Пређи на садржај

Lapis lazuli

С Википедије, слободне енциклопедије
Lapis lazuli išaran piritom iz Avganistana

Lapis lazuli ili samo lapis je tamno plava metamorfna stena koja se koristi kao [ kamen|poludrago kamenje]]. Poštuje se i vrednuje od antike zbog svoje intenzivne i specifične boje. Lapis lazuli je mešavina minerala sa lazuritom, a koji je glavni sastojak koji proizvodi njegovu boju.

Istorija eksploatacije i korišćenja

[уреди | уреди извор]

Još od sedmog milenijuma pre nove ere lapis lazuli se iskopava u rudnicima Sar-i Sang[1] u provinciji Badahšan na severositoku Avganistana.[2][3]

Predmeti od lapis lazulija koji su datirani iz 7570. godine pre nove ere su pronađeni na arheološkom lokalitetu Birana (Bhirrana, Hindi: भिरड़ाना), koji je nastariji lokalitet civilizacija iz doline Inda.[4] Lapis lazuli je bio visoko vrednovan od strane civilizacija doline reke Ind.[4][5] Perle od ovog kamena su pronađene u sahranama u Mergaru, na Kavkazima i čak i u Mauritaniji.[6] Lapis lazuli je takođe bio veoma važan starim Egipćanima, s obzirom na to da je korišćen u izradi Tutankamonove čuvene maske (1341-1323. p. n. e.).[7]

Do kraja Srednjeg veka, lapis lazuli je stigao i u Evropu, gde se mrvio u prah da bi se napravio intenzivni, najkvalitetniji i najskuplji plavi pigment tog vremena, ultramarin. Ovaj pigment su koristili neko od najpoznatijih renesansnih i baroknih umetnika, kao što su Mazačo, Peruđino, Vermer i Ticijan. Često je korišćen isključivo za bojenje odeće centralnih figura na nekoj slici, pogotovo za Bogorodicu.

Ultramarin je takođe pronađen u zubnom kamencu srednjovekovnih kaluđerica i pisara, koji su slikali, pisali i ukrašavali knjige.[8]

Etimologija

[уреди | уреди извор]

Poreklo naziva lapis lazuli potiče od latinske reči lapis, što znači 'kamen' dok je lazulī genitiv srednjevekovne latinske reči lazulum, koja je preuzeta iz arapskog i znači 'nebo' ili 'raj', tako da je lapis lazuli 'nebeski' ili 'rajski' kamen.[9] Lazulum je etimološki povezan sa bojom samog kamena i koristi se kao koren reči koja označava plavu boju i mnogim jezicima (npr. špansko i portugalsko azul).[10][11]

Poreklo i izvori

[уреди | уреди извор]

Po istorijskim izvorima i petrološkim analizama, lapis lazuli je najranijim civilizacijama na Bliskom istoku bio dostupan isključivo u Avganistanu i Persiji. Rudnici na severositoku Avganistana su i dalje najveći izvori lapis lazulija.

Velike količine lapis lazulija se takođe mogu rudariti u rudnicima zapadno od Bajkalskog jezera u Rusiji.

Rudnici na Andima u Čileu su bili glavni izvor lapisa koje su koristile Inke za pravljenje artefakata i nakita.

Znatno manje količine lapis lazulija se mogu pronaći u Pakistanu, Italiji, Mongoliji, Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama.[12]

Izvori

[уреди | уреди извор]

Avganistan

[уреди | уреди извор]

Lapis lazuli se može naći u krečnjaku doline reke Kokča koja se nalazi u Badahšan provinciji na severoistoku Avganistana, gde se nalaze rudnik Sar-i Sang i depoziti lapis lazulija koji se iskopavaju više od šest hiljada godina.[13] Ovo je bio izvor lapis lazulija koji su koristili stari Egipćani, narodi Mesopotamije i kasnije Grci i Rimljani. Egipat je dolazio do lapisa trgovinom sa Mesopotamijom.

