Логопедија

С Википедије, слободне енциклопедије
Логопедија
MeSHD013066

Логопедија се бави превенцијом, откривањем, дијагностиковањем и третманом поремећаја људске комуникације.[1] Појам комуникација у овом контексту користи се у најширем смислу свега онога што се односи на човека, али искључује значења која се односе нпр. на електронске комуникације (телекомуникације) и сл.

Логопедија као наука и струка остварује своје темељне задатке на подручју превенције, процене и интервенције у случајевима поремећаја људске комуникације, њиховог третмана и научног проучавања. Људска комуникација у овом контексту обухвата све процесе и функције повезане с производњом говорног и писаног језика, као и облике невербалне комуникације.

Дефиниције[уреди | уреди извор]

Логопедија је наука која се бави превенцијом, откривањем, дијагностиковањем и третманом поремећаја хумане комуникације под којом се подразумевају сви они процеси и функције који су повезани са продукцијом говора, перцепцијом и продукцијом оралнога и писанога језика, као и облицима невербалне комуникације (дефиниција Европског Удружења логопеда – CPLOP).

Логопед је независан стручњак чије се централне активности остварују на подручју превенције, процене и интервенције у случајевима поремећаја хумане комуникације, њиховог третмана и научног истраживања (дефиниција светског удружења логопеда и фонијатара –IALP), а логопедија је струка у развоју на линији примењене и чисте науке.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Brady, MC; Kelly, H; Godwin, J; Enderby, P (16. 5. 2012). „Speech and language therapy for aphasia following stroke.”. The Cochrane database of systematic reviews. 5: CD000425. PMID 22592672. doi:10.1002/14651858.CD000425.pub3. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]