Li de Forest

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Li de Forest
Lee de Forest circa 1900–1910
Li de Forest oko 1900–1910
Ime po rođenjuLee de Forest
Datum rođenja(1873-08-26)26. avgust 1873.
Mesto rođenjaKaunsil Bafs, Ajova[1][2]
 SAD
Datum smrti30. jun 1961.(1961-06-30) (87 god.)
Mesto smrtiHolivud, Kalifornija
 SAD
PrebivališteSAD
DržavljanstvoAmeričko
UniverzitetJejl koledž (Šefildova naučna škola)
ZanimanjeIzumitelj
DelovanjeTroelektrodna vakumska cev (Audion), zapisivanje zvuka na filmu (Phonofilm)
Izgled prve triode iz 1906. koju je napravio Li de Forest.

Li de Forest (engl. Lee de Forest, Kaunsil Bafs, Ajova, 26. avgust 1873. – Holivud, 30. jun 1961.) američki je elektroničar i izumitelj. Jedan od osnivača radiotehnike. Konstruirao je elektrolitički detektor, jednostavniji nego što ga je nedugo pre toga izumeo A. Fleming u Engleskoj. Konstruirao je i gasom punjenu diodu, te izumeo (1906.) i patentirao (1907.) elektronsku cev triodu, koja je omogućila pojačavanje električnih promena i s kojom je stvarno započeo razvoj elektronike. Pomoću nje konstruirao je stabilan i osetljiv radio prijemnik, nazvavši ga audionom. Oko 1912. u audionu je primenio povratnu vezu te tako konstruirao i oscilator (patentirali su ga A. Meisner u Nemačkoj, te E. H. Armstrong i drugi u SAD). Na temelju toga konstruirao je 1916. radio odašiljač. Tokom 1920-ih godina bavio se zvučnim filmom i njegovi su izumi bili ključni u razvoju toga područja. Oscilatori na osnovu audiona s povratnom vezom bili su i prvi uređaji za medicinsku dijatermiju. Tokom Drugog svetskog rata radio na vojnoj primeni elektronike. Napisao autobiografiju Otac radija (eng. Father of Radio, 1950.).[3]

Trioda[уреди]

Trioda je elektronska cev s tri elektrode. Trioda osim cilindrične anode, katode (žarna niti), ima još i mrežicu. Mrežica je spiralno savijena molibdenska žica, smeštena između anode i katode od kojih je dobro izolovana. Njen je zadatak da reguliše prolaz elektrona. Sve tri elektrode nalaze se u staklenom balonu s razređenim vazduhom (vakuum). Ako je mrežica negativna, onda će elektroni koji izlaze iz katode biti odbijeni i padati nazad na katodu, pa neće ni jedan elektron dospeti na anodu, a ni na mrežicu. Smanji li se negativan električni naboj na mrežici, proći će po neki brži elektron kroz mrežicu i prouzrokovati slabu anodnu struju.

Ako je u spoju triode mrežica pozitivna prema katodi, ona će ubrzati prolaz elektrona i anodna električna struja će se pojačati. Dakle, promenom električnog napona mrežice pomoću baterije može se regulisati, odnosno pojačavati anodna struja. Kod triode postoje tri strujna kola:

  • kolo žarenja s baterijom za žarenje,
  • anodno kolo s anodnom baterijom,
  • kolo mrežice s baterijom koja daje električni napon na mrežici.

Ako se nanese na apcisu električni napon na mrežici, a na ordinatu jačina anodne struje, dobija se kriva zavisnosti anodne struje od električnog napona na mrežici, koja se zove karakteristika cevi.

Pojačanje triode zasniva se na činjenici da dovedeni napon na mrežici znatno jače utiče na jačinu anodne struje nego napon doveden na anodu. Ako se pretpostavi da se na mrežicu cevi dovodi sinusoidalni napon, da bi se videlo kako se tada menja jačina anodne struje, može se koristiti karakteristika cevi. Napon mrežice, koji se menja po sinusnoj krivoj, nanosi se na ordinatu. Svakoj veličini napona mrežice odgovara određena veličina anodne struje. Veličina anodne struje dobija se tako da što se povuku normalni pravci od odgovarajućih tačaka na krivoj napona mrežice do karakteristike cevi, a od ovih presecišta vodoravni pravci paralelni sa apscisom. Kriva anodne struje, formirana između dobijenih pravaca, takođe je sinusoida, ali znatno veća. Odatle se može zaključiti da i male promene napona na mrežici prouzrokuju znatne promene anodne struje. Zbog toga svojstva trioda i ostale elektronske cevi s više mrežica služe za pojačanje visokofrekventnih i niskofrekventnih struja, odnosno njihovih oscilacija.[4]

Patenti[уреди]

Patenti u TIFF formatu

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Lee de Forest entry (#20) in the 1900 U.S. Census (Milwaukee, Wisconsin)
  2. ^ Lee de Forest entry (#29) in the 1920 U.S. Census (Bronx, New York)
  3. ^ De Forest, Lee, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2017.
  4. ^ Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.

Literatura[уреди]

  • The Continuous Wave: Technology and American Radio, 1900–1932 by Hugh G. J. Aitken, 1985.
  • "'Magnificent Failure'" by Samuel Lubell, Saturday Evening Post, three parts: January 17, 1942 (pages 9–11,75–76, 78, 80), January 24, 1942 (pages 20–21, 27–28, 38, and 43), and January 31, 1942 (pages 27, 38, 40-42, 46, 48–49).
  • "De Forest and the Triode Detector" by Robert A. Chipman, Scientific American, March 1965, pages 93–101.
  • Saga of the Vacuum Tube by Gerald E. J. Tyne (Indianapolis, IN: Howard W. Sams and Company, 1977). Tyne was a research associate with the Smithsonian Institution. Details de Forest's activities from the invention of the Audion to 1930.
  • Empire of the Air: The Men Who Made Radio by Ken Burns a PBS Documentary Video 1992. Focuses on three of the individuals who made significant contributions to the early radio industry in the United States: De Forest, David Sarnoff and Edwin Armstrong. LINK
  • "Lee de Forest and the Invention of Sound Movies, 1918–1926" by Mike Adams, The AWA Review (vol. 26, 2013).

Spoljašnje veze[уреди]