Пређи на садржај

Locustella

С Википедије, слободне енциклопедије

Цврчићи
Цврчић тршћар
Locustella naevia
Слано Копово, Нови Бечеј, Србија
Обични цврчић
Locustella luscinioides
Баранда, Војводина, Србија
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Locustellidae
Род: Locustella
(Kaup J.J.,1829)
Ареал Locustella

Цврчићи (лат. Locustella) су род малих птица певачица које укључују и цврчића тршћара. Раније смештене у парафилетску групу „грмушe Старог света“, сада се сматрају најсевернијим представницима углавном гондванске породице, Locustellidae.[1]

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Род Locustella је фромално описао немачки природњак Јохан Јакоб Кауп у својој "Skizzirte Entwickelungs-Geschichte und natürliches System der europäischen Thierwelt : Erster Theil welcher die Vogelsäugethiere und Vögel nebst Andeutung der Entstehung der letzteren aus Amphibien enthält" 1829. године са типском врстом цврчићем тршћаром (Locustella naevia).[2][3]

Име рода Locustella потиче из латинског и деминутив је од locusta, "скакавац".[4]  Као и енглески назив, ово се односи на песму налик инсектима неких врста.[5]

Опис

[уреди | уреди извор]

Ово су прилично сиво браонкасти "цврчићи" који обично бораве на прилично отвореним травњацима, грмовима или мочварама. Неки су прошарани, други нису прошарани, али је карактеристино да их је све је врло тешко видети. Мајстори у шуњању и трчању кроз оно што делује непробојно растиње, многи нерадо лете, радије беже попут мишева. Када се уплаше, могу летети, али слабо, брзо и невидљиво се враћајући у своја склоништа и шипражје. Најкарактеристичнија одлика ове групе је да песма неколико врста подсећа на механичко цврчање налик инсектима, због чега је група добила научни назив.

Врсте које се гнезде у умереним регионима су снажно миграторне.

Врсте

[уреди | уреди извор]

У роду се налазе 23 врсте: [6]

Фотографија Научно име Име Распрострањеност Подврсте Статус
Locustella lanceolata
(Temminck C.J. 1840) 		Пругасти цврчић Северна Европа до источног Сибира и североисточне Кине. Сахалин, јужна Курилска острва и северни Јапан[7] Locustella lanceolata lanceolata
(Temminck C.J. 1840)

Locustella lanceolata hendersonii
(Cassin J. 1858)[7]

најмање угрожени таксон[7]
Locustella alfredi
(Hartlaub K.J.G. 1890) 		Бамбусов цврчић Западна Етиопија, Јужни Судан, Источна Демократска Република Конго и Западна и Источна Уганда.[8] Западна Танзанија и северозападна Замбија[9] Locustella alfredi alfredi
(Hartlaub K.J.G. 1890)

Locustella alfredi kungwensis
(Moreau R.E. 1942)[9]

најмање угрожени таксон[9]
Locustella fluviatilis
(Wolf J. 1810) 		Цврчић поточар Централна Европа и Источна Европа, источно од јужне Финске, јужне Шведске, западне Немачке, источне Аустрије и Бугарске, од истока до југозападног Сибира, региона реке Иртиш и северозападног Казахстана; зимује у јужној и југоисточној Африци[10] Монотипски таксон[10] најмање угрожени таксон[10]
Locustella luscinioides
(Savi P. 1824) 		Обични цврчић Континентална Европа јужно од јужног Балтика и источног до централног Урала, Крима и Балкана, ретко у јужној и источној Енглеској; такође северозападна Африка, северозападна Турска. Зимује у западној Африци, Сенегалу, Чаду, Гани, Судану. Источна Украјина, од источног до јужног Урала, долина Волге и северно подножје Кавказа. Зимује у североисточној Африци. Мала Азија, Левант, северни и јужни Казахстан, западна Кина, Узбекистан, Туркменистан, североисточни Иран, северозападни Авганистан; певајући мужјаци забележени у северозападној Монголији[11] и сумња се да се гнезде на источном Арапском полуострву, од југа до Омана[12][13] Locustella luscinioides luscinioides
(Savi P. 1824)

