Ларва

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Larva (biologija))
Ларва Papilio xuthus лептира
Ларва инсекта
Ларве комараца

Ларва је, код животиња, стадијум који настаје од тренутка напуштања јајне љуске до преображаја (нпр. код инсеката или водоземаца). Неке ларве личе на свог имага, док има ларви које су различите од имага. У односу да ли су сличне са имагом ларве делe se на: примарне ларве, секундрарне ларве и терцијарне ларве.

Изглед ларве се генерално веома разликује од одраслог облика (нпр. гусенице и лептири) укључујући различите јединствене структуре и органе који се не јављају у одраслом облику. Њихова исхрана такође може бити знатно другачија.

Ларве су често прилагођене различитим срединама од одраслих. На пример, неке ларве као што су пуноглавци живе скоро искључиво у воденим срединама, али могу да живе изван воде као одрасле жабе. Живећи у посебном окружењу, ларве могу добити склониште од предатора и смањити конкуренцију за ресурсе са одраслом популацијом.

Животиње у фази ларве ће конзумирати храну како би подстакле њихов прелазак у одрасли облик. У неким организмима као што су полихете и усоноге, одрасле јединке су непокретне, али су њихове ларве покретне и користе свој мобилни облик ларве да се дистрибуирају.[1][2]

Неке ларве зависе од одраслих да их хране. Код многих еусоцијалних врста Hymenoptera, ларве хране радница. Код Ropalidia marginata (папирна оса) мужјаци су такође способни да хране ларве, али су много мање ефикасни, проводе више времена и уносе мање хране за ларве.[3]

Ларве неких организама (на пример, неки тритони) могу да постану пубесцентне и да се не развијају даље у одрасли облик. Ово је врста неотеније.[4]

Eurosta solidaginis Goldenrod Gall ларве муве

Погрешно је схватање да облик ларве увек одражава еволуциону историју групе. Ово би могао бити случај, али често је стадијум ларве еволуирао секундарно, као код инсеката..[5][6] У овим случајевима, облик ларве може се више разликовати од облика одрасле јединке од заједничког порекла групе.[7]

Примарне ларва[уреди | уреди извор]

Примарне ларве су оне ларве које личе на свог имага. Од имага разликују се само по величини.

Секундарне ларве[уреди | уреди извор]

Секундарне ларве су ларве које имају провизорне органе, али имају многе карактеристике имага те морфолошки подсећају на имага.

Терцијарне ларве[уреди | уреди извор]

Терцијарне ларве имају провизорне органе и морфолошки се потпуно разликују од свог имага. Терцијарне ларве деле се у три категорије:

  • Ларве с грудним ногама и добро развијеном главом.
  • Ларве с грудним и трбушним ногама (лажне)
  • Ларве без ногу, које су или са добро развијеном главом, или су са закржљалом главом.

Одабрани типови ларви[уреди | уреди извор]

Животиња Име ларве
Porifera (сунђери) цоелобластула (= бластула, амфибластула), паренхимула (= паренхимела, стереогаструла)
Heterocyemida Вагенерова ларва
Dicyemida инфузориформна ларва
Cnidarians планула (= стереогаструла), актинула
Ctenophora ларве цидипида
Platyhelminthes Turbellaria: Милерова ларва, Гетеова ларва;
Trematoda: мирацидијум, спороциста, редија, церкарија;
Monogenea: онцомирацидиум;
Cestoda: цистицерк, цистицеркоид, онкосфера (или хексакант), корацидијум, плероцеркоид
Annelida nectochaete, политрох
Nematoda Дауер ларва, микрофиларија
Sipuncula ларва пелагосфере
Ectoprocta cyphonautes, везикулариформне ларве
Nematomorpha нематоморфна ларва
Phoronids актинотрох
Cycliophora пандора, хордоидна ларва
Nemertea пилидиум, Ивата ларва, Десор ларва
Acanthocephala акантор
Locifera Хигинсова ларва
Brachiopoda лобатна ларва
Priapula лорикатна ларва
Поједини мекушци, анелиди, немертеани и сипункулиди трохофора
Поједини мекушци велигер
Мекушци: слатководне шкољке (дагње) глохидијум
Arthropoda: †Трилобити протаспис (незглобни), мераспис (све већи број зглобова, али 1 мање од холасписа), холаспис (=одрасли)[8]
Arthropoda: Xiphosura ларва еупроипс („ларва трилобита“)
Arthropoda: Pycnogonida протонимфона
Crustaceans Опште: nauplius, metanauplius, protozoea, antizoea, pseudozoea, zoea, postlarva, cypris, primary larva, mysis
Decapoda: zoea
Rhizocephala: кентрогон
Инсекти: Lepidoptera (лептири и мољци) Гусеница
Инсекти: Тврдокрилци ларва
Инсекти: Двокрилци, пчеле, зоље црв
Инсекти: Комарци врдалама
Deuterostomes диплеурула (хипотетичка ларва)
Echinodermata bipinnaria, vitellaria, brachiollaria, pluteus, ophiopluteus, echinopluteus, auricularia
Hemichordata торнарија
Urochordata пуноглавац (не хранећи, технички „пливајући ембрион”)
Риба (уопште) Ихтиопланктон
Риба: Petromyzontiformes (лампуга) ammocoete
Риба: Anguilliformes (јегуље) leptocephalus
Водоземци пуноглавац

