Linda Ronstadt

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Linda Ronstadt
Ronstadt in 1976
Ronstadt 1976. godine
Ime po rođenjuLinda Marija Ronstadt[1]
Datum rođenja(1946-07-15)15. jul 1946.(73 god.)
Mjesto rođenjaTuson, Arizona
 SAD
PrebivališteSAD
DržavljanstvoAmeričko
ZanimanjePevačica
Aktivni period1967–2011

Linda Marija Ronstadt (rođena 15. jula 1946) penzionisana je američka pevačica zabavne muzike poznata po tome što je pevala u širokom opsegu žanrova uključujući rok, kantri, operete i latino muziku. Osvojila je 10 Gremi nagrada,[2] tri Američke muzičke nagrade, dve nagrade Akademije kantri muzike, nagradu Emi i nagradu ALMA, a mnogi njeni albumi su sertifikovani kao zlatni, platinski ili multiplatinski u Sjedinjenim Državama i internacionalno. Takođe je stekla nominacije za nagradu Toni i nagradu Zlatni globus. Dobitnik je nagrade Latino Gremi za životno delo od strane Latinske snimateljske akademije za 2011. godinu, a takođe joj je dodeljena i nagrada Gremi za životno delo Akademije za snimanje 2016. godine. Uvedena je u Dvoranu slavnih rokenrola u aprilu 2014. godine.[3] Dana 28. jula 2014. godine nagrađena je Nacionalnom medaljom za umetnost i humanističke nauke.[4][15] Godine 2019. ona je primila zajedničku zvezdu sa Doli Parton i Emili Haris na holivudskom Šetalištu slavnih za njihov rad u grupi Trio.[16][17]

Objavila je preko 30 studijskih albuma i 15 kompilacija ili najvećih hitova. Ronstadt je ima 38 Bilbord hot 100 singlova, od kojih je 21 bio među najboljih 40, 10 u prvih 10, tri na broju 2, a „Nisi dobar” na broju 1. Ovaj uspeh nije bio propraćen u Velikoj Britaniji, te je samo njen singl „Blu Bajou” bio među prvih 40 u UK.[18] Njen duet sa Aronom Nevilom, „Ne znam puno”, dostigao je vrhunac na drugom mestu u decembru 1989.[19] Pored toga, ona ima 36 albuma, 10 top 10 albuma i tri broja 1 albuma na Bilbord listi pop albuma. Njena autobiografija, Jednostavni snovi: Muzički memoar,[20] objavljena je u septembru 2013. Debitovala je na Top 10 listi bestselera Njujork Tajmsa.

Ronstadt je sarađivala sa umetnicima u različitim žanrovima, uključujući Bet Midler, Bilija Ekstajna,[21] Frenka Zapu, Karlu Blej (Eskalator preko brda), Rosemari Kluni, Flaka Himeneza, Filipa Glasa, Vorena Zivona, Emili Haris, Grema Parsonsa, Doli Parton, Nila Janga, Pola Sajmona, Erla Šrugsa, Džonija Keša, i Nelsona Ridla. Svoj glas je posudila na preko 120 albuma i prodala više od 100 miliona ploča, što je čini jednom od najprodavanijih svetskih umetnika svih vremena.[22][23] Kristofer Loudon, iz Džez Tajmsa, napisao je 2004. godine da je Ronstadt „blagoslovljena sa verovatno najboljim glasnim žicama svoje generacije”.[24]

Ronstadt je svoj zadnji koncert uživo održala krajem 2009, a povukla se 2011. U decembru 2012. dijagnozirana joj je Parkinsonova bolest, zbog čega se više ne bavi pevanjem.[25]

Rani život[уреди]

Linda Marija Ronstadt je rođena 1946. godine u Tusonu Arizona, kao treće od četvoro dece Gilberta Ronstadt (1911–1995), uspešnog trgovca mašinama koji je upravljao F. Ronstadt Ko.,[26] i Rut Mari (Kopeman) Ronstadt (1914–1982), domaćice.[27]

Ronstadt je odgajena na porodičnom ranču od 10-acre (4 ha) sa njenim bratom Peterom (koji je deset godina služio kao šef policije u Tusonu, 1981–1991), Majklom Dž. i Grečen (Suzi). Porodica je predstavljena u časopisu Porodični krug 1953. godine.[28]

Lindin otac je poticao iz pionirske rančerske porodice u Arizoni[29] i bio je nemačkog, engleskog i meksičkog porekla.[30] Uticaj porodice i doprinosi istoriji Arizone, uključujući izradu vagona, trgovinu, apoteke i muziku, dokumentovan je u biblioteci Univerziteta u Arizoni.[31] Pradeda Linde Ronstadt, diplomirani inženjer Fridrih Avgust Ronstadt (koji je vodio Federiko Avgusto Ronstadt) emigrirao je na jugozapad (tada deo Meksika) 1840-ih iz Hanovera u Nemačkoj i oženio se meksičkim državljankom, na kraju se nastanivši u Tusonu.[32][33] Godine 1991. grad Tucson je 16. marta otvorio svoj centralni tranzitni terminal i posvetio ga Lindinom dedi, Federiku Hoze Marija Ronstadtu, lokalnom pionirskom biznismenu; on je bio proizvođač vagona čiji je rani doprinos mobilnosti grada uključivao šest uličnih kola koja su vukle mule, isporučenih 1903–04.[34]

Reference[уреди]

  1. ^ Erlewine, Stephen Thomas. „Linda Ronstadt > Biography”. AllMusic. Приступљено 13. 12. 2009. 
  2. ^ „Linda Ronstadt”. Grammys.com. Приступљено 10. 3. 2019. 
  3. ^ „2014 Induction Ceremony The Rock and Roll Hall of Fame and Museum”. Rock and Roll Hall of Fame. 16. 10. 2013. Приступљено 16. 10. 2013. 
  4. ^ „President Obama Honors Linda Ronstadt, Jeffrey Katzenberg, Others in Art and Humanities Ceremony”. New York Daily News. Associated Press. 28. 7. 2014. Приступљено 23. 11. 2015. 
  5. ^ Silverman, Stephen M. (20. 7. 2004). „Ronstadt Booted After Pro-Moore Comment”. PEOPLE.com. Приступљено 28. 7. 2018. 
  6. ^ „Interview: Linda Ronstadt defends her politics”. Edmonton Sun. 10. 8. 2006. Архивирано из оригинала на датум 15. 1. 2013. Приступљено 2. 10. 2015. 
  7. ^ Kruger, Debbie (19. 7. 1998). „Everlasting Linda”. The Weekend Australian. Приступљено 2. 10. 2015. 
  8. ^ „Linda Ronstadt: Female Rocker”. Fusion. 26. 12. 1969. Приступљено 2. 10. 2015. 
  9. ^ „A Heart To Heart with Linda Ronstadt”. Creem. децембар 1976. Приступљено 2. 10. 2015. 
  10. ^ „Interview”. San Diego Union-Tribune. Приступљено 2. 10. 2015. 
  11. ^ „Linda Ronstadt rocks with jazz sophistication”. 4. 8. 2007. Приступљено 2. 10. 2015. 
  12. ^ „Linda Ronstadt lets wisdom strike notes”. The Honolulu Advertiser. 31. 3. 2006. Приступљено 2. 10. 2015. 
  13. ^ „Linda Ronstadt: Melancholy Baby”. Esquire. октобар 1985. Приступљено 2. 10. 2015. 
  14. ^ „Linda Ronstadt plays NPR's: Wait Wait ... Don't Tell Me!”. 28. 4. 2007. Приступљено 2. 10. 2015. 
  15. ^ Some of the content of the lead section is supported by these news items:[5][6][7][8][9][10][11][12][13][14]
  16. ^ HermansonJune 26, Wendy; 2018. „Powerful Country Women Getting Stars on Hollywood Walk of Fame”. Taste of Country (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-12. 
  17. ^ „Powerful Country Women Getting Stars on Hollywood Walk of Fame”. Taste of Country. Приступљено 24. 8. 2018. 
  18. ^ „Linda Ronstadt”. Chart Stats. Приступљено 25. 9. 2009. 
  19. ^ „Don't Know Much”. Chart Stats. Приступљено 25. 9. 2009. 
  20. ^ Ronstadt, Linda (2013). Simple Dreams: A Musical Memoir. Simon & Schuster. ISBN 978-1-4516-6872-8. OCLC 829743967. 
  21. ^ „Disc 2, October 1969: Featuring Linda Ronstadt, Joe Cocker, Billy Eckstine, Mort Sahl, and Sid Caesar, God Bless the Child Linda Ronstadt and Billy Eckstine Duet”. Playboy After Dark DVD Collection. Архивирано из оригинала на датум 21. 8. 2006. Приступљено 13. 12. 2012. 
  22. ^ Partridge, Tony (12. 9. 2006). „Linda Ronstadt Guest Appearances and Unique Recordings” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 9. 5. 2008. Приступљено 30. 8. 2007. http://lyricswww.ronstadt-linda.com/guestapp.doc
  23. ^ Ward, Bruce (27. 12. 2013). „Musical memoirs hit some high notes”. Ottawa Citizen. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2014. Приступљено 14. 2. 2014. 
  24. ^ Loudon, Christopher (децембар 2004). „Linda Ronstadt: Hummin' to Myself (Verve)”. Jazz Times. Архивирано из оригинала на датум 13. 4. 2007. Приступљено 19. 4. 2007. 
  25. ^ Tanenhaus, Sam (28. 8. 2013). „Likhttps://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Linda_Ronstadt&action=submite a Wheel, but Turning Slower – Linda Ronstadt Discusses Her Memoir and Parkinson's”. The New York Times.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  26. ^ „Borderman: Memoirs of Federico José María Ronstadt”. University of Arizona Press. 2003. Архивирано из оригинала на датум 10. 2. 2007. Приступљено 7. 5. 2007. 
  27. ^ Bego, Mark (1990). Linda Ronstadt: It's So Easy. Eakin Press. стр. 9—11. ISBN 0-89015-775-8. 
  28. ^ Ronstadt, Deborah J. (1953). „Gilbert Ronstadt Was Born in 1911”. Family Circle. Архивирано из оригинала на датум 29. 9. 2007. Приступљено 17. 5. 2007. 
  29. ^ Vallely, Jean (април 1980). „Playboy Interview: Linda Ronstadt”. Playboy. Приступљено 7. 5. 2007. 
  30. ^ „Tucson's Ronstadt Family”. Through Our Parents' Eyes: History and Culture of Southern Arizona. Arizona Library. Приступљено 9. 4. 2007. 
  31. ^ „The Ronstadt Family”. The University of Arizona Archives. Архивирано из оригинала на датум 4. 9. 2006. Приступљено 3. 10. 2007. 
  32. ^ „The People”. Early Pioneers of Tucson. септембар 2011. Архивирано из оригинала на датум 18. 6. 2006. Приступљено 16. 5. 2007. 
  33. ^ McLeese, Don (јун 1992). „Songs from Her Heart”. Ford Times. Архивирано из оригинала на датум 5. 12. 2007. Приступљено 30. 10. 2006. http://www.ronstadt-linda.com/ford_times.html
  34. ^ Bluestein, T (август 1991). „Tucson Opens Ronstadt Transit Center”. Приступљено 5. 6. 2010. 

Spoljašnje veze[уреди]