Locustella luscinioides sarmatica
(Kazakov B.A. 1973)

Locustella luscinioides fusca
(Severtsov N.A., 1873)[13]

најмање угрожени таксон[13]
Locustella luteoventris
(Hodgson B.H., 1845) 		Смеђи цврчић Североисточна Индија од Дарџилинга, у Западном Бенгалу, источно до Аруначал Прадеша и Нагаланда, Бутан, западни и северни Мјанмар, јужна и југоисточна Кина и северни Вијетнам и североисточни Бангладеш. Зимује у јужном Мјанмару и северозападном и североисточном Тајланду[14][15] Монотипски таксон[15] најмање угрожени таксон[15]
Locustella naevia
(Boddaert P. 1783) 		Цврчић тршћар северозападној Европи и на западном Палеарктику. Подручје обухвата Шпанију, Француску, централну Италију, Румунију, Србију, Британска острва, Белгију, Холандију, Немачку, Данску, јужну Шведску, јужну Финску, балтичке државе и западне делове Русије . Даље на истоку замењују га сродне врсте. Зимује у Сахелу, тропској Африци, Индији и Шри Ланки[16][17] Locustella naevia naevia
(Boddaert P. 1783)

Locustella naevia obscurior
(Buturlin S.A. 1929)

Locustella naevia straminea
(Seebohm H. 1884)

Locustella naevia mongolica
(Sushkin P.P. 1925)[17]

најмање угрожени таксон[17]
Locustella major
(Brooks W.E. 1871) 		Дугокљуни цврчић Северозападна Хималаји у северном Пакистану, долина Кхаган и Гилгит и северозападна Индија, северозападни Кашмир, Ладак, Заскар.[11] Западна Кина, Кунлун Шан и Западни Алтун Шан, западни и јужни Синђанг[18][19] Locustella major major
(Brooks W.E. 1871)

Locustella major innae
(Portenko L.A. 1955)[19]

угрожени таксон[19]
Locustella tacsanowskia
(Swinhoe R. 1871) 		Кинески цврчић Источна Русија од Краснојарска, источно преко Трансбајкалије до Хабаровског и суседне северне Монголије, а у североисточном, централном и јужном делу Кине од југа до истока, Ћингхај, југозападни Гансу, Сичуан и Гуангси; зимује у јужној и југоисточној Азији[20] Монотипски таксон[20] најмање угрожени таксон[20]
Locustella accentor
(Sharpe R.B. 1888) 		Цврчић са планине Кинабалу Планина Кинабалу и суседни врхови планине Трус Мади и Там Бојукан, на северном Борнеу[21] Монотипски таксон[21] најмање угрожени таксон[21]
Locustella caudata
(Ogilvie-Grant W.R. 1895) 		Дугорепи цврчић Северни Лузон, Филипини. Северно полуострво Замбоанга, западни Минданао[22] Locustella caudata caudata
(Ogilvie-Grant W.R. 1895)

Locustella caudata malindangensis
(Mearns E.R. 1909)

Locustella caudata unicolor
(Hartert E.J.O. 1904)[22]

најмање угрожени таксон[22]
Locustella castanea
(Büttikofer J. 1893) 		Сулавешки цврчић Ендемска врста за планинске шуме на Сулавесију, Индонезија[23] Монотипски таксон[23] најмање угрожени таксон[23]
Locustella musculus
(Stresemann E.F.T. 1914) 		Серамски цврчић Ендемска врста планина Серам, Индонезија[24] Монотипски таксон[24] најмање угрожени таксон[24]
Locustella portenta
(Rheindt F.E. 2020) 		Цврчић са острва Талиабу Острво Талиабу у архипелагу Сула, код источног Сулавесија, изнад 1.050 м[25][26][27][28] Монотипски таксон[28] рањиви таксон[28]
Locustella disturbans
(Hartert E.J.O. 1900) 		Цврчић са острва Буру Ендемска врста планина Буру, у централним Молучким острвима Индонезије[26][29][30] Монотипски таксон[30] најмање угрожени таксон[30]
Locustella davidi
(La Touche J.D.D. 1923) 		Бајкалски цврчић Северни Алтај до југозападнe Трансбајкалијe и североисточног Бајкала. Југоисточна Русија, западни Амурланд и североисточна Кина, Централна Кина, централни Сичуан, јужни Гансу и јужни Шанси; зимује Југоисточна Азија[31] Locustella davidi suschkini
(Stegmann B.K. 1929)

