Latrepirdin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Latrepirdin
Dimebolin.svg
IUPAC ime
2,3,4,5-tetrahidro-2,8-dimetil-5-(2-(6-metil-3-piridil)etil)-1H-pirido(4,3-b)indol
Klinički podaci
Način primene Oralno
Pravni status
Pravni status
  • ℞ (Prescription only)
Identifikatori
CAS broj 3613-73-8 ДаY
ATC kod none
PubChem CID 197033
ChemSpider 170644
UNII OD9237K1Z6 ДаY
Hemijski podaci
Formula C21H25N3
Molarna masa 319,443 g/mol

Latrepirdin (dimebolin, Dimebon) je antihistamin koji je u kliničkoj upotrebi u Rusiji od 1983.[1]

U toku su istraživanja njegove potencijalne primene kao neuroprotektivnog leka u borbi protiv Alchajmerove bolesti, kao i mogućnosti nootropne upotrebe.[2] Jedna od kliničkih studija u faze III za Alcheimerovu bolesti je utvrdila da on nije koristan. Tri druge studije su u toku.[3] Kliničko ispitivanje za Hantingtonovu bolest nije bilo uspešno.[4]

Farmakologija[уреди]

Latrepirdin ima više mehanizama dejstva. On blokira dejstvo neurotoksičnih beta-amiloidnih proteina, inhibira L-tip kalcijumov kanal|kalcijumove kanale,[5] modulara dejstvo AMPA i NMDA glutamatnih receptora,[6] i može da ispolji neuroprotektivno dejstvo putem blokiranja bioloških meta koje učestvuju u permeabilnosti mitohondrijalnih pora,[7] za koje se smatra da doprinose ćelijskom izumiranju vezanom za neurodegenerativne bolesti i proces starenja.[8] On takođe blokira brojne druge receptore, uključujući α-adrenergičkai, 5-HT2C, 5-HT5A, i 5-HT6.[9] Latrepirdin nema antiholinergičko dejstvo.[10]

Reference[уреди]

  1. ^ Matveeva IA (1983). „Action of dimebon on histamine receptors”. Farmakologiia i Toksikologiia (на језику: руски). 46 (4): 27—29. PMID 6225678. 
  2. ^ Shevtsova EF, Kireeva EG, Bachurin SO (2005). „Mitochondria as the target for neuroprotectors”. Vestnik Rossiiskoi Akademii Meditsinskikh Nauk (на језику: руски) (9): 13—17. PMID 16250325. 
  3. ^ Novel Alzheimer's Drug Flops, MedPage Today, March 03, 2010
  4. ^ Phase III Failure Leads Medivation and Pfizer to Ditch Dimebon for Huntington Disease
  5. ^ Lermontova NN, Redkozubov AE, Shevtsova EF, Serkova TP, Kireeva EG, Bachurin SO (2001). „Dimebon and tacrine inhibit neurotoxic action of beta-amyloid in culture and block L-type Ca(2+) channels”. Bulletin of Experimental Biology and Medicine. 132 (5): 1079–1083. PMID 11865327. doi:10.1023/A:1017972709652. 
  6. ^ Grigorev VV, Dranyi OA, Bachurin SO (2003). „Comparative study of action mechanisms of dimebon and memantine on AMPA- and NMDA-subtypes glutamate receptors in rat cerebral neurons”. Bull Exp Biol Med. 136 (5): 474—477. PMID 14968164. doi:10.1023/B:BEBM.0000017097.75818.14. 
  7. ^ Bachurin SO, Shevtsova EP, Kireeva EG, Oxenkrug GF, Sablin SO (2003). „Mitochondria as a target for neurotoxins and neuroprotective agents”. Annals of the New York Academy of Sciences. 993: 334—44; discussion 345—9. PMID 12853325. doi:10.1111/j.1749-6632.2003.tb07541.x. 
  8. ^ „Medivation's Dimebon(TM) Maintains Statistically Significant Benefit on All Five Efficacy Endpoints in Alzheimer's Disease Trial After One Year of Therapy” (Саопштење). 11. 06. 2007. 
  9. ^ Wu J, Li Q, Bezprozvanny I (2008). „Evaluation of Dimebon in cellular model of Huntington's disease”. Molecular Neurodegeneration. 3: 15. PMC 2577671Слободан приступ. PMID 18939977. doi:10.1186/1750-1326-3-15. 
  10. ^ Gankina EM, Porodenko NV, Kondratenko TI, Severin ES, Kaminka ME, Mashkovskiĭ MD (1993). „[The effect of antihistaminic preparations on the binding of labelled mepyramine, ketanserin and quinuclidinyl benzilate in the rat brain]”. Eksperimental'naia I Klinicheskaia Farmakologiia (на језику: руски). 56 (1): 22—4. PMID 8100727. 

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]