Lu Gerig

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Lu Gerig
Gerig sa njujorškim Jenkijima 1923. godine
Puno imeHenri Lo Gerig
Ime po rođenjuHeinrich Ludwig Gehrig
Datum rođenja19 jun, 1903(1903-06-19)
Mesto rođenjaJorkvil, Menhetn, Njujork
 SAD
Datum smrti2. jun 1941.(1941-06-02) (37 god.)
Mesto smrtiRiverdejl, Bronks, Njujork
 SAD
Uzrok smrtiamiotrofična lateralna skleroza
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
UniverzitetUniverzitet Kolumbija
Zanimanjeigrač bejzbola
PoslodavacNjujork Jenkiji
Rodni gradNjujork

Henri Lu Gerig (born Hajnrih Ludvig Gerig;[1] 19. jun 1903 –  2. jun 1941) bio je američki profesionalni bejzbolski igrač prve baze, koji je igrao tokom 17 sezona u Glavnoj ligi bejzbola (MLB) za Njujork Jenkije (1923–1939). Gerig je bio poznat po svojoj veštini kao udarač i po svojoj izdržljivosti, te je stekao nadimak „Gvozdeni konj”. Sedam puta uzastopno je bio ol-star,[2] jednom pobednik trostruke krune,[3] dva puta najzaslužniji igrač američke lige (AL),[3] i član šest timova šampiona Svetske serije. Tokom karijere je imao prosek udaranja od .340, prosek jakih udaraca .632 i prosek baza od .447. On je ostvario je 493 houm ranova i imao je 1.995 udaračkih trčanja (RBI). On još uvek ima najveći odnos ostvarenih trčanja i udaranja u 100 nastupa (35,08) i po 100 igara (156,7) među igračima Dvorane slavnih. Godine 1939, on je uvršten u Bejzbolsku dvoranu slavnih[4] i prvi je igrač MLB-a čiji je broj uniforme penzionisan (4) u njegovom timu.

Rodom iz Njujorka i student na Kolumbija univerzitetu, Gerig je potpisao ugovor sa Jenkijima 1923. godine. On je postavio nekoliko rekorda glavne lige tokom svoje karijere,[5] uključujući najveći broj grend slemova u karijeri (23) (što je kasnije premašio Aleks Rodriguez)[6][7] i najviše odigranih uzastopnih igara (2.130), rekord koji je trajao 56 godina i dugo se smatrao nedostižnim sve dok ga 1995. godine nije nadmašio Kal Ripken mlađi.[8][9] Gerigov niz uzastopnih igara okončan je 2. maja 1939. godine, kada se dobrovoljno povukao iz tima, zapanjujući igrače i navijače, nakon što je njegovu performansu na terenu počela da ometa amiotrofična lateralna skleroza, neizlečiva neuromaskularna bolest; koja se sada u Severnoj Americi često naziva „Lu Gerigova bolest”.[10] Bolest ga je prisilila da se povuče sa 36 godina, a dve godine kasnije bila je uzrok njegove smrti. Njegov oproštaj od bejzbola je ovekovečen njegovim ikoničnim govorom iz 1939. godine pod naslovom „Najsrećniji čovek na licu zemlje” na Jenki stadionu.

Godine 1969. Američko udruženje pisaca bejzbola izglasalo je Geriga za najvećeg igrača prve baze svih vremena,[11] i on je