Langston Hjuz

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Langston Hjuz
1936 photo by Carl Van Vechten
Fotografija iz 1936. godine Karla van Vehtena
Puno imeDžejms Merser Langston Hjuz
Ime po rođenjuJames Mercer Langston Hughes
Druga imenaLangston Hughes
Datum rođenja1 februar, 1902(1902-02-01)
Mjesto rođenjaDžoplin (Misuri)
 SAD
Datum smrti22 maj, 1967(1967-05-22) (65)
Mjesto smrtiNjujork
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
UniverzitetLinkoln univerzitet Pensilvanije
Zanimanjepesnik, kolumnista, dramaturg, esejista, romanopisac
Aktivni period1926–1964

Džejms Merser Langston Hjuz (1. februar 1902[1] – 22. maj 1967) bio je američki pesnik, društveni aktivista, romanopisac, dramaturg i kolumnista iz Džoplina, Misuri. Kao mladić preselio se u Njujork Siti, gde je razvio karijeru. Jedan od najranijih inovatora tada nove književne umetničke forme koja se zove džez poezija, Hjuz je najpoznatiji kao vođa Harlemske renesanse. On je poznat po tome da je napisao o periodu kad je „nigro bio u modi”, što je kasnije parafrazirano kao „kad je Harlem bio u modi”.[2]

Odrastajući u nizu gradova sa srednjeg zapada, Hjuz je u ranom dobu postao plodan pisac. On je završio je srednju školu u Klivlendu, Ohajo, i ubrzo započeo studije na univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Iako je napustio studije, bio je zapažen među njujorškim izdavačima, najpre u časopisu Kriza, a potom od izdavača knjiga i postao je poznat u kreativnoj zajednici u Harlemu. Na kraju je diplomirao na univerzitetu Linkoln u Pensilvaniji. Pored poezije, Hjuz je pisao drame i kratke priče. On je objavio nekoliko nefikcionih dela. Od 1942. do 1962. godine, dok je pokret za građanska prava dobijao na značaju, on je pisao detaljnu nedeljnu rubriku u vodećim crnim novinama, Čikaškom braniocu.

Biografija[уреди]

Poreklo i detinjstvo[уреди]

Kao i mnogi Afroamerikanci, Hjuz je imao složeno poreklo. Obe Hjuzove prababe s očeve strane bile su porobljene Afroamerikanke, a oba njegova pradeda po ocu bila su beli robovlasnici u Kentukiju. Prema Hjuzu, jedan od njih je bio Sam Klej, škotsko-američki destiler viskija iz okruga Henri, za koga se tvrdi da je rođak državnika Henrija Kleja. Drugi je bio Sajlas Kašenberi, jevrejsko-američki trgovac robovima iz okruga Klark.[3][4] Hjuzova baba po majci Meri Paterson bila je afroameričkog, francuskog, engleskog i indijanskog porekla. Ona je bila jedna od prvih žena koje su pohađale Oberlin koledž. Ona se pre studija bila udala za Luisa Šeridana Lirija, takođe mešovite rase. Luis Liri se nakon toga pridružio napadu Džona Brauna na Harpers Feri u Zapadnoj Virdžiniji 1859. godine, gde je smrtno ranjen.[4]

Deset godina kasnije, 1869. godine, udovica Meri Paterson Liri ponovo se udala, u elitnu, politički aktivnu porodicu Langston. (Pogledajte talentovanu desetinu.) Njen drugi suprug bio je Čarls Henri Langston, afroameričkog, evroameričkog i indijanskog porekla.[5][6] On i njegov mlađi brat Džon Merser Langston su radili u abolicionističkom pokretu i pomogli su vođama Ohajskog antirobovskog udruženja 1858. godine.[7]

Nakon njihovog braka, Čarls Langston preselio se sa porodicom u Kansas, gde je bio aktivan kao prosvetni radnik i aktivista za glasanje i prava Afroamerikanaca.[5] Njegova i Merina ćerka Karolin (poznata kao Kari) postala je učiteljica i udala se za Džejmsa Natanijela Hjuza (1871–1934). Oni su imali su dvoje dece; drugi je bio Langston Hjuz, rođen 1901 u Džoplinu, Misuri.[8][9]

