Лоран Блан

Лоран Блан
Лоран Блан
	Лоран Блан
Лични подаци
Пуно име	Лоран Блан
Датум рођења	19. новембар 1965. (58 год.)
Место рођења	Але, Француска
Висина	1,91 m
Позиција	одбрамбени
Јуниорска каријера
1981—1983	Монпеље
Сениорска каријера
Године	Клуб
1983—1991; 1991—1992; 1992—1993; 1993—1995; 1995—1996; 1996—1997; 1997—1999; 1999—2001; 2001—2003	Монпеље; Наполи; Ним; Сент Етјен; Оксер; Барселона; Олимпик Марсељ; Интер; Манчестер јунајтед
Репрезентативна каријера
1989—2000	Француска
Тренерска каријера
2007—2010; 2010—2012; 2013—2016; 2020—2022; 2022—2023	Бордо; Француска; Пари Сен Жермен; Ал Рајан; Олимпик Лион

Лоран Блан (франц. Laurent Blanc; 19. новембар 1965) је бивши француски фудбалер, а данас фудбалски тренер.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

Започео је професионалну каријеру 1983. године у Монпељеу, у којем је прво играо као везни играч, а касније као штопер, што му је пуно боље одговарало због телесних преедиспозиција (1,91 м, 84 кг). Освојио је француски куп 1990. У свакој сезони за Монпеље постигао је бар 12 голова углавном из једанаестераца и удараца из скока.

Играо је накратко за италијански Наполи, а затим за француске клубове Ним и Сент Етјен. Истакао се као понајбољи штопер француске лиге и на наговор Ги Руа прешао у Оксер 1995, с којим је освојио првенство и куп у сезони 1995/96.

Прешао је у Барселону 1996, коју је водио Јохан Кројф. Играо је одлично, али је често био повређен. Освојио је са клубом шпански Суперкуп и Куп победника купова. Прешао је у Олимпик Марсељ, где је постао вођа екипе и добио надимак „Председник“. Освојили су 2. место у француском првенству и изгубили у финалу Купа УЕФА од италијанске Парме. Затим је играо за италијански Интер, где је проглашен за најбољег Интеровог играча сезоне.

Сер Алекс Фергусон га је покушавао довести у Манчестер јунајтед од 1996, а успео је 2001. када је Блан имао већ 35 година.^[1] Са њима је освојио Премијер лигу 2003 године.

Репрезентативна[уреди | уреди извор]

За репрезентацију Француске играо је од 1989. до 2000. У 97 наступа постигао је 16 голова. Освојио је европско првенство са младом француском репрезентацијом 1988. Французи се нису пласирали на Светско првенство 1990. и 1994, а на Европском првенству 1992. испали су од каснијег победника Данске. Одлучио је престати играти за репрезентацију, али се вратио на наговор селектора Еме Жакеа. На Европском првенству 1996. дошли су до полуфинала.

На Светском првенству 1998. у Француској и Европском првенству 2000. у Белгији и Холандији, освојио је 1. место са Француском. На Светском првенству 1998. у четвртфиналу је дао први златни гол на Светским првенствима, којим је Француска победила Парагвај,^[2] а у полуфиналу са Хрватском, добио је црвени картон, након прекршаја над Славеном Билићем.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Био је тренер Бордоа од 2007. до 2010. Освојио је са клубом француско првенство 2009. те један куп и два национална суперкупа. Постао је селектор репрезентације Француске у лето 2010, наследивши Рајмонда Доменека и са њима остао до јуна 2012. године.^[3]

Од сезоне 2013/14. Блан преузима вођење Пари Сен Жермена.^[4] Са популарним "свецима" Блан је освојио три титуле првака Француске, два национална купа те по три трофеја у лига купу и суперкупу.