Kukolj (biljka)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Kukolj
Agrostemma githago 120605.jpg
Naučna klasifikacija
Carstvo:
(nerangirano):
(nerangirano):
(nerangirano):
Red:
Porodica:
Rod:
Vrsta:
A. githago
Binomno ime
Agrostemma githago

Kukolj (lat. Agrostemma githago) jednogodišnja je zeljasta biljka iz porodice karanfila (lat. Caryophyllaceae). Stabljika je uspravna, obrasla dlakama, u gornjem delu razgranata i naraste do 100 cm visine. Listovi su nasuprotni, lancetasti, svetlozeleni i dlakavi. Cvetovi su pojedinačni i veliki. Cvatu od juna do septembra. Plod je duguljast tobolac koji u sebi nosi crne, bubrežaste semenke. Biljka u godini stvara 100 – 600 semenki koje prokliju iste godine i zadržavaju klijavost nekoliko godina. Kada prokliju na jesen, stvore lisnu rozetu prekrivenu dlačicama koje ga čini otpornim na mraz i niske temperature.[1]

Stanište[уреди]

Rasprostranjen je po celoj Evropi. U prošlosti je često nicao na poljoprivrednim zemljištima, no danas je postao retka biljka. U mnogim evropskim zemljama uvršten je u Crvenu listu flore.

Etimologija[уреди]

Latinsko ime roda Agrostemma znači poljski venac. Potiče od grčkih reči agros (polje) i stemma (venac), često se nalazilo kako raste u polju a koristio se za pletenje venaca. Ime vrste githago potiče od naziva za crni kim (gith), zbog sličnosti semenki kukolja sa semenkama crnog kima (Nigella sativa). Na stranim jezicima nazivi su common corn-cockle (eng.), Kornrade (nem.), nielle des blés (fr.), neguilla (špa.), gittaione (ita.), navadni kokalj (slo.).[2]

Upotreba[уреди]

Kukolj je otrovna biljka, pogotovo semenke koje sadrže saponin gitagin. U prošlosti su trovanja bila česta, danas zbog razvijenih poljoprivrednih strojeva toga više nema. Simtomi trovanja su povraćanje, proliv, vrtoglavica, ubrzanje pulsa, u težim stanjima otežano disanje. Brašno zbog njega poprimi plavkastu boju, postane lošeg, gorkog ukusa i deluje štetno. U polju kukolj nije zloćudna biljka. Podstiče rast korena raznih kultura (pšenice, soje, kukuruza, šećerne repe, suncokreta) čime u konačnom ishodu utiče na povećanje njihovog prinosa. Kod pšenice to znači povećanje iznosi od 10 do 15% uvećan sadržaj proteina, u soji uvećan sadržaj proteina i ulja. Povoljno utiče na količinu i slatkoću voća (jabuka, kruška, šljiva, malina, grožđe), njihovi plodovi postaju veći, sadrže više šećera i vitamina C. Postoje preparati koji se iz kukolja ekstrktuju i koriste kao hormon rasta (agrostemin).

Reference[уреди]

  1. ^ Nada Hulina, (1998.), Korovi, Zagreb: Školska knjiga, ISBN: 953-0-3117-6
  2. ^ Vojin Gligić, (1953.), Etimološki botanički rečnik, Sarajevo: "Veselin Masleša"

Literatura[уреди]

  • Zvonimir Maretić, (1986.), Naše otrovne životinje i bilje, Zagreb: Stvarnost
  • Sergej Forenbacher, (1998.), Otrovne biljke i biljna otrovanja životinja, Zagreb: Školska knjiga, ISBN: 953-0-3116-8 PODIJELI 

Spoljašnje veze[уреди]