Komitet svetske baštine

С Википедије, слободне енциклопедије
Logo Uneskovog Komiteta svetske baštine

Komitet svetske baštine (engl. World Heritage Committee) bira lokalitete koji će biti navedeni kao Uneskova mesta svetske baštine, uključujući Spisak svetske baštine i Spisak svetske baštine u opasnosti, definiše upotrebu Fonda svetske baštine i dodeljuje finansijsku pomoć na zahtev država potpisnica.[1] On se sastoji od predstavnika 21 države članice[2][1] koje Generalna skupština država potpisnica bira na četvorogodišnji mandat.[3] Ove stranke glasaju o odlukama i predlozima vezanim za Konvenciju o svetskoj baštini i Spisak svetske baštine.

Prema Konvenciji o svetskoj baštini, mandat člana odbora traje šest godina. Međutim, mnoge države potpisnice odlučuju da dobrovoljno ograniče svoj mandat na četiri godine, kako bi se ostalim državama članicama pružila prilika da služe.[3] Svi članovi izabrani na 15. Generalnoj skupštini (2005) dobrovoljno su odlučili da skrate svoj mandat sa šest na četiri godine.[3]

Odluke Komiteta za svetsku baštinu pomažu tri savetodavna tela, IUCN, ICOMOS i ICCROM.[4][5]

Zasedanja[уреди | уреди извор]

Komitet za svetsku baštinu sastaje se jednom godišnje na redovnom zasedanju kako bi se razgovaralo o upravljanju postojećim lokalitetima svetske baštine i prihvatile nominacije država.[3] Vanredni sastanci mogu se sazvati na zahtev dve trećine država članica.[6] Sastanci se održavaju na teritoriji država članica Komiteta za svetsku baštinu na njihov poziv. Rotacija između regiona i kultura se uzima u odabir, a mesto za sledeću sednicu bira odbor na kraju svakog zasedanja.[6]

Zasedanje[7] Godina Datum Grad domaćin
1 1977 27. jun–1. jul Француска Pariz
2 1978 5. septembar–8. septembar Сједињене Америчке Државе Vašington
3 1979 22. oktobar–26. oktobar Египат Kairo & Luksor
4 1980 1. septembar–5. septembar Француска Pariz
5 1981 26. oktobar–30. oktobar Аустралија Sidnej
6 1982 13. decembar–17. decembar Француска Pariz
7 1983 5. decembar–9. decembar Италија Firenca
8 1984 29. oktobar–2. novembar Аргентина Buenos Ajres
9 1985 2. decembar–6. decembar Француска Pariz
10 1986 24. novembar–28. novembar Француска Pariz
11 1987 7. decembar–11. decembar Француска Pariz
12 1988 5. decembar–9. decembar Бразил Brazilija
13 1989 11. decembar–15. decembar Француска Pariz
14 1990 7. decembar–12. decembar Канада Banf
15 1991 9. decembar–13. decembar Тунис Kartagina
16 1992 7. decembar–14. decembar Сједињене Америчке Државе Santa Fe
17 1993 6. decembar–11. decembar Колумбија Kartahena
18 1994 12. decembar–17. decembar Тајланд Puket
19 1995 4. decembar–9. decembar Немачка Berlin
20 1996 2. decembar–7. decembar Мексико Merida
21 1997 1. decembar–6. decembar Италија Napulj
22 1998 30. novembar–5. decembar Јапан Kjoto
23 1999 29. novembar–4. decembar Мароко Marakeš
24 2000 27. novembar–2. decembar Аустралија Kerns
25 2001 11. decembar–16. decembar Финска Helsinki
26 2002 24. jun–29. jun Мађарска Budimpešta
27 2003 30. jun–5. jul Француска Pariz
28 2004 28. jun–7. jul Кина Sudžou
29 2005 10. jul–17. jul Јужноафричка Република Durban
30 2006 8. jul–16. jul Литванија Vilnjus
31 2007 23. jun–1. jul Нови Зеланд Krajstčerč
32 2008 2. jul–10. jul Канада Kvebek Siti
33 2009 22. jun–30. jun Шпанија Sevilja
34 2010 25. jul–3. avgust Бразил Brazilija
35 2011 19. jun–29. jun Француска Pariz
36 2012 25. jun–5. jul Русија Sankt Peterburg
37 2013 17. jun–27. jun Камбоџа Pnom Pen
38 2014 15. jun–25. jun Катар Doha
39 2015 28. jun–8. jul Немачка Bon
40 2016 10. jul–20. jul Турска Istanbul
41 2017 2. jul–12. jul Пољска Krakov
42 2018 24. jun–4. jul Бахреин Manama
43 2019 30. jun–10. jul Азербејџан Baku
44 2020 Prvobitno zakazano za 29. jun – 9. jul.
Odloženo na neodređeno vreme zbog pandemije kovida-19.
[8]
Кина Fudžou

Uprava[уреди | уреди извор]