Langston Hjuz je odrastao u nizu malih gradova američkog severozapada. Njegov otac je napustio porodicu ubrzo nakon što se dečak rodio i kasnije se razveo sa Kari. Stariji Hjuz otputovao je na Kubu, a potom u Meksiko, želeći da izbegne trajni rasizam u Sjedinjenim Državama.[10]

Nakon separacije, Hjuzova majka je putovala, tražeći posao. Langstona je uglavnom odgajala njegova baba po majci u Lavrencu u Kanzasu, Meri Paterson Langston. Kroz crno američku usmenu tradiciju i koristeći aktivistička iskustava svoje generacije, Meri Langston je unuku usadila trajan osećaj rasnog ponosa.[11][12] Prožet osećajem dužnosti svoje bake da pomogne svojoj rasi, Hjuz se celog života poistovećivao sa zanemarenim i ugnjetavanim crncima i veličao ih u svom radu.[13] Veći deo detinjstva je živeo u Lovrencu. U svojoj autobiografiji Veliko more, iz 1940. godine, napisao je: „Dugo sam bio nesrećan i vrlo usamljen, živeći sa mojom babom. Tada su počele da mi se događaju knjige, i počeo sam da verujem u ništa drugo osim knjiga i predivan svet u knjigama - gde ako su ljudi patili, oni su ispaštali na lepom jeziku, a ne u jednosložnicama, kao što smo mi to činili u Kanzasu.”[14]

Nakon smrti svoje babe, Hjuz je otišao da živi dve godine sa prijateljima porodice, Džejmsom i tetkom Meri Rid. Kasnije je Hjuz ponovo živeo sa majkom Kari u Linkolnu u Ilinoisu. Ona se ponovo udala kad je on bio adolescent. Porodica se preselila u kvart Ferfaks u Klivlendu u Ohaju, gde je pohađao Centralnu srednju školu[15]. Tu je predavala Helen Marija Česnat, koja je bila njegovo nadahnjuće.[16]

Reference[уреди]

  1. ^ Schuessler, Jennifer. „Langston Hughes Just Got a Year Older”. New York Times (на језику: енглески). Приступљено 9. 8. 2018. 
  2. ^ Francis, Ted (2002). Realism in the Novels of the Harlem Renaissance.
  3. ^ Hughes, Langston (1940). The Big Sea. стр. 36. ISBN 978-0-8262-1410-2. 
  4. 4,0 4,1 Faith Berry, Langston Hughes, Before and Beyond Harlem, Westport, CT: Lawrence Hill & Co., 1983; reprint, Citadel Press, 1992, pp. 1.
  5. 5,0 5,1 Richard B. Sheridan, "Charles Henry Langston and the African American Struggle in Kansas", Kansas State History, Winter 1999. Retrieved December 15, 2008.
  6. ^ Laurie F. Leach, Langston Hughes: A Biography, Greenwood Publishing Group. 2004. ISBN 9780313324970. стр. 2–4.,
  7. ^ „Ohio Anti-Slavery Society – Ohio History Central”. ohiohistorycentral.org. 
  8. ^ „African-Native American Scholars”. African-Native American Scholars. 2008. Приступљено 30. 7. 2008. 
  9. ^ William and Aimee Lee Cheek, "John Mercer Langston: Principle and Politics", in Leon F. Litwack and August Meier (eds), Black Leaders of the Nineteenth Century, University of Illinois Press, 1991, pp. 106–111.
  10. ^ West, Encyclopedia of the Harlem Renaissance, 2003, pp. 160.
  11. ^ Hughes recalled his maternal grandmother's stories: "Through my grandmother's stories life always moved, moved heroically toward an end. Nobody ever cried in my grandmother's stories. They worked, schemed, or fought. But no crying." Rampersad, Arnold, & David Roessel (2002). The Collected Poems of Langston Hughes, Knopf, pp. 620.
  12. ^ The poem "Aunt Sues's Stories" (1921) is an oblique tribute to his grandmother and his loving "Auntie" Mary Reed, a close family friend. Rampersad, vol. 1, 1986, pp. 43.
  13. ^ Brooks, Gwendolyn (October 12, 1986), "The Darker Brother", The New York Times.
  14. ^ Arnold Rampersad, The Life of Langston Hughes: Volume II: 1914–1967, I Dream a World, Oxford University Press. ISBN 9780195146431. стр. 11.
  15. ^ Central High School (Cleveland, Ohio); Wirth, Thomas H.; Hughes, Langston; Thomas H. Wirth Collection (Emory University. MARBL) (1. 2. 2019). „The Central High School monthly”. Central High. Приступљено 1. 2. 2019 — преко Hathi Trust. 
  16. ^ „Ronnick: Within CAMWS Territory: Helen M. Chesnutt (1880-1969), Black Latinist”. Camws.org. Приступљено 1. 2. 2019. 

