Kotiranje

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Pod kotiranjem se podrazumeva unošenje brojnih vrednosti veličina predmeta u crtež. Kotiranje crteža izvodi se uz pomoć elemenata kotiranja. Kotni broj se uvek daje u milimetrima. Svaka mera se na crtežu kotira samo jednom, i to u izgledu, odnosno preseku koji daje jasnu predstavu o obliku predmeta na tom mestu. Samo izuzetno, i to u slučaju da crtež time postaje jasniji, opravdano je ponavljanje kota u više projekcija.[1]

Elementi kotiranja[уреди | уреди извор]

  • kotna linija - dugačka je koliko iznosi rastojanje koje se kotira i crta se punom tankom linijom. Na krajevima kotne linije nalaze se kotne strelice koje dodiruju pomoćne kotne linije.
  • kotni broj - na tehničkim crtežima označavaju mere označene u milimetrima. Kotni brojevi se ispisuju  iznad kotne linije, na sredini linije. Veličina kotnih brojeva u okviru jednog crteža treba da je ista i čitljiva (obično 3 mm). Kotni brojevi zavise od pravca kotnih linija, moraju biti tako ispisani da se čitaju sleva nadesno i odozdo naviše.
  • kotna strelica - crtaju se na krajevima kotne linije i svojim vrhovima dodiruju pomoćne kotne linije. Crtaju se u pravcu kotne linije i suprotnog su smera. Krajevi kotnih strelica crtaju se uz kotnu liniju.
  • pomoćna kotna linija - su produžeci nacrtanih ivica predmeta između kojih se vrši kotiranje. Crta se punom tankom linijom. Pomoćne kotne linije od vrha strelice obavezno prelaze 1 do 2 mm.

Vrste kotiranja[уреди | уреди извор]

Kotiranje se može izvesti redno, paralelno i kombinovano.[2] Koji će se način kotiranja primeniti zavisi od predviđene tehnologije izrade predmeta, tj. od načina merenja i kontrolisanja njegovih dimenzija.

  • Redno kotiranje se sastoji od upisivanja niza pojedinačnih kota koje se nastavljaju jedna na drugu.
  • Kod paralelnog kotiranja kotne linije se crtaju međusobno paralelno, a počinju od određene površine – vrednosti osnove.
  • Kombinovano kotiranje predstavlja kombinaciju prethodna dva načina kotiranja i ono se najčešće upotrebljava.

Kada se kotiraju valjkasti delovi predmeta, ispred brojke treba uneti kružić precrtan kosom crtom (npr Fi 18), naročito ako to na crtežu nije očigledno. Ako je u pitanju proflisani predmet, umesto kružića može se naći mali kvadrat. Za kotiranje radijusa ispred broja može da se stavi oznaka R ili r i dr.[3]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Dr Dragan Golubović, Tehničko i informatičko obrazovanje, Udžbenik za 7 razred osnovne škole Beograd, Eduka, 2012.
  2. ^ Slobodan Popov, Tijana Tešan, Tehničko I informatičko obrazovanje, za 6 razred osnovne škole, Beograd, Zavod za udžbenike, 2009. 
  3. ^ Lapčević D. Zoran, Tehničko i informatičko obrazovanje, Udžbenik za 6 razred osnovne škole, Beograd, Eduka 2011. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Peter J. Booker (1963). A History of Engineering Drawing. London: Northgate.
  • Franz Maria Feldhaus (1963). The History of Technical Drawing
  • Wolfgang Lefèvre ed. Picturing Machines 1400–1700: How technical drawings shaped early engineering practice. MIT Press. 2004. ISBN 978-0-262-12269-6.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]