Ларве инсеката[уреди | уреди извор]

Ларве херкулове бубе (Dynastes hercules) су међу највећим од свих врста инсеката[9][10][11][12]
Campodeiform ларва Micromus sp.[13]

У оквиру инсеката, само ендоптериготи показују потпуну метаморфозу, укључујући посебан стадијум ларве.[14][15] Многи ентомолози су предложили бројне класификације,[16][17] и следећа класификација је заснована на класификацији Антонија Берлесе из 1913. Постоје четири главна типа типова ларви ендоптеригота:[18][19]

  1. Apodous larvae – немају ноге и слабо су склеротизоване. На основу склеротизације препознају се три аподозна облика.
    • Eucephalous – са добро склеротизованом капсулом на глави. Налази се у породицама Nematocera, Buprestidae и Cerambycidae.
    • Hemicephalus – са смањеном капсулом за главу, која се може увући у грудни кош. Налази се у породицама Tipulidae и Brachycera.
    • Acephalus - без капсуле за главу. Присутно код Cyclorrhapha
  2. Ларве протопода – ларве имају много различитих облика и често за разлику од нормалног облика инсеката. Излегу се из јаја која садрже врло мало жуманца. На пример ларве прве фазе паразитских хименоптера.
  3. Ларве полипода – познате и као еруциформне ларве, ове ларве имају трбушне предње ноге, поред уобичајених торакалних ногу. Оне су слабо склеротизоване и релативно неактивне. Живе у блиском контакту са храном. Најбољи пример су гусенице лепидоптера.
  4. Ларве олигопода – имају добро развијену капсулу главе и усне органе сличне одраслима, али без сложених очију. Имају шест ногу. Нема трбушних ногу. Могу се уочити две врсте:
    • Campodeiform – добро склеротизовано, дорзо-вентрално спљоштено тело. Обично су дугоноги предатори са прогнаталним устима.
    • Scarabeiform – слабо склеротизован, раван грудни кош и стомак. Обично кратконоге и неактивне форме за бушење. (Scarabaeoidea и други колеоптери).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Qian, Pei-Yuan (1999), „Larval settlement of polychaetes”, Reproductive Strategies and Developmental Patterns in Annelids, Dordrecht: Springer Netherlands, стр. 239—253, ISBN 978-90-481-5340-4, doi:10.1007/978-94-017-2887-4_14 
  2. ^ Chen, Zhang-Fan; Zhang, Huoming; Wang, Hao; Matsumura, Kiyotaka; Wong, Yue Him; Ravasi, Timothy; Qian, Pei-Yuan (2014-02-13). „Quantitative Proteomics Study of Larval Settlement in the Barnacle Balanus amphitrite”. PLOS ONE (на језику: енглески). 9 (2): e88744. Bibcode:2014PLoSO...988744C. ISSN 1932-6203. PMC 3923807Слободан приступ. PMID 24551147. doi:10.1371/journal.pone.0088744Слободан приступ. 
  3. ^ Sen, R; Gadagkar, R (2006). „Males of the social wasp Ropalidia marginata can feed larvae, given an opportunity”. Animal Behaviour. 71 (2): 345—350. S2CID 39848913. doi:10.1016/j.anbehav.2005.04.022. 
  4. ^ Wakahara, Masami (1996). „Heterochrony and Neotenic Salamanders: Possible Clues for Understanding the Animal Development and Evolution”. Zoological Science. 13 (6): 765—776. ISSN 0289-0003. PMID 9107136. S2CID 35101681. doi:10.2108/zsj.13.765. 
  5. ^ Nagy, Lisa M.; Grbić, Miodrag (1999), „Cell Lineages in Larval Development and Evolution of Holometabolous Insects”, The Origin and Evolution of Larval Forms, Elsevier, стр. 275—300, ISBN 978-0-12-730935-4, doi:10.1016/b978-012730935-4/50010-9 
  6. ^ Raff, Rudolf A (2008-01-11). „Origins of the other metazoan body plans: the evolution of larval forms”. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences. 363 (1496): 1473—1479. ISSN 0962-8436. PMC 2614227Слободан приступ. PMID 18192188. doi:10.1098/rstb.2007.2237. 
  7. ^ Williamson, Donald I. (2006). „Hybridization in the evolution of animal form and life-cycle”. Zoological Journal of the Linnean Society. 148 (4): 585—602. doi:10.1111/j.1096-3642.2006.00236.xСлободан приступ. 
