Kukurek

Кукурек
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Ranunculales
Породица:	Ranunculaceae
Племе:	Helleboreae
Род:	Helleborus
Биномно име
	Helleborus odorus; Waldst. & Kit.>

Za rod kukureka, pogledajte Kukurek (rod)

Kukurek (lat. Helleborus odorus) šumska je zeljasta, uspravna, višegodišnja biljka iz istoimenog roda i porodice ljutića.

Poreko imena

Naziv ove biljke potiče od reči hella-otrovan, smrtonosan i odorus-mirisan.^[1]

Opis

Rizom je odlično razvijen, tamno smeđ do crn.^[2] Stablo kukureka je zeljasto i golo, visine do 50 cm, odnosno iste dužine ili nešto duže od prizemnih listova koji prizemljuju. Pri vrhu je manje-više razgranato.

Prizemni listovi su zimzeleni sa dugačkom drškom, prstasto deljeni, a po obodu testerasto usečeni, jednostruko ili dvostruko. Liska sadrži od 7 do 11 režnjeva, lancetastog oblika.^[2] Naličje listova ima izraženu nervaturu i sitne dlačice. Listovi na stabljici su slični prizemnim, samo sa kraćim i užim režnjevima.

Cvetovi su krupni, veličine od 5 do 7 cm, žutozeleni, veoma mirisavi, aktinomorfni i dvopolni. Listića cvetnog omotača ima 5, široko su jajasti, skoro okrugli, obodima se preklapaju. Listići krunice preobraženi su u trouglaste, levkaste nektarije. Prašnika je mnogo, žute su boje. Tučkova ima 3-8 sa dugačkim stubićem. Cveta u februaru, martu, ređe u aprilu.

Plod je mešak sa dugačkim kljunom i mnogo semena. Semena su crne sjajne boje.

Stanište

Naseljava različita staništa od nizija do brdskih regiona. Najčešće naseljava svetle šume i šikare. U podnožju Rtnju se može naći u mešovitoj hrastovo-bukovoj šumi.

Areal

Ova vrsta je rasprostranjena u istočnoj, centralnoj i južnoj Evropi, jugozapadnoj Aziji i na Kavkazu.

Značaj

Ova vrsta je lekovita, ali i otrovna biljka. Takođe je i umereno medonosna biljka.

Hemijski sastav

Najznačajniji sastojak je helebrin, iz grupe kardiotoničnih heterozida.^[3] Helebrin je zastupljen u celoj biljci ali najviše u rizomu i korenu. Heleborin i heleoborein pripadaju grupi stereoidnih saponozida. Koriste se kao laksativi u stočarstvu, ali i kao rubefacijensi i kod regulisanja srčanog rada.^[3] Primenjuje se kod suzbijanja vašljivosti i grinje šugarca, u kombinaciji sa čemerikom i duvanom. U Srbiji se ne upotrebljava kukurek u ovakve svrhe.^[3]

Dobijanje lekovite droge

Koren kukureka se uzima u rano leto i potom pere hladnom vodom, isecka na listiove i potom suši na dnevnoj svetlosti ili izlaže temperaturi od 45 °C. Dobijena suva materija ima jako oporon ukus dok je miris odsutan.^[3]

Galerija

Helleborus odorus, cvet
Helleborus odorus, cvet

Reference

^ „Mirisavi kukurijek (Helleborus odorus)”. Plantea (на језику: хрватски). 2016-10-27. Приступљено 2019-08-18.
^ ^а ^б „BioRas - Biološka Raznovrsnost Srbije”. bioras.petnica.rs. Приступљено 2019-08-18. ^{[мртва веза]}
^ ^а ^б ^в ^г „КУКУРЕК”. www.zdravasrbija.com. Приступљено 2019-08-18.

Literatura

Šilić, Č. 1990. Šumske zeljaste biljke. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd.

[1] „Mirisavi kukurijek (Helleborus odorus)”. Plantea (на језику: хрватски). 2016-10-27. Приступљено 2019-08-18.

[:0-2] а ^б „BioRas - Biološka Raznovrsnost Srbije”. bioras.petnica.rs. Приступљено 2019-08-18. ^{[мртва веза]}

[:1-3] а ^б ^в ^г „КУКУРЕК”. www.zdravasrbija.com. Приступљено 2019-08-18.

[1]

[2]

[3]