Locustella davidi davidi
(La Touche J.D.D. 1923)[31]

најмање угрожени таксон[31]
Locustella kashmirensis
(Sushkin P.P. 1925) 		Западнохималајски цврчић Ендемска врста Индијски потконтинент[32] Монотипски таксон[32] најмање угрожени таксон[32]
Locustella thoracica
(Blyth Е. 1844) 		Пегави цврчић Централни и источни Хималаји од Непала, Бутана и североисточне Индије од истока до северног Мјанмара, и јужна Кина, од југоисточног Тибета, Јунана од истока до североистока Сичуана, Гуејџоуа и региона Дајао Шан у Гуангсију; зимује од западног Непала од истока до североисточне Индије, Аруначал Прадеша, Асама и североисточног Бангладеша.[33] Централна Кина, источна Тибетанска висораван од северног Ћингхаја од истока до југозападног Гансуа и јужног Шансија; зимује централна Кина[11][34] Locustella thoracica thoracica
(Blyth Е. 1844)

Locustella thoracica przevalskii
(Sushkin P.P. 1925)[34]

најмање угрожени таксон[34]
Locustella alishanensis
(Rasmussen P.C., 2000) 		Тајвански цврчић Планине централног и североисточног Тајвана[35] Монотипски таксон[35] најмање угрожени таксон[35]
Locustella mandelli
(Brooks W.E. 1875) 		Рђасти цврчић Гнезди се у подножју Хималаја од Дарџилинга у северној Индији преко Сикима до Бутана, до Аруначал Прадеша, јужног Асама и западног и северног Мјанмара. Северни Лаос и северног Вијетнама до југоисточних кинеских провинција Гуангси, Гуангдонг, Хонг Конг, Фуђијан и Џеђанг[36][37] Locustella mandelli mandelli
(Brooks W.E. 1875)

Locustella mandelli melanorhyncha
(Rickett C.B. 1898)[37]

најмање угрожени таксон[37]
Locustella idonea
(Riley J.H. 1940) 		Анамски цврчић Ендемска врста за централни Вијетнам, висораван Контум, централни Анам и Висораван Далат, јужни Анам. Локалитети на којима је забележен укључују планине Ланг Биан, Конг Трој, Би Доуп, Лонг Лан, Тујен Лам, Део Нуи Сан и резерват природе Нгок Лин[38][39][40][41] Монотипски таксон[41] најмање угрожени таксон[41]
Locustella chengi
(Alström, P. 1940) 		Сечуански цврчић Средње надморске висине централне Кине у Сичуану, Шансију, Хубеју, Хунану и Гуеџој, са једним записом из северозападног Ђангсија[40][42] Монотипски таксон[42] најмање угрожени таксон[42]
Locustella montis
(Hartert E.J.O. 1896) 		Јавански цврчић Планине источне и централне Јаве, планина Лаву од истока до Брома и Балија, западни Тимор, планина Мутис, источни Тимор и острво Алор[43][44] Locustella montis montis
(Hartert E.J.O. 1896)

Locustella montis timorensis
(Mayr E. 1944)[44]

најмање угрожени таксон[44]
Locustella seebohmi
(Ogilvie-Grant W.R. 1895) 		Цврчић из побрђа планине Полис на острву Лузон Планина Полис, северни Лузон, северни Филипини[45] Монотипски таксон[45] најмање угрожени таксон[45]

Овај род је раније укључивао додатне врсте. Молекуларно филогенетско истраживање породице птица пољопривредних подручја Locustellidae објављено 2018. године показало је да се род Locustella састоји од два различита рода. Род је подељен и шест врста је премештено у новонастали род Helopsaltes.[46]

Фосилна коракоидна кост из касног миоцена (око 11 милиона година) у Рудабањи (југоисточна Мађарска ) је прилично слична овој врсти кости у садашњем роду.[47] С обзиром на њену прилично рану старост (већина родова Passerida није позната све до плиоцена ), није превише сигурно да је овде тачно постављена, али је велика вероватноћа да припада Locustellidae, или барем Sylvioidea. Пошто су цврчићи тршћари једине познате locustellid цврчићи из Европе, још увек је прилично вероватно да комад кости припада базичној Locustella.