  8. ^ Moore, R.C. (1959). Arthropoda I – Arthropoda General Features, Proarthropoda, Euarthropoda General Features, Trilobitomorpha. Treatise on Invertebrate Paleontology. Part O. Boulder, Colorado/Lawrence, Kansas: Geological Society of America/University of Kansas Press. стр. O121, O122, O125. ISBN 978-0-8137-3015-8. 
  9. ^ „Hercules Beetle, Dynastes hercules”. BioLib.cz. 2017. Архивирано из оригинала 2018-12-06. г. Приступљено 2017-07-09. 
  10. ^ Huang, J.P. (15. 9. 2017). „The Hercules beetles (subgenus Dynastes, genus Dynastes, dynastidae) A revisionary study based on the integration of molecular, morphological, ecological, and geographic analyses.”. Miscellaneous Publications, Museum of Zoology, University of Michigan. 206: 1—32 — преко ResearchGate. 
  11. ^ Ratcliffe, B. C.; Cave, R.D. (2015). „The dynastine scarab beetles of the West Indies (Coleoptera: Scarabaeidae: Dynastinae)”. Bulletin of the University of Nebraska State Museum. 28: l—346. 
  12. ^ Huang, J., Knowles, L. The species versus subspecies conundrum: quantitative delimitation from integrating multiple data types within a single bayesian approach in Hercules beetles. Systematic Biology, vol. 65, 2015, 15p.
  13. ^ New, TR (2002). „Prospects for extending the use of Australian lacewings in biological control” (PDF). Acta Zoologica Academiae Scientiarum Hungaricae. 48 (Supplement 2): 209—216. 
  14. ^ „Division: Endopterygota - Amateur Entomologists' Society (AES)”. www.amentsoc.org. Приступљено 2020-08-03. 
  15. ^ „Recognizing Insect Larval Types”. University of Kentucky. Приступљено 28. 4. 2016. 
  16. ^ Johnson, Norman; Triplehorn, Charles A. (2020). BORROR AND DELONG'S INTRODUCTION TO THE STUDY OF INSECTS. CENGAGE LEARNING CUSTOM P. ISBN 978-0-357-67127-6. OCLC 1163940863. 
  17. ^ Capinera, John L., ур. (2008). Encyclopedia of Entomology. Dordrecht: Springer Netherlands. ISBN 978-1-4020-6242-1. doi:10.1007/978-1-4020-6359-6. 
  18. ^ „Types of Insect Larva”. Agri info. Архивирано из оригинала 14. 5. 2016. г. Приступљено 28. 4. 2016. 
  19. ^ „Types of Insect Larva”. agriinfo.in (на језику: енглески). 2017-03-23. Приступљено 2021-11-22. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Moore, R.C. (1959). Arthropoda I – Arthropoda General Features, Proarthropoda, Euarthropoda General Features, Trilobitomorpha. Treatise on Invertebrate Paleontology. Part O. Boulder, Colorado/Lawrence, Kansas: Geological Society of America/University of Kansas Press. стр. O121, O122, O125. ISBN 978-0-8137-3015-8. 
  • Brusca, R. C. & Brusca, G. J. (2003). Invertebrates (2nd ed.). Sunderland, Mass. : Sinauer Associates.
  • Hall, B. K. & Wake, M. H., eds. (1999). The Origin and Evolution of Larval Forms. San Diego: Academic Press.
  • Leis, J. M. & Carson-Ewart, B. M., eds. (2000). The Larvae of Indo-Pacific Coastal Fishes. An Identification Guide to Marine Fish Larvae. Fauna Malesiana handbooks, vol. 2. Brill, Leiden.
  • Minelli, A. (2009). The larva. In: Perspectives in Animal Phylogeny and Evolution. Oxford University Press. p. 160-170. link.
  • Shanks, A. L. (2001). An Identification Guide to the Larval Marine Invertebrates of the Pacific Northwest. Oregon State University Press, Corvallis. 256 pp.
  • Smith, D. & Johnson, K. B. (1977). A Guide to Marine Coastal Plankton and Marine Invertebrate Larvae. Kendall/Hunt Plublishing Company.
  • Stanwell-Smith, D., Hood, A. & Peck, L. S. (1997). A field guide to the pelagic invertebrates larvae of the maritime Antarctic. British Antarctic Survey, Cambridge.
  • Thyssen, P.J. (2010). Keys for Identification of Immature Insects. In: Amendt, J. et al. (ed.). Current Concepts in Forensic Entomology, chapter 2, pp. 25–42. Springer: Dordrecht, [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2017).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]