References[уреди]

  • Aldrich, Robert. Who's Who in Gay & Lesbian History, Routledge. 2001. ISBN 978-0-415-22974-6.
  • Bernard, Emily. Remember Me to Harlem: The Letters of Langston Hughes and Carl Van Vechten, 1925–1964, Knopf. 2001. ISBN 978-0-679-45113-6.
  • Berry, Faith (1983.1992,). "Langston Hughes: Before and Beyond Harlem". In On the Cross of the South, Citadel Press, pp. 150; & Zero Hour. ISBN 978-0-517-14769-6. стр. 185–186.
  • Chenrow, Fred; Chenrow, Carol. Reading Exercises in Black History, Volume 1, Elizabethtown, PA: The Continental Press, Inc. 1973. ISBN 978-08454-2107-9. стр. 36..
  • Hughes, Langston. "Fight for Freedom and Other Writings on Civil Rights" (Collected Works of Langston Hughes, Vol. 10). In Christopher C. DeSantis (ed.). Introduction. University of Missouri Press. 2001. ISBN 978-0-8262-1371-6. стр. 9.
  • Hutson, Jean Blackwell; & Jill Nelson (February 1992). "Remembering Langston", Essence, pp. 96.
  • Joyce, Joyce A.. "A Historical Guide to Langston Hughes". In Steven C. Tracy (ed.), Hughes and Twentieth-Century Genderracial Issues, Oxford University Press. 2004. ISBN 978-0-19-514434-5. стр. 136.
  • Nero, Charles I.. "Re/Membering Langston: Homphobic Textuality and Arnold Rampersad's Life of Langston Hughes". In Martin Duberman (ed.), Queer Representations: Reading Lives, Reading Cultures, New York University Press. 1997. ISBN 978-0-8147-1884-1. стр. 192.
  • Nero, Charles I.. "Free Speech or Hate Speech: Pornography and its Means of Production". In Larry P. Gross & James D. Woods (eds), Columbia Reader on Lesbians and Gay Men in Media, Society, and Politics, Columbia University Press. 1999. ISBN 978-0-231-10447-0. стр. 500.
  • Nichols, Charles H.. Arna Bontempts-Langston Hughes Letters, 1925–1967, Dodd, Mead & Company. 1980. ISBN 978-0-396-07687-2.
  • Ostrom, Hans. Langston Hughes: A Study of the Short Fiction, New York: Twayne. 1993. ISBN 978-0-8057-8343-8.
  • Ostrom, Hans. A Langston Hughes Encyclopedia, Westport: Greenwood Press. 2002. ISBN 978-0-313-30392-0.
  • Rampersad, Arnold. The Life of Langston Hughes, Volume 1: I, Too, Sing America, Oxford University Press. 1986. ISBN 978-0-19-514642-4.
  • Rampersad, Arnold. The Life of Langston Hughes, Volume 2: I Dream A World. Oxford University Press. 1988. ISBN 978-0-19-514643-1. стр. 336.
  • Schwarz, Christa A. B.. "Langston Hughes: A true 'people's poet'". In Gay Voices of the Harlem Renaissance, Indiana University Press. 2003. ISBN 978-0-253-21607-6. стр. 68–88.
  • West, Sandra L.. "Langston Hughes". In Aberjhani & Sandra West (eds), Encyclopedia of the Harlem Renaissance, Checkmark Press. 2003. ISBN 978-0-8160-4540-2. стр. 162.

Spoljašnje veze[уреди]

Profili[уреди]

Arhiva i radovi[уреди]