Распрострањеност и станиште

[уреди | уреди извор]

Род Locustella је широко распрострањен и може се наћи у Европи, Азији, Јужној Африци и Аутралији.

Птице из рода Locustella живе у широком спектру станишта са густим растињем, укључујући шуме, мочваре, мочваре и сезонски сушне травнате површине.[48]

Гнежђење

[уреди | уреди извор]

Род Locustella је већински моногамна са оба родитеља. Гнезда Locustella су обично дубоке чаше изграђене од различитих врста вегетације, укључујући траве, гранчице, корење, маховину и трску, често са куполом и бочним улазом, обложена финијом вегетацијом или длакама и обично смештена у густој вегетацији на метар од земље или воде. И мужјак и женка су обично активни у покушају парења, при чему оба пола граде гнездо. Инкубацију обављају оба пола или само женка, а оба родитеља хране младе. Легла се крећу од 1-7 јаја, а инкубација траје 10-16 дана. Период гнежђења је 10-17 дана, али очигледно нема информација о родитељској бризи након излетања из јаја.[48]

Исхрана

[уреди | уреди извор]

Већина Locustella има разноврсну исхрану са инсектима и другим бескичмењацима, посебно пауцима, малим пужевима, црвима и амфиподима. Неке врсте такође узимају мале количине семена. Већина врста набавља храну сакупљањем, а већину времена проводе на земљи или ниско у вегетацији, ловећи инсекте из густог жбуња или са земље.[48]

Статус

[уреди | уреди извор]

