Loksapin

С Википедије, слободне енциклопедије
Loksapin
Loxapine.svg
IUPAC ime
2-hloro-11-(4-metilpiperazin-1-il)dibenzo[b,f][1,4]oksazepin
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
MedlinePlusa682311
Farmakokinetički podaci
MetabolizamGastrointestinalni, pik koncentracije se javlja između 1-2 sata
Poluvreme eliminacijeOralno 4 h
IzlučivanjeNajveći deo se izlučuje u toku 24 sata
Identifikatori
CAS broj1977-10-2 ДаY
ATC kodN05AH01 (WHO)
PubChemCID 3964
IUPHAR/BPS205
DrugBankDB00408 ДаY
ChemSpider3827 ДаY
UNIILER583670J ДаY
KEGGD02340 ДаY
ChEBICHEBI:50841 ДаY
ChEMBLCHEMBL831 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC18H18ClN3O
Molarna masa327,808 g/mol
  • Clc2ccc1Oc4c(/N=C(\c1c2)N3CCN(C)CC3)cccc4
  • InChI=1S/C18H18ClN3O/c1-21-8-10-22(11-9-21)18-14-12-13(19)6-7-16(14)23-17-5-3-2-4-15(17)20-18/h2-7,12H,8-11H2,1H3 ДаY
  • Key:XJGVXQDUIWGIRW-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja109 to 110 °C (228 to 230 °F)

Loksapin (Loksapak, Loksitan) je tipični antipsihotik koji se prvenstveno koristi za lečenje šizofrenije. On je član (benzodiazepinske) dibenzoksazepinske klase, te je strukturno srodan sa klozapinom.[1]

Loksapin može da bude metabolisan N-demetilacijom do amoksapina, tetracikličnog antidepresiva.[2]

Hemija[уреди | уреди извор]

Jedan od mogućih sintetičkih pristupa je:[3]

Loxapine synthesis.png

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Glazer WM (1999). „Does loxapine have "atypical" properties? Clinical evidence”. The Journal of Clinical Psychiatry. 60 (Suppl 10): 42—6. PMID 10340686. 
  2. ^ Cheung SW, Tang SW, Remington G (1991). „Simultaneous quantitation of loxapine, amoxapine and their 7- and 8-hydroxy metabolites in plasma by high-performance liquid chromatography”. Journal of Chromatography. 564 (1): 213—21. PMID 1860915. doi:10.1016/0378-4347(91)80083-O. 
  3. ^ Schmutz, J.; Kunzle, F.; Hunziker, F.; Gauch, R.; Helv. Chim. Acta 1967, 50, 245.

Spoljašnjve veze[уреди | уреди извор]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).