Tokom vrhunca civilizacije doline Inda, oko 2000. godine pre nove ere, osnovana je harapska kolonija, sada poznata kao Šortugaj (Shortugai), u blizini rudnika.[6]

Prema minerologu Pjeru Bariandu (Pierre Bariand) sa Sorbone koji je utvrđivao poreklo lapis lazulija u sadašnjoisti, lapis se može naći u 'pećinama' koje nisu uobičajeno smatrane 'rudnicima' i sam kamen je primarno poreklom sa Hindu Kuš planina u Avganistanu, iz doline reke Kočka, a ne iz Pakistana, kao što je mislila Lajli Baktir (Lailee McNair Bakhtiar).

Drugi izvori

[уреди | уреди извор]

Osim depozita u Avganistanu, lapis se takođe iskopava na Andima u blizini grada Ovalje, u Čileu; zapadno od Bajkalskog jezera u Sibiru, u Rusiji, na depozitu Tultui Lazurit.

Iskopava se u manjim količinama u Angoli, Argentini, Mjanmaru, Pekistanu, Italiji, Kanadi, Indiji i u Sjedinjenim Američkim Državama (Kalifornija i Kolorado).[12]

Fizička i hemijska svojstva

[уреди | уреди извор]

Lapis lazuli je metamorfna stena plave ili ljubičaste boje išaran belim kalcitom i piritom koji podseća na boju bronze. Lapis nije kristal. Lapis lazuli nema sjaj.

Zbog velike raznovrsnosti u sastavu dolazi do razlika u određenim vrednostima i osobinama samog lapis lazulija, ali i njegove tržišne cene.

Sastav

[уреди | уреди извор]
Lapis lazuri pod mikroskopom

Najbitnija mineralna komponenta u lapisu je lazurit[14] ((Na,Ca)8(AlSiO4)6(S,SO4,Cl)1–2), koji može da čini od 25% do 40% sastava lapisa. Većina lapis lazulija sadrži kalcit (koji mu daje belu boju), sodalit (plave boje) i pirit (metalno žuta boja) koji daju lapisu njegove specifične šare.

Neki uzorci lapisa imaju augit, diopsid, enstatit, liskuni, haujanit, hronoblenda, nozean i lolingit koji je bogat sumporom.

Lapis lazuli se obično javlja kao kristlani mermer.

Boja

[уреди | уреди извор]

Intenzivna plava boja je posledica prisustva sumpor trimera sa radicalnim anjonom (S•−3) u kristalu.[15]

Upotreba

[уреди | уреди извор]

Lapis se lako i lepo polira. Koristi se za izradu nakita, predmeta, kutija, mozaika, ukrasa, figurina i posuda. Može da se izmrvi u fini, sitni prah i koristi se kao pigment (ultramarin) za slikanje slika i freski. Upotreba lapisa kao pigment za slikanje uljenim bojama većinski prestaje u ranom devetnaestom veku, kada postaje dostupna hemijski ista sintetička zamena.

U antici, lapis lazuli se takođe koristio i za šminku tako što bi se izmrvio u prah i pomešao sa životinjskom masti.

Pošto je lapis lazuli bio mnogo skuplja i ređa sirovina, mnogi narodi, a pogotovo stari Egipćani, su koristili staklo ili fajans kao zamenu za ovaj poludragi kamen. Mnogo je lakše i jeftinije obojiti i obraditi staklo da liči na lapis lazuli nego nabaviti sam lapis, tako da je faraon imao monopol nad lapis lazulijem i svom drugom dragom ili poludragom kamenju, baš kao i nad bakrom, zlatom i srebrom.