Од 23 врста у роду Locustella, 21 врста се води као најмање угрожени таксон. 1 врста се дефинише као рањиви таксон и 1 врста као угрожени таксон.[48]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „H&M4 Checklist family by family - The Trust for Avian Systematics”. www.aviansystematics.org. Приступљено 2025-04-29. 
  2. ^ Kaup, J. J.; Kaup, J. J. (1829). Skizzirte Entwickelungs-Geschichte und natürliches System der europäischen Thierwelt : Erster Theil welcher die Vogelsäugethiere und Vögel nebst Andeutung der Entstehung der letzteren aus Amphibien enthält. c. 1. Darmstadt: In commission bei Carl Wilhelm Leske. 
  3. ^ Cottrell, G. William,; Cottrell, G. William; Greenway, James C.; Mayr, Ernst; Paynter, Raymond A.; Peters, James Lee; Traylor, Melvin A.; University, Harvard (1986). Check-list of birds of the world. v.11 (1986). Cambridge: Harvard University Press. 
  4. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm dictionary of scientific bird names [electronic resource] : from aalge to zusii. London : Christopher Helm. ISBN 978-1-4081-3326-2. 
  5. ^ „Grasshopper - Quick search results | Oxford English Dictionary”. www.oed.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-29. 
  6. ^ „Grassbirds, Donacobius, tetrakas, cisticolas, allies – IOC World Bird List”. www.worldbirdnames.org. Приступљено 2025-04-29. 
  7. ^ а б в Pearson, David (2024). „Lanceolated Warbler (Locustella lanceolata), version 1.1”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.lanwar.01.1. 
  8. ^ Carswell, M., Pomeroy, D., Reynolds, J. and Tushabe, H. (2005). The Bird Atlas of Uganda. British Ornithologists’ Club & British Ornithologists’ Union, Oxford
  9. ^ а б в Pearson, David (2021). „Bamboo Warbler (Locustella alfredi), version 1.1”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.baswar1.01.1. 
  10. ^ а б в Pearson, David (2020). „River Warbler (Locustella fluviatilis), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.eurwar2.01. 
  11. ^ а б в Kennerley, P. R., and Pearson, D. (2010). Reed and Bush Warblers. London, UK.: Christopher Helm. ISBN 978-0-7136-6022-7. 
  12. ^ Jennings, M. C. (2010). Atlas of the Breeding Birds of Arabia. Fauna of Arabia 25. Riyadh, Saudi Arabia and Frankfurt am Main, Germany: King Abdulaziz City for Science and Technology, Saudi Wildlife Commission & Senckenberg Forschungsinstitut und Naturmuseum. ISBN 978-3-9299-0783-4. 
  13. ^ а б в Pearson, David (2020). „Savi's Warbler (Locustella luscinioides), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.savwar1.01. 
  14. ^ Robson, C. R. (2014). Birds of South-East Asia. 2nd Edition. London: Christopher Helm. ISBN 978-1-4729-7040-4. 
  15. ^ а б в Madge, Steve (2020). „Brown Bush Warbler (Locustella luteoventris), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.brbwar2.01. 
  16. ^ Snow, David William (1998). The Birds of the Western Palaearctic. Oxford: Oxford University Press. стр. 1245–1247. ISBN 0-19-854099-X. 
  17. ^ а б в Pearson, David; Kirwan, Guy M. (2020). „Common Grasshopper Warbler (Locustella naevia), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.cogwar1.01. 
  18. ^ MacKinnon, J. R., K. Phillipps (2000). A Field Guide to the Birds of China. Oxford, UK & New York, NY, USA: Oxford University Press. ISBN 978-0-1928-9367-3. 
  19. ^ а б в Madge, Steve (2020). „Long-billed Bush Warbler (Locustella major), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.lbbwar1.01. 
  20. ^ а б в Madge, Steve (2020). „Chinese Bush Warbler (Locustella tacsanowskia), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.chbwar1.01. 
  21. ^ а б в Madge, Steve (2020). „Friendly Bush Warbler (Locustella accentor), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.frbwar1.01. 
  22. ^ а б в Madge, Steve (2020). „Long-tailed Bush Warbler (Locustella caudata), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.ltbwar1.01. 
  23. ^ а б в Madge, Steve; Kirwan, Guy M. (2021). „Sulawesi Bush Warbler (Locustella castanea), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.cbbwar2.01. 
  24. ^ а б в Kirwan, Guy M. (2021). „Seram Bush Warbler (Locustella musculus), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.cbbwar4.01. 
  25. ^ Rheindt, F. E., D. M. Prawiradilaga, H. Ashari, S. Suparno, C. Y. Gwee, G. W. X. Lee, M. Y. Wu, and N. S. R. Ng (2020). „A lost world in Wallacea: Description of a montane archipelagic avifauna”. Science. 367: 167—170. doi:10.1126/science.aax2146. 
  26. ^ а б Eaton, J. A., B. van Balen, N. W. Brickle, and F. E. Rheindt (2016). Birds of the Indonesian Archipelago: Greater Sundas and Wallacea. Barcelona, Spain: Lynx Edicions. ISBN 978-84-16728-44-2. 
