins. Na kraju decenije pojavile su se brojne nagrade poput Majkla L. Princove i Aleksove nagrade, dizajniranih da prepoznaju izvrsnost u pisanju za mladu odraslu publiku.

21. vek[уреди | уреди извор]

Od 2017. godine, pitanja koja se odnose na raznovrsnost i senzitivnost u beletristici za mlade odrasle osobe na engleskom jeziku postaju sve spornija. Ljubitelji često kritikuju autore - uključujući i one koji i sami pripadaju manjinama - zbog „prisvajanja“ ili pogrešnog prikazivanja iskustava manjinskih grupa ili grupa u nepovoljnom položaju. Izdavači su povukli iz pripreme nekoliko planiranih romana za mlade odrasle nakon što su se po tim osnovama suočili sa čitaocima na vebsajtovima kao što je Gudrids. Autori su prijavili uznemiravanje, zahteve za prestankom pisanja i pretnje smrću preko društvenih mreža.[20][21][22] Da bi izbegli konfrontacije sa čitaocima, izdavači sve češće, iako sa mešovitim uspehom, zapošljavaju „senzitivnosne čitaoce“ na pregledanju tekstova s ciljem identifikacije materijala koji bi mogao da bude poprimljen kao uvredljiv.[23][24][25]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Young Adult Book Market Facts and Figures”. The Balance (на језику: енглески). Приступљено 2018-03-26. 
  2. ^ Randall (2014, стр. 498–500)
  3. ^ Kitchener, Caroline. „Why So Many Adults Read Young-Adult Literature”. The Atlantic (на језику: енглески). Приступљено 2018-03-26. 
  4. ^ Wells, April (2003). „THEMES FOUND IN YOUNG ADULT LITERATURE: A COMPARATIVE STUDY BETWEEN 1980 AND 2000” (PDF). 
  5. ^ Lamb, Nancy, Crafting Stories for Children. Cincinnati: Writer's Digest Books, p. 24
  6. ^ Dunning, Stephen (1962). „Criticism and the "Young Adult Novel"”. The High School Journal. 45 (5): 208—213. JSTOR 40366769. 
  7. ^ а б Owen, Mary (март 2003). „Developing a love of reading: why young adult literature is important”. Orana. 39 (1): 11—17. ISSN 0045-6705. Приступљено 23. 5. 2020. 
  8. ^ Garland 1998, стр. 6
  9. ^ Susan Broomhall, Joanne McEwan, Stephanie Tarbin. "Once upon a time: a brief history of children’s literature", The Conversation (website), May 28, 2017
  10. ^ Jon Michaud, "S. E. Hinton and the Y.A. Debate", The New Yorker, October 14, 2014
  11. ^ Constance Grady,"The Outsiders reinvented young adult fiction. Harry Potter made it inescapable.," Vox (website), January 26, 2017
  12. ^ The Outsiders. Penguin Random House. Приступљено 2019-11-18. 
  13. ^ а б Dale Peck, 'The Outsiders': 40 Years Later, New York Times, 23 September 2007
  14. ^ Cart, p. 43,
  15. ^ Cart, p. 77.
  16. ^ Gillis, Bryan (2015). Sexual content in young adult novels: Reading Between the Sheets. Rowman & Littlefield. стр. 101—124. ISBN 9781442246874. OCLC 965782772. 
  17. ^ Parrish, Berta (април 1983). „Put a Little Romantic Fiction into Your Reading Program”. Journal of Reading. 26 (7): 610—615. JSTOR 40029267. »The 1980s witnessed a new publication trend—series of contemporary teen romance novels, especially planned, written, and marketed just for adolescent girls.« 
  18. ^ Tomlinson and Lynch-Brown, p. 5.
  19. ^ Grady, Constance (26. 6. 2017). „The Outsiders reinvented young adult fiction. Harry Potter made it inescapable”. Vox. Приступљено 21. 6. 2018. 
  20. ^ Benedictus, Leo (15. 6. 2019). „Torn apart: the vicious war over young adult books”. The Guardian. Приступљено 16. 6. 2019. 
  21. ^ Prose, Francine (1. 11. 2017). „The Problem With 'Problematic'. The New York Review of Books (на језику: енглески). Приступљено 16. 6. 2019. 
  22. ^ Alter, Alexandra (31. 1. 2019). „Y.A. Author Pulls Her Debut After Pre-Publication Accusations of Racism”. The New York Times. Приступљено 16. 6. 2019. 
  23. ^ Flood, Alison (27. 4. 2018). „Vetting for stereotypes: meet publishing's 'sensitivity readers'. The Guardian. Приступљено 16. 6. 2019. 
  24. ^ Alter, Alexandra (24. 12. 2017). „In an Era of Online Outrage, Do Sensitivity Readers Result in Better Books, or Censorship?”. The New York Times. Приступљено 16. 6. 2019. 
  25. ^ Waldman, Katy (8. 2. 2017). „How "Sensitivity Readers" From Minority Groups Are Changing the Book Publishing Ecosystem”. Slate Magazine (на језику: енглески). Приступљено 16. 6. 2019. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]