Na kraju svake redovne sednice, odbor bira predsedavajućeg, pet potpredsednika i izvestioca od onih članova čiji će se mandat nastaviti do sledeće sednice.[6] Oni su poznati kao Biro, a njihovi predstavnici su odgovorni za koordinaciju rada Komiteta za svetsku baštinu, uključujući utvrđivanje datuma, sati i redosleda poslovnih sastanaka.[1]

Glasanje[уреди | уреди извор]

Svaka država članica Komiteta za svetsku baštinu ima jedan glas. Za odluke je potrebna prosta većina, pri čemu se uzdržani računaju kao da nisu glasovali. Glasovi se donose dizanjem ruku, osim ako predsedavajući ili dve ili više država članica ne zatraže tajno glasanje.[6]

Članovi[уреди | уреди извор]

Sadašnji članovi Uneskovog Komiteta za svetsku baštinu su:

Zemlja članica[9] Mandat
 Australija 2017–2021
 Bahrein 2017–2021
 Bosna i Hercegovina 2017–2021
 Brazil 2017–2021
 Kina 2017–2021
 Egipat 2019–2023
 Etiopija 2019–2023
 Gvatemala 2017–2021
 Mađarska 2017–2021
 Kirgistan 2017–2021
 Mali 2019–2023
 Nigerija 2019–2023
 Norveška 2017–2021
 Oman 2019–2023
 Rusija 2019–2023
 Sent Kits i Nevis 2017–2021
 Saudijska Arabija 2019–2023
 Južna Afrika 2019–2023
 Španija 2017–2021
 Tajland 2019–2023
 Uganda 2017–2021
Ukupno 21

Kritika[уреди | уреди извор]

Navodi se da sve veća politizacija odluka Komiteta za svetsku baštinu ide na štetu ciljeva očuvanja, posebno u pogledu novih nominacija za Spisak svetske baštine, ali i razmatranja mesta u opasnosti sa Spiska svetske baštine.[10][11] Godine 2010 su države stranke, uključujući Mađarsku, Švajcarsku i Zimbabve, podnele zvanični protest protiv takve politizacije.[5]

Spoljna revizija koju je Komitet svetske baštine zatražio za svoju Globalnu strategiju Spiska svetske baštine zaključila je 2011. da politička razmatranja zaista utiču na odluke.[5] Primećeno je da se sastav predstavnika odbora preusmeren sa stručnjaka na diplomate uprkos članu 9 Konvencije o svetskoj baštini, i utvrđeno je da su mišljenja savetodavnih tela često odstupala od odluka Komiteta svetske baštine.[5]

Godine 2016, Izrael je opozvao svog ambasadora Uneska nakon što je Komitet svetske baštine na tajnom glasanju usvojio rezoluciju koja se odnosila na jedno od najsvetijih mesta u Jerusalimu, na Hramovnoj gori, proglašavajući lokaciju samo kao na „muslimansko sveto mesto bogosluženja”, ne pominjući da Jevreji i hrišćani isto tako poštujtuju taj lokalitet.[12][13]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в UNESCO. „The World Heritage Committee”. UNESCO. Приступљено 27. 6. 2019. 
  2. ^ According to the UNESCO World Heritage website, States Parties are countries that signed and ratified The World Heritage Convention. As of March 2013, there were a total of 170 State Parties.
  3. ^ а б в г „The World Heritage Committee”. UNESCO World Heritage Site. Приступљено 2006-10-14. 
  4. ^ UNESCO World Heritage Centre. „Advisory Bodies”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 27. 6. 2019. 
  5. ^ а б в г Office of the External Auditor for the United Nations Scientific, Educational and Cultural Organization (2011) Independent Evaluation by the UNESCO External Auditor, Volume 1: Implementation of the Global Strategy for the Credible, Balanced and Representative World Heritage List. UNESCO Headquarters, Paris.
  6. ^ а б в г UNESCO Intergovernmental Committee for the Protection of the World Natural and Cultural Heritage (2015) Rules of Procedure. World Heritage Centre, Paris. Download available at https://whc.unesco.org/en/committee/ (27. jun 2019)
  7. ^ „Sessions”. UNESCO World Heritage Site. 
  8. ^ UNESCO. „44th session of the World Heritage Committee”. UNESCO. Приступљено 8. June 2020.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  9. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „UNESCO World Heritage Centre – 40th session of the Committee”. whc.unesco.org. Приступљено 27. 3. 2018. 
  10. ^ Meskell, Lynn (зима 2014). „States of Conservation: Protection, Politics, and Pacting within UNESCO's World Heritage Committee”. Anthropological Quarterly. 87: 217—243. S2CID 143628800. doi:10.1353/anq.2014.0009. 
  11. ^ The Economist. 2010. UNESCO’s World Heritage Sites: A Danger List in Danger. Accessed 27 June 2019.
  12. ^ „U.S. to Withdraw From UNESCO. Here's What That Means”. Nationalgeographic.com. 2017-10-12. Приступљено 2020-03-21. 
  13. ^ Tress, Luke (2016-10-26). „UNESCO adopts another resolution ignoring Jewish link to Temple Mount”. The Times of Israel. Приступљено 2020-03-21. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]