  27. ^ Rheindt, F. E. (2010). „New biogeographic records for the avifauna of Taliabu (Sula Islands, Indonesia), with preliminary documentation of two previously undiscovered taxa”. Bulletin of the British Ornithologists’ Club. 130 (1): 33—51. 
  28. ^ а б в Kirwan, Guy M. (2021). „Taliabu Bush Warbler (Locustella portenta), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.talgrw1.01. 
  29. ^ White, C. M. N., and M. D. Bruce (1986). The Birds of Wallacea (Sulawesi, the Moluccas & Lesser Sunda Islands, Indonesia). An Annotated Check-list. British Ornithologists’ Union Check-list 7. London, UK: British Ornithologists’ Union. ISBN 978-0-9074-4606-4. 
  30. ^ а б в Kirwan, Guy M. (2021). „Buru Bush Warbler (Locustella disturbans), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.cbbwar3.01. 
  31. ^ а б в Madge, Steve; de Juana, Eduardo; Kirwan, Guy M. (2020). „Baikal Bush Warbler (Locustella davidi), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.spobuw1.01. 
  32. ^ а б в Abhinav, C. (2021). „West Himalayan Bush Warbler (Locustella kashmirensis), version 2.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.spobuw2.02. 
  33. ^ Thompson, P. M., S. U. Chowdhury, E. Ul Haque, M. M. H. Khan, and R. Halder (2014). „Notable bird records from Bangladesh from July 2002 to July 2013” (PDF). Forktail. 30: 50—65. 
  34. ^ а б в Madge, Steve; Kirwan, Guy M. (2020). „Spotted Bush Warbler (Locustella thoracica), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.spobuw3.01. 
  35. ^ а б в Madge, Steve (2020). „Taiwan Bush Warbler (Locustella alishanensis), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.taibuw1.01. 
  36. ^ Alström, P., C. Xia, P. C. Rasmussen, U. Olsson, B. Dai, J. Zhao, P. J. Leader, G. J. Carey, L. Dong, T. Cai, P. I. Holt, H. L. Manh, G. Song, Y. Liu, Y. Zhang, and F. Lei (2015). Integrative taxonomy of the Russet Bush Warbler Locustella mandelli complex reveals a new species from central China. Avian Research 6:9
  37. ^ а б в Carey, Geoffrey J. (2021). „Russet Bush Warbler (Locustella mandelli), version 2.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.rubwar1.02. 
  38. ^ Dickinson, E. C., P. C. Rasmussen, P. D. Round, and F. G. Rozendaal, F.G. (2000). „A review of the Russet Bush-Warbler Bradypterus seebohmi” (PDF). Zoologische Verhandelingen Leiden. 331: 11—64. 
  39. ^ Rasmussen, P. C., E. C. Dickinson, P. D. Round, and F. G. Rozendaal (2000). „A new bush-warbler (Sylviidae, Bradypterus) from Taiwan”. Auk. 117 (2): 279—289. JSTOR 4089710. doi:10.2307/4089710. 
  40. ^ а б Alström, P., C. Xia, P. C. Rasmussen, U. Olsson, B. Dai, J. Zhao, P. J. Leader, G. J. Carey, L. Dong, T. Cai, P. I. Holt, Hung Le Manh, G. Song, Y. Liu, Y. Zhang, and F. Lei (2015). „Integrative taxonomy of the Russet Bush Warbler Locustella mandelli complex reveals a new species from central China”. Avian Research. 6: 9. doi:10.1186/s40657-015-0016-z. 
  41. ^ а б в Kirwan, Guy M.; Madge, Steve (2021). „Dalat Bush Warbler (Locustella idonea), version 2.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.dabwar1.02. 
  42. ^ а б в Kirwan, Guy M. (2020). „Sichuan Bush Warbler (Locustella chengi), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.sicbuw1.01. 
  43. ^ Trainor, C. R., P. Verbelen, S. Hoste (2012). „Rediscovery of the Timor Bush Warbler Locustella timorensis on Alor and Timor, Wallacea: clarifying taxonomic affinities, defining habitat and survey recommendations”. Bird Conservation International. 22 (3): 354—369. 
  44. ^ а б в Madge, Steve; Kirwan, Guy M. (2020). „Javan Bush Warbler (Locustella montis), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.jabwar1.01. 
  45. ^ а б в Madge, Steve (2020). „Benguet Bush Warbler (Locustella seebohmi), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.benbuw1.01. 
  46. ^ Alström, Per; Cibois, Alice; Irestedt, Martin; Zuccon, Dario; Gelang, Magnus; Fjeldså, Jon; Andersen, Michael J.; Moyle, Robert G.; Pasquet, Eric (2019-03-07). „Comprehensive molecular phylogeny of the grassbirds and allies (Locustellidae) reveals extensive non-monophyly of traditional genera, and a proposal for a new classification”. doi:10.1016/j.ympev.2018.03.029. 
  47. ^ Bernor, R.L.; Kordos, L. & Rook, L. „Recent Advances on Multidisciplinary Research at Rudabánya, Late Miocene (MN9), Hungary: A compendium” (PDF). Paleontographica Italiana. 89: 3—36. 
  48. ^ а б в г Winkler, David W.; Billerman, Shawn M.; Lovette, Irby J. (2020). „Grassbirds and Allies (Locustellidae), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.locust5.01. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Locustella&oldid=30338300”