Lactarius piperatus

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Lactarius piperatus
Lactarius piperatus 98569.jpg
Lactarius piperatus
Taksonomija
Carstvo: Fungi
Odeljak: Basidiomycota
Klasa: Agaricomycetes
Red: Russulales
Porodica: Russulaceae
Rod: Lactarius
Vrsta: L. piperatus
Binomijalna nomenklatura
Lactarius piperatus
(L.) Pers. (1797)

synonyms = Agaricus piperatus L. (1753)
Agaricus acris Bull. (1785)
Agaricus lactifluus var. piperatus (L.) Pers.
Lactaria piperata (L.) Pers.
Lactifluus piperatus (L.) Kuntze (1891)

Lactarius piperatus, ili ljuta mlečnica pripada porodici zeka (Russulaceae), redu mlečnica (Lactarius). [1] Predstavlja čestu vrstu gljive koja raste u četinarskim i listopadnim šumam na krečnjačkim terenima. Naziv je dobila po ljutom ukusu. Široko je rasprostranjena u Evropi i Aziju. Alohtona je u Australiji.

Opis plodnog tela[уреди]

Klobuk je do 12 cm, bele boje, raširen i pomalo udubljen u sredini, somotast. Jako mesnat za vreme sušnog vremena može ispucati. Ivica dugo ostaje podvijena. Listići su beličaste boje dok su mladi, zatim bledožute boje, ne spuštaju se niz dršku. Drška je bela, centralno postavljena, čvrsta, puna, glatka, do 12 cm visoka i 3 cm široka. U donjem delu može da se sužava. Meso je belo, gorkog i ljutkastog mirisa, pri ošećenjima luči belo mleko veoma ljutog ukusa. Kada se osuši mleko može biti maslinaste boje.

Mikroskopja[уреди]

Elipstaste, sa sitnim izbopčinama, bele boje. Veličine 7-9 x 5 - 7 µm.

Hemijske reakcije[уреди]

Mleko ne reaguje sa kalijum-hidroksidom (KOH), meso u dodiru sa gvoždje(II)sulfatom, poprimava crvenkastu boju, a sa formalinom ljubičasto i to odloženo nakon nekoliko časova.

Jestivost[уреди]

Jestiva ali se retko konzumira usled izrazito ljutog ukusa. Može se koristiti umesto bibera kada se osuši i samelje.


Galerija[уреди]

Reference[уреди]

Literatura[уреди]

  • Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logic.
  • Giuseppe, P. (1997). Atlas gljiva. Zagreb: Prosvjeta.
  • Flik, M. (2010). Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba. Beograd: Marso.
  • Phillips, R. (2006). Mushrooms. London: Macmillan.

Spoljašnje veze[уреди]