Lenka Kraus

Dr Lenka Kraus (mađ. Lenke Krausz) (?, 1884 - Aušvic, 1944) bila je feministkinja, dobrotvorka, mirovnjakinja i prva žena direktorka banke u Subotici. Aktivno je učestvovala u društvenom, humanitarnom i feminističkom životu Subotice u prvim decenijama 20. veka. Pogubljena je u logoru Aušvic tokom Holokausta.

Biografija

Lenka Kraus rođena je 1884. godine (tačno mesto rođenja nije poznato). Bila je udata za dr Gustava Revesa (mađ. Révész Gusztáv), jevrejskog činovnika, rođenog 1881. godine. Oboje su deportovani i ubijeni u Aušvicu 1944. godine.


Spisak nastradalih bačkih Jevreja u 2. svetskom ratu
Reves dr Gustav	činovnik	Subotica		1881.
Reves Ilona	domaćica	Subotica	Dalj	1882.
Reves Klara	domaćica	Subotica	Bajmok	1898.
Reves Lenke	direktorka banke	Subotica		1884.

Profesionalna karijera

Od 1909. godine Lenka je radila kao privatna nameštenica u Centralnoj banci kao zadruzi u Subotici. Bankarstvo u Subotici između dva svetska rata bilo je veoma razvijeno, sa ukupno 14 novčanih zavoda koji su tada poslovali u gradu. Prema subotičkim istoričarima, jevrejska zajednica je krajem 19. i početkom 20. veka igrala ključnu ulogu u razvoju lokalne industrije, bankarskog sektora i veletrgovine, ulažući kapital i rukovodeći mnogim ekonomskim institucijama. Uprkos tadašnjim zakonskim ograničenjima, posebno onima sadržanim u Srpskom građanskom zakoniku, koji je u članu 920 žene izjednačavao sa maloletnicima time što im je onemogućavao slobodno raspolaganje imovinom tokom života muža. Lenka Kraus je uspela da zauzme jednu od najodgovornijih pozicija u subotičkom bankarskom sistemu. Njeno imenovanje i višedecenijsko rukovođenje bankom predstavljalo je izuzetak i svedočanstvo njenog profesionalnog integriteta i društvene hrabrosti. Najverovatnije je bila doktorka prava po struci. Do 1928. godine je obavljala funkciju direktorke te banke, čime je postala prva žena na toj poziciji u Subotici. Na toj funkciji ostala je do 1944. godine.

Humanitarni i društveni rad

Lenka Kraus je bila izuzetno angažovana u društvenom životu Subotice. Učestvovala je u radu Ženske sekcije Jevrejske opštine u Subotici, gde je u oktobru 1915. izabrana za zamenicu članica Upravnog odbora.

Bila je direktorka Subotičkog društva kase uzajamne pomoći (mađ. Szabadkai Önsegélyező Szövetkezet) i članica Ureda za socijalnu zaštitu Mađarskog nacionalnog saveta (mađ. Magyar Nemzeti Tanács népjóléti bizottsága) u Subotici.

Feministički angažman

U drugoj deceniji 20. veka Lenka Kraus se aktivno priključuje ženskom pokretu. Sarađivala je sa ugarskim feministkinjama Vilmom Gliklih (Vilma Glücklich) i Adelom Špadi (Spády Adél), koje su tokom prvih decenija 20. veka putovale po gradovima Austrougarske monarhije, uključujući i Vojvodinu, kako bi motivisale žene da se priključe Feminističkom pokretu.

U januaru 1914. godine Gliklih i Špadi su posetile Suboticu, gde su održale predavanje na Subotičkom liceju. Njihovo izlaganje izazvalo je veliko interesovanje javnosti i imalo snažan uticaj, koji se u savremenim izvorima opisuje kao "osvajanje feminizma" u gradu. Podstaknute tim događajem, subotičke žene su pokrenule inicijativu za osnivanje prvog feminističkog udruženja u Subotici, a za njegovu prvu predsednicu izabrana je upravo Lenka Kraus.

Udruženje feministkinja (mađ. Feministák Egyesülete) zvanično je započelo s radom u oktobru 1917. godine, što je zabeleženo i u lokalnim novinama Délvidék od 12. oktobra 1917. godine. Tokom Prvog svetskog rata udruženje je bilo veoma aktivno, naročito u borbi za pravo glasa žena.

Lenka Kraus je u okviru svog angažmana držala i predavanja na subotičkom Slobodnom liceju, u kojima se bavila položajem i ulogom žena u društvu, istovremeno zagovarajući njihovu aktivnu ulogu u očuvanju mira i društvenih reformi.

[..] Osim sprovedenih socijalnih smernica i radikalnih mera koje su uplašenom i nesigurnom društvu pokazale pravac, neosporno je da zasluga pripada i ‒ ženama. Ovo će u potpunosti potvrditi u budućnosti objektivni istoričari. Jer ‒ primećuje Krausz Lenke ‒ među nama je relativno mali broj žena praznog duha, kojima je u ovim strašnim vremenima najveća briga bila „koliko kratka može da bude njihova ‒ suknja“. Te žene ne predstavljaju ženski rod. Prava žena, u plemenitom smislu te reči, danas pati zadržavajući dah i – radi. (Krausz Lenke: „A háború és a nő“ [Rat i žena] Bácskai Hirlap, god. 20, br. 569, 12.12.1916, str. 2–3.)

Reference

Literatura

Bašaragin, Margareta, (2020), Znamenite Jevrejke Subotice, Ženske studije i istraživanja i Futura publikacije, Novi Sad; https://www.zenskestudije.org.rs/pdf/knjige/Jevrejke-Suboticanke-objedinjeno.pdf
Bašaragin, Margareta (2022), „Znamenite subotičke Jevrejke“, u: Bašaragin, Margareta (ur.) (2022), Ženske studije u Subotici, Ženske studije i istraživanja i Futura publikacije, Novi Sad, 30–31;
Bašaragin, Margareta (2023), „Znamenite Jevrejke Subotice – kultura sećanja“, u: Bašaragin, Margareta (ur.) (2022), Ženske studije 2023. u Subotici: oktobar – decembar 2023, Ženske studije i istraživanja i Futura publikacije, Novi Sad;
Bašaragin, Margareta, (2024), Znamenite subotičanke 20. veka: feministkinje, umetnice, mirovnjakinje, dobrotvorke, Udruženje Ženske studije i istraživanja, Futura publikacije, Novi Sad. https://zenskestudije.org.rs/images/publikacije/Znamenite_Subotianke_20_veka.pdf
Mačković, Stevan (2004), Industrija i industrijalci Subotice (1914–1941), Istrojiski arhiv Subotica, Subotica;
Német, Ferenc (2021), „Az első szabadkai és becskereki feministák“ [Prve subotičke i velikobečkerečke feministkinje], Hét Nap, god. 76, br. 39, 29.09.2021;
Todorović,Vladimir i dr. (2019), Deportacija bačkih Jevreja 1944.godine, Arhiv Vojvodine i Udruženje Danubius, Novi Sad.