Linolna kiselina
| |
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
cis, cis-9,12-Octadecadienoic acid[1]
| |
| Drugi nazivi
C18:2 (Lipidni brojevi)
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.000.428 |
| KEGG[2] | |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| C18H32O2 | |
| Molarna masa | 280,45 g·mol−1 |
| Agregatno stanje | bezbojno ulje |
| Gustina | 0,9 g/cm3[3] |
| Tačka topljenja | −5 °C (23 °F)[4] −12 °C (10 °F)[3] |
| Tačka ključanja | 230 °C (446 °F) na 21 mba[4] 230 °C (446 °F) na 16 mmHg[3] |
| 0.139 mg/L[4] | |
| Površinski napon: | |
| 1.5 x 10-4 M @ pH 7.5 | |
| Napon pare | 16 Tor na 229 °C |
| Opasnosti | |
| Tačka paljenja | 112 °C (234 °F)[4] |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Linolna kiselina je nezasićena n-6 masna kiselina. On je bezbojna tečnost na sobnoj temperaturi. U fiziološkoj literaturi, ona ima lipidni broj 18:2(n-6). Linolna kiselina je karboksilna kiselina sa 18-ugljenika dugim lancom i dve cis dvostruke veze; prva dvostruka veza je locirana na šestom ugljeniku sa metilnog kraja.
Linolna kiselina pripada jednoj od dve familije esencijalnih masnih kiselina koji ljudi i životinje moraju da unose putem hrane. Ona je neophodna telu za razne biološke procese, a ne može da bude sintetisana iz drugih komponenti hrane.[5]
Fiziologija
[уреди | уреди извор]Linolna kiselina je polinezasićena masna kiselina koja se koristi u biosintezi arahidonske kiseline i stoga dela prostaglandina. Na je nađena u lipidima ćelijske membrane. Nje ima u izobilju u mnogim biljnim uljima. Ona sačinjava više od polovine (po težini) ulja maka, suncokreta i kukuruza.[6]
Nedostatak linolne kiseline i drugih n-6 masnih kiselina u ishrani uzrokuje suvu kosu, gubitak kose,[7] i slabo zarastanje rana.[8] Međutim, postizanje deficiteta linolne kiseline je skoro nemoguće pri normalnoj ishrani.
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Beare-Rogers (2001). „IUPAC Lexicon of Lipid Nutrition” (pdf). Приступљено 22. 2. 2006.
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ а б в The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th изд.). Merck Publishing. 1989. стр. 5382. ISBN 091191028X. </noinclude>
- ^ а б в г Record of CAS RN 60-33-3 in the GESTIS Substance Database from the IFA
- ^ Burr, G.O., Burr, M.M. and Miller, E. (1930). „On the nature and role of the fatty acids essential in nutrition” (PDF). J. Biol. Chem. 86 (587): 1—9. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 02. 2007. г. Приступљено 02. 09. 2011.
- ^ U.S. Department of Agriculture, Agricultural Research Service. 2007. USDA National Nutrient Database for Standard Reference, Release 20. Nutrient Data Laboratory Home Page
- ^ Cunnane S, Anderson M (1. 4. 1997). „Pure linoleate deficiency in the rat: influence on growth, accumulation of n-6 polyunsaturates, and (1-14C) linoleate oxidation”. J Lipid Res. 38 (4): 805—12. PMID 9144095. Архивирано из оригинала 28. 02. 2007. г. Приступљено 15. 1. 2007.
- ^ Ruthig DJ & Meckling-Gill KA (1. 10. 1999). „Both (n-3) and (n-6) fatty acids stimulate wound healing in the rat intestinal epithelial cell line, IEC-6”. Journal of Nutrition. 129 (10): 1791—8. PMID 10498749. Приступљено 15. 1. 2007.
