Laktitol

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Laktitol
Chemical structure of lactitol
Nazivi
IUPAC naziv
4-O-α-D-galaktopiranozil-D-glucitol
Drugi nazivi
Lactitol
Lacty
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.008.698
E-brojevi E966 (glazing agents, ...)
KEGG[1]
Svojstva
C12H24O11
Molarna masa 344,31 g·mol−1
Tačka topljenja 146 °C
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Laktitol je šećerni alkohol koji se koristi kao zaslađivač za nisko kalorične tipove hrane. Njegova slatkoća je oko 40% slatkoće saharoze. On se isto tako koristi kao laksativ.

Primene[уреди]

Laktitol se koristi u mnogim prehrambenim proizvodima sa niskom energetskom vrednošću i niskim sadržajem masti. On je veoma stabilan, te je podoban za primenu u hrani koja se peče. On se koristi u bezšećernim bombonama, kolačima, čokoladi, i sladoledu. Laktitol je prebiotik. Usled slabe apsorpcije, laktitol daje samo 2,4 kalorije (9 kilodžula) po gramu, u poređenju sa 4 kalorije (17 kJ) po gramu za tipične ugljene hidrate.

Laktitol se koristi kao ekscipijens u nekim lekovima, npr. Aderal.[4]

Laktitol je laksativ i koristi se za sprečavanje ili tretiranje konstipacije, e.g. Importal.[5]

Reference[уреди]

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Adderall, drugs.com
  5. ^ FASS.se (the Swedish Medicines Information Engine). Revised 2003-02-12.