Konbaung dinastija

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Konbaung dinastija

ကုန်းဘောင်ခေတ်
1752–1885
Flag of Konbaung dinastija
Kraljevska zastava
{{{coat_alt}}}
Grb
StatusCarstvo
PrestonicaShwebo (1752–1760)
Sagaing (1760–1765)
Ava (1765–1783, 1821–1842)
Amarapura (1783–1821, 1842–1859)
Mandalay (1859–1885)
Zajednički jeziciburmanski
Religija
teravadski budizam
Vladamonarhija
• 1752–1760
Alaugpaja (prvi)
• 1878–1885
Tibau (zadnji)
ZakonodavstvoHlutau
Istorijska erarani moderni period
• osnivanje dinastije
29. februar 1752
• ponovno ujedinjenje Burme
1752–1757
1760–1854
1765–1769
1824–1826, 1852, 1885
• kraj disnastije
29. november 1885
Površina
1824[1]794.000 km2 (307.000 sq mi)
1826584.000 km2 (225.000 sq mi)
1852470.000 km2 (180.000 sq mi)
1875460.000 km2 (180.000 sq mi)
Populacija
• 1824[1]
3.000.000
Valutakjat (od 1852)
Prethodnik
Naslednik
Toungu dinastija
Obnovljeno Hantavadi kraljevstvo
Mrauk-U kraljevstvo
Britanski Raž
Britanska uprava u Burmi

Konbaung dinastija (burm. ကုန်းဘောင်ခေတ်), ranije poznata kao Alompra dinastija, ili Alaungpaja dinastija, bila je zadnja dinastija koja je vladala Burmom/Mjanmarom od 1752 do 1885. Oni su stvorili drugo po veličini carstvo u burmanskoj istoriji i nastavio administrativne reforme koje je započela dinastija Toungu, postavljajući temelje moderne države Burme. Reforme su se, međutim, pokazale nedovoljnim da zaustave napredovanje Britanaca, koji su porazili Burmance u sva tri Anglo-burmska rata tokom šest decenija (1824–1885) i okončali milenijsko dugu burmansku monarhiju 1885. godine.

Ekspanzionistička dinastija, kraljeva Konbaunga vodila je kampanje protiv kraljevstava Manipura, Rakajna, Ahoma, Mona od Pegua, kao i sijamskog kraljevstva Ajutaje, uspostavljajući Treće Burmsko carstvo. Podložno kasnijim ratovima i ugovorima sa Britancima, moderna država Burma može pratiti svoje trenutne granice do ovih događaja.

Tokom perioda dinastije Konbaung, prestonica je nekoliko puta preseljavana iz verskih, političkih i strateških razloga.

Istorija[уреди | уреди извор]

Uspostavljanje[уреди | уреди извор]

Dinastiju je osnovao seoski poglavar, koji je kasnije postao poznat kao Alaungpaja, 1752. godine kako bi osporio obnovljeno kraljevstvo Hantavadi, koje je upravo bilo srušilo dinastiju Taungu. Do 1759. godine, Alaungpajine snage su ujedinile celokupnu Burmu (i Manipur) i proterale Francuze i Britance koji su snabdevali oružjem Hantavadije.[2]

Lavovski tron u prestoničkoj dvorani kraljevske palate Amarapura (rad slikara Kolesvortija Granta, 1855.

Alaungpajin drugi sin, Hsinbjušin, na presto je dospeo nakon kratke vladavine njegovog starijeg brata Naungdavgja (1760–1763). On je nastavio očevu ekspanzionističku politiku i konačno zauzeo Ajutaju 1767. godine, nakon sedam godina borbe.

Reforme[уреди | уреди извор]

Shvatajući potrebu za modernizacijom, vladari Konbaunga pokušali su da sprovedu različite reforme sa ograničenim uspehom. Kralj Mindon sa svojim sposobnim bratom prestolonaslednikom Kanaungom osnovao je državne fabrike za proizvodnju modernog oružja i robe; na kraju su se te fabrike pokazale skupim i neefikasnijim u sprečavanju stranih invazija i osvajanja.

Mindon je takođe pokušao da smanji poresko opterećenje smanjenjem velikih poreza na dohodak i stvoranjem poreza na imovinu, kao i dažbine na strani izvoz. Ove politike imale su obrnuti efekat na povećanje poreskog opterećenja, jer su lokalne elite iskoristile priliku za uvođenje novih poreza bez snižavanja starih; oni su mogli da to učine, jer je kontrola iz centra bila slaba. Pored toga, carine na strani izvoz zaustavile su rastuće zanatstvo i trgovinu.

Konbaunški kraljevi su proširili administrativne reforme započete u periodu obnovljene dinastije Toungu (1599–1752) i ostvarili su visoke nivoe unutrašnje kontrole i eksterne ekspanzije. Oni su pojačali kontrolu u nizijama i umanjili nasledne privilegije šanskih poglavara. Oni su takođe pokrenuli komercijalne reforme koje su povećale vladin prihod i učinile ga predvidljivijim. Novčana ekonomija je nastavila sa usponom. Godine 1857, kruna je otvorila punopravni sistem gotovinskih poreza i plata, potpomognut prvim standardizovanim srebrnim novcem u zemlji.[3]

Ipak, obim i tempo reformi su bili neujednačeni i na kraju su se pokazali nedovoljnim da zaustave napredak britanskog kolonijalizma.[4]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Harvey 1925, стр. 333.
  2. ^ Phayre 1883, стр. 153.
  3. ^ Lieberman 1996, стр. 184-187.
  4. ^ Myint-U 2001.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]