Linolna kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Linolna kiselina
LAnumbering.png
Linoleic-acid-from-xtal-1979-3D-balls.png
Linoleic-acid-from-xtal-1979-3D-vdW.png
Nazivi
IUPAC naziv
cis, cis-9,12-Octadecadienoic acid[1]
Drugi nazivi
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.428
KEGG[2]
UNII
Svojstva
C18H32O2
Molarna masa 280,45 g·mol−1
Agregatno stanje bezbojno ulje
Gustina 0.9 g/cm3[3]
Tačka topljenja −5 °C (23 °F)[4]
−12 °C (10 °F)[3]
Tačka ključanja 230 °C (446 °F) na 21 mba[4]
230 °C (446 °F) na 16 mmHg[3]
0.139 mg/L[4]
Površinski napon:
1.5 x 10-4 M @ pH 7.5
Napon pare 16 Tor na 229 °C
Opasnosti
Tačka paljenja 112 °C (234 °F)[4]
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Linolna kiselina je nezasićena n-6 masna kiselina. On je bezbojna tečnost na sobnoj temperaturi. U fiziološkoj literaturi, ona ima lipidni broj 18:2(n-6). Linolna kiselina je karboksilna kiselina sa 18-ugljenika dugim lancom i dve cis dvostruke veze; prva dvostruka veza je locirana na šestom ugljeniku sa metilnog kraja.

Linolna kiselina pripada jednoj od dve familije esencijalnih masnih kiselina koji ljudi i životinje moraju da unose putem hrane. Ona je neophodna telu za razne biološke procese, a ne može da bude sintetisana iz drugih komponenti hrane.[5]

Fiziologija[уреди]

Linolna kiselina je polinezasićena masna kiselina koja se koristi u biosintezi arahidonske kiseline i stoga dela prostaglandina. Na je nađena u lipidima ćelijske membrane. Nje ima u izobilju u mnogim biljnim uljima. Ona sačinjava više od polovine (po težini) ulja maka, suncokreta i kukuruza.[6]

Nedostatak linolne kiseline i drugih n-6 masnih kiselina u ishrani uzrokuje suvu kosu, gubitak kose,[7] i slabo zarastanje rana.[8] Međutim, postizanje deficiteta linolne kiseline je skoro nemoguće pri normalnoj ishrani.

Reference[уреди]

  1. Beare-Rogers (2001). „IUPAC Lexicon of Lipid Nutrition” (pdf). Приступљено 22. 2. 2006. 
  2. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. 3,0 3,1 3,2 The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th изд.). Merck Publishing. 1989. стр. 5382. ISBN 091191028X.  </noinclude>
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Record of CAS RN 60-33-3 in the GESTIS Substance Database from the IFA
  5. Burr, G.O., Burr, M.M. and Miller, E. (1930). „On the nature and role of the fatty acids essential in nutrition” (PDF). J. Biol. Chem. 86 (587): 1—9. 
  6. U.S. Department of Agriculture, Agricultural Research Service. 2007. USDA National Nutrient Database for Standard Reference, Release 20. Nutrient Data Laboratory Home Page
  7. Cunnane S, Anderson M (1. 4. 1997). „Pure linoleate deficiency in the rat: influence on growth, accumulation of n-6 polyunsaturates, and (1-14C) linoleate oxidation”. J Lipid Res. 38 (4): 805—12. PMID 9144095. Приступљено 15. 1. 2007. 
  8. Ruthig DJ, Meckling-Gill KA. „Both (n-3) and (n-6) fatty acids stimulate wound healing in the rat intestinal epithelial cell line, IEC-6”. Journal of Nutrition. 129 (10): 1791—8. PMID 10498749. Приступљено 15. 1. 2007.  Невалидан унос |last-author-amp=yes date = 1. 10. 1999. (помоћ)

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]