Докази о племенитости свих народа
Докази о племенитости свих народа, или у француском оригиналу: La blason de la noblesse, ou les preuves de noblesse de totues les Nations de l’Europe је дјело Клода Менестријеа из 1683. Књига обрађује поријекла племићких породица у Европи, а у једном дијелу књиге су поменути српски (и други илирски) племићи. У овом грбовнику су дати грбови најзначајнијег племства,[1] а прате је и допуне са грбовима ситнијег племства (често и оног из „илирске хералдике”). Књига се чува у Британском музеју у Лондону.
Илирска хералдика у грбовнику
[уреди | уреди извор]Француски историчар из XVII вијека Клод Менестрије (фра: Сharle-Fransois Menestrier) у дијелу под насловом La blason de la noblesse, ou les preuves de noblesse de totues les Nations de l’Europe, Paris-Lion 1683, стр. 174-182, описао је један од илирских грбовника. Менестрије наводи наслов овог грбовника који је исти као код Коренић-Неорића, а потом и презимена 141 породице која је у њему заступљена по редослиједу како се налазе у зборнику. Знамења су била обојена, а натписи су били на српском и италијанском језику. Александар Соловјeв је сматрао да је Менестрије у рукама имао један од најстаријих преписа који се слагао са Коренић-Неорићем по грешкама у писању (publi carum insignarum уместо insigniorum), али је попут Алтановог имао знамење Nehorich без додатка, као и грб Цетињанића. Међутим, Менестрије се ипак није користио Алтановим грбовником јер наводи знамење породице Хimrakovich. Александар Соловјeв је стога претпоставио да је он у рукама имао баш најстарији зборник, односно протограф, који је вјероватно имао прилике да види у Италији, у Риму или Напуљу.“ Александар Палавестра међутим сматра да је Менестрије у свом дјелу највероватније описао Лондонски грбовник. Ово мишљење заснива на томе да се Менестријеов опис, онако како га доноси Соловјев, у свим појединостима слаже са Лондонским грбовником: грешка у ријечи insignarum, број и редослед знамења, недостатак грба Вукославића итд.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Моја библиотека: Le blason de la noblesse, ou les preuves de noblesse de toutes les nations
- ^ Срђан Рудић: Властела илирског грбовника, Београд, стр. 65
Литература
[уреди | уреди извор]- Ацовић, Драгомир М. (2008). Хералдика и Срби. Београд: Завод за уџбенике.
- Banac, Ivo (1991). Grbovi: Biljezi identiteta. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske.
- Lovrenović, Dubravko (2004). „Fojnički grbovnik, ilirska heraldika i bosansko srednjevekovlje” (PDF). Bosna Franciscana. 12 (21): 173—203.
- Марушић, Бранко (2005). О основним питањима српске хералдике. Београд: Књижевна омладина Србије.
- Милићевић, Милић (1995). Грб Србије: Развој кроз историју. Београд: Службени гласник.
- Новаковић, Стојан (1884). Хералдички обичаји код Срба у примени и књижевности. Београд: Краљевско-српска државна штампарија.
- Палавестра, Александар (1996). „Лондонски грбовник и илирска хералдика”. Даница. 3: 96—108.
- Палавестра, Александар (2006). Београдски грбовник II и илирска хералдика. Београд: Музеј примењене уметности.
- Палавестра, Александар (2010). Илирски грбовници и други хералдички радови. Београд: Завод за уџбенике.
- Палавестра, Александар (2010). „Измишљање традиције: илирска хералдика”. Етноантрополошки проблеми. 5 (3): 183—199.
- Рудић, Срђан (2006). Властела Илирског грбовника. Београд: Историјски институт САНУ.
- Solovjev, Aleksandar (1954). „Prinosi za bosansku i ilirsku heraldiku”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu: Arheologija. 9: 87—135.
- Соловјев, Александар (2000). Историја српског грба и други хералдички радови. Београд: Правни факултет.
- Ćosić, Stjepan (2015). Ideologija rodoslovlja: Korjenić-Neorićev grbovnik iz 1595. Zagreb: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti.
| .svg) | |