Vekovima se smatralo da je lapis lazuli lekovit i njegov prah se koristio u lečenju bolesnih.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Sar-i Sang ili Sar-e Sang
  2. ^ Bomford, David; Roy, Ashok (2009). A Closer Look- Colour. London: National Gallery Company. ISBN 978-1-85709-442-8. 
  3. ^ Moorey, Peter Roger Stuart (1999). Ancient Mesopotamian Materials and Industries: The Archaeological Evidence. Eisenbrauns. стр. 86—87. ISBN 978-1-57506-042-2. .
  4. ^ а б „"Excavation Bhirrana | ASI Nagpur"”. Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г. Приступљено 21. 8. 2020. . excnagasi.in
  5. ^ Sarkar, Anindya; Mukherjee, Arati Deshpande; Bera, M. K.; Das, B.; Juyal, Navin; Morthekai, P.; Deshpande, R. D.; Shinde, V. S.; Rao, L. S. (2016). „Oxygen isotope in archaeological bioapatites from India: Implications to climate change and decline of Bronze Age Harappan civilization”. Scientific Reports. 6: 26555. Bibcode:2016NatSR...626555S. PMC 4879637 Слободан приступ. PMID 27222033. doi:10.1038/srep26555. 
  6. ^ а б Bowersox, Gary W.; Chamberlin, Bonita E. (1995). Gemstones of Afghanistan. Tucson, AZ: Geoscience Press https://en.wikipedia.org/wiki/Lapis_lazuli#CITEREFBowersoxChamberlin1995
  7. ^ Alessandro Bongioanni & Maria Croce
  8. ^ Zhang, Sarah (January 9, 2019). „"Why a Medieval Woman Had Lapis Lazuli Hidden in Her Teeth"”. Приступљено 9. 5. 2020. . The Atlantic..
  9. ^ Srednjovekovno latinsko lazulum je uzeto od arapskog lāzaward (لازورد ) koje je preuzetu od persijskog lājevard (لاجورد)
  10. ^ Senning, Alexander (2007). "lapis lazuli (lazurite)". Elsevier's Dictionary of Chemoetymology. . Amsterdam: Elsevier. pp. 224. ISBN 978-0-444-52239-9. .
  11. ^ Weekley, Ernest (1967). „azure”. An etymological dictionary of modern English. New York: Dover Publications. стр. 50. 
  12. ^ а б "ICA - ICA". www.gemstone.org.
  13. ^ Oldershaw 2003
  14. ^ "Lapis lazuli: Mineral information, data and localities". www.mindat.org.
  15. ^ Boros, Èva; Earle, Martyn J.; Gîlea, Manuela A.; Metlen, Andreas; Mudring, Anja-Verena; Rieger, Franziska; Robertson, Allan J.; Seddon, Kenneth R.; Tomaszowska, Alina A.; Trusov, Lev; Vyle, Joseph S. (2010). „On the dissolution of non-metallic solid elements (Sulfur, selenium, tellurium and phosphorus) in ionic liquids”. Chem. Commun. 46 (5): 716—718. PMID 20087497. doi:10.1039/b910469k. 

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Bomford, David; Roy, Ashok (2009). A Closer Look- Colour. London: National Gallery Company. ISBN 978-1-85709-442-8. 
  • Bakhtiar, Lailee McNair (2011). Afghanistan's Blue Treasure Lapis Lazuli. Front Porch Publishing. ISBN 978-0615573700. .
  • Bariand, Pierre, "Lapis Lazuli", Mineral Digest, Vol 4 Winter 1972.
  • Bowersox, Gary W.; Chamberlin, Bonita E. (1995). Gemstones of Afghanistan. Tucson, AZ: Geoscience Press.
  • Herrmann, Georgina, "Lapis Lazuli: The Early Phases of Its Trade", Oxford University Dissertation, 1966.
  • Korzhinskij, D. S., "Gisements bimetasomatiques de philogophite et de lazurite de l'Archen du pribajkale", Traduction par Mr. Jean Sagarzky-B.R.G.M., 1944.
  • Oldershaw, Cally (2003). Firefly Guide to Gems. Toronto: Firefly Books..
  • Wise, Richard W. (2016). Secrets of the Gem Trade: The Connoisseur's Guide to Precious Gemstones. Brunswick House Press. ISBN 9780972822329. 
  • Shaw, Ian (2013). Ancient Egyptian Technology and Innovation. Bloomsbury Academic. стр. 84—91. ISBN 978-0-7156-3118-8. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lapis_lazuli&oldid=28846522”