Светлосно загађење

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Light pollution)
Париз ноћу (снимак са МСС)
Поређење ноћног неба из руралне (горе) и градске средине (доле). Светлосно загађење драматично утиче на видљивост звезда.

Светлосно загађење (негде се среће и под називом фотозагађење) је претерано, погрешно усмерено, или наметљиво вештачко светло. Загађивач је вишак емитоване светлости из вештачког извора, попут претеране буке, угљен-диоксида и слично. Штетне последице су вишеструке, а неке од њих можда још нису познате, па стога има више научних дефиниција које описују шта је светлосно загађење:

  • Деградација светлосног окружења вештачким светлом.[1]
  • Измена природних нивоа светлости у животној средини употребом вештачког светла.[2]
  • Светлосно загађење је промена нивоа светлости у природној средини условљена прекомерном употребом вештачког осветљења. Унутрашње светлосно загађење је измена природног нивоа светлости у затвореној средини (кући, згради, фабрици...) употребом вештачког светла, које има утицаја на здравље људи.[3]
  • Светлосно загађење је увођење вештачких извора светлости у природно окружење (директно или индиректно) од стране људи.[4]

Прве три дефиниције описују стање у природном окружењу, док четврта (и најновија) дефиниција описује процес загађења самом светлошћу. Светлосно загађење се „такмичи” са звезданом светлошћу на ноћном небу, омета астрономске опсервације[5] и, као и свака друга врста загађења, ремети екосистеме и има различите последице на здравље.

Светлосно загађење може се поделити у две групе:

  • Непријатно светло које се намеће у окружењу које је иначе по природи мрачно или са ниским нивоом осветљења;
  • Претерано осветљење (најчешће у затвореном) које за последицу има нелагодност и разне ефекте на здравље.

Типови светлосног загађења[уреди | уреди извор]

Постоји неколико облика светлосног загађења:

  • сјајење неба (skyglow),
  • бљесак (glare) и
  • светлосна интрузија или преступ.[6]

Сјајење неба[уреди | уреди извор]

Бледо жута или наранџаста светлост која се попут сјајне измаглице распростире изнад светлосно загађених области (најчешће изнад градова) представља сјајење неба. Оно је присутно захваљујући прекомерном осветљавању улица, али и неадекватној инфраструктури уличне расвете, која светлост не баца само на улицу, већ и изнад себе. Вишемилионски градови који се налазе близу један другоме могу да створе кластер светлосног загађења, а тиме и ширење сјајења неба стотину километара у околину.[6]

Бљесак[уреди | уреди извор]

Светлосни бљесак је светлост која при директном визуелном контакту може да привремено заслепи посматрача, стварајући осећај непријатности и сметњу, приликом чега је отежано посматрање жељеног објекта. Често се среће као део сигурносне заштите, у домаћинствима са великим двориштима и као део осветљења културних објеката, мостова, пословних зграда и сл.[6]

Светлосна интрузија или преступ[уреди | уреди извор]

Светлост која пролази кроз прозоре приватних поседа, притом представљајући непријатност или сметњу је светлосна интрузија или преступ. Чести узрочници су уличне светиљке, рекламе и лампе на приватним поседима. Када настане из немара или због незнања употребљава се назив светлосна интрузија, док се о светлосном преступу говори у случајевима када је светлост искоришћена са намером да узнемири.[6]


Светлосно загађење је последица индустријске револуције. Извори светлосног загађења су: расвета екстеријера и ентеријера зграда, рекламе, канцеларијски простори, фабрике, улична расвета, екстеријер и ентеријер кућа и дворишта и осветљени спортски терени. Највише долази до изражаја у регионима са развијеном индустријом и великом густином становништва – у Северној Америци, Европи, источној Азији и великим градовима Блиског истока и северне Африке, попут Техерана и Каира. Међутим, чак и мала количина светла може имати велики утицај на светлосно загађење. Почетком 1980их оснивају се глобални покрети за „тамно ноћно небо” (енгл. dark-sky movement), кроз које се забринути људи боре за смањење светлосног загађења. Међународна асоцијација за тамно небо (енгл. International Dark-Sky Association, IDA) је једна од ових непрофитних организација која се залаже за смањење загађења.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Verheijen, F. J. (1985). „Photopollution: Artificial light optic spatial control systems fail to cope with. Incidents, causation, remedies”. Experimental biology. 45 (1): 1—18. PMID 3896840. 
  2. ^ Cinzano, P.; Falchi, F.; Elvidge, C. D.; Baugh, K. E. (2000). „The artificial night sky brightness mapped from DMSP Operational Linescan System measurements” (PDF). Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 318 (3): 641. Bibcode:2000MNRAS.318..641C. arXiv:astro-ph/0003412 Слободан приступ. doi:10.1046/j.1365-8711.2000.03562.x. 
  3. ^ Hollan, J: What is light pollution, and how do we quantify it?. Darksky2008 conference paper, Vienna, August 2008. Updated April 2009.
  4. ^ Marín, C. and Orlando, G. (eds.): Starlight Reserves and World Heritage. Starlight Initiative, IAC and the UNESCO World Heritage Centre. Fuerteventura, Spain, June 2009.
  5. ^ „Light Pollution and Palomar Observatory”. Palomar Observatory: Caltech Astronomy. 
  6. ^ а б в г Bjelajac, D., Pavlović & M., Đerčan, B. (2019). Priručnik o svetlosnom zagađenju. Novi Sad: Carpe Noctem.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Светлосно загађење на Викимедијиној остави.
Повезане организације
Истраживање
Остале везе
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светлосно_загађење&oldid=27366020”