Lion-Peugeot

С Википедије, слободне енциклопедије
Лион-Пежо
Акционарско друштво
ДелатностАутомобилска индустрија
Основано1905
Француска
ОснивачиРоберт, Жил и Пјер Пежо
Седиштесело Болије код Валентињеа
ПроизводиАутомобили

Лион-Пежо (франц. Lion-Peugeot) некадашњи је француски произвођач аутомобила. То је име под којим су 1906 године Роберт Пежо и његова два брата Жил и Пјер, основали компанију независно од Пежоа, која је почела да производи аутомобиле у селу Болије близу града Валентиње.

Године 1910. две породице су се договориле да две компаније Аутомобили Пежо (Automobiles Peugeot) и Лион-Пежо (Lion-Peugeot) споје у једну под именом Пежо (Société des Automobiles et Cycles Peugeot). Нови произвођач је наставио да користи име Лион-Пежо за мање моделе аутомобила, наслеђених од раније све до до 1916. године.

Сукоб[уреди | уреди извор]

Да би се разумело зашто су постојала две независне (одвојене) Пежо аутомобилске компанија, неопходно је да се познају породични односи односно породична неслагања који су кулминирала 1896. Арманд Пежо напушта породични посао у компаниј која се у том тренутку звала "Les Fils de Peugeot Frères" (Синови браће Пежо). Еуген Пежо, Армандов рођак, преузима контролу над успешним Пежовим послом производње производа за домаћинство и алата. (Више од једног века касније, Пежоов музеј приказује импресивну палету млинова за кафу и других машина за млевење.) Компанија Пежо је један од првих произвођача аутомобила, њихов први бензински аутомобил је произведен 1890. године, а стеко је велики национални публицитет 1891. године због учешћу у бициклистичком маратону Париз-Брест-Париз.

Улагање у производњу аутомобила којим би компанија променила правац развоја, далеко је већа од улагања у постојећу прозводњу. Компанија 1882. године почиње производњу делова за бицикле који је у 1890. године доживео експанзију, па се то чинило као врло добра и сигурнија инвестиција него улагање у производњу моторних возила. Стога Еуген Пежо није био спреман на промене, па се 1896. године његов рођак одвојио, и формирао компанију "Аутомобили Пежо". Рођаци су потписали споразум који је Арманду дао искључиво право за производњу Пежо аутомобила, а све изван тога је припало Еугену.

Упркос споразуму између рођака, Еуген Пежо наставља да производи бицикле, трицикле и четвороцикле, неке са моторима, а неки без. Односи са Армандом очигледно били су све гори.

Помирење[уреди | уреди извор]

Од 1905. године контролу над преосталим Пежовим пословима преузимају следећа генрација односно синови. Односи између нове Пежоове генерације и њиховог рођака Арманда, чија је компанија “Automobiles Peugeot” постизала велики успех, били су са мање конфронтације, пошто је Еуген све мање био активан у послу. Створили су се услови да се регулишу односе између две компаније. Компанија коју је раније контролисао Еуген пристао да плаћа милион франака годишње Арманду Пежоу, а за узврат Арманд дозвољава производњу аутомобила независно од свог “Пежо аутомобила”. Тако су 1906. почели да се продају аутомобили са знаком Лион-Пежо, а први од њих био је Лион-Пежо тип ВА.

Током следеће деценије Лион-Пежо је лансрао на тржиште неколико модела аутомобила који су произведени и продати у малим серијама не прелазећи праг од 1000 јединица. Док су Пежо аутомобили пре помирења, 1904. године, лансирали на тржиште модел Пежо Bébé и тако наставио своју успешну каријеруна аутомобилском тржишту. Сада су концентрисали своје инвестиције и развој на моделе средње и високе класе аутомобила, остављајући Лион-Пежоу производњу малих аутомобила. Овај образац пословања две компаније остао је присутан током преосталих година мира након што су две компаније спојиле 1910 год., а бренд Лион-Пежо је коришћен све до 1916. године.

На спајање ове две компанје сигурно су утицале породине прилике у породици Пежоових. Прво је 1896. године Арманду умро син једнац, а и Еугенова смрт 1907. год. убрзала је овај процес.

Лион-Пежо аутомобили[уреди | уреди извор]

Тип Година Цилиндри Запремина Снага Број прозведених
тип ВА 1906–1908 1 785 cm³ 6½ КС око 1000
тип ВЦ 1906–1910 1 1045 cm³ 8½ КС око 1000
тип ВЦ1 1906–1910 1 1045 cm³ 8½ КС садржано у ВЦ
тип ВЦ2 1909–1910 1 1045 cm³ 9 КС око 1175
тип ВЦ3 1911 1 1045 cm³ 9 КС 135
тип VY 1908–1909 1 1841 cm³ 12 КС 142
тип VY2 1908–1909 1 1841 cm³ 12 КС садржано у VY
тип В2Ц2 1910 2 1325 cm³ 12 КС 680
тип V2Y2 1910 2 1702 cm³ 16 КС 300
тип В2Ц3 1911 2 1325 cm³ 12 КС 520
тип V2Y3 1911 2 1702 cm³ 16 КС 215
тип В4Ц3 1912-1913 4 1725 cm³ 9 КС 653
тип ВД 1913 4 1888 cm³ 10 КС око 800
тип В4Д 1914 4 1888 cm³ 10 КС око 700
тип ВД2 1915 4 1888 cm³ 10 КС 480

Литература[уреди | уреди извор]

  • Schmarbeck, Wolfgang (1990). Alle Peugeot Automobile 1890–1990. Stuttgart: Motorbuch-Verlag. ISBN 978-3-613-01351-3. 
  • Harald H. Linz, Halwart Schrader: Die große Automobil-Enzyklopädie, BLV. . München. 1986. ISBN 978-3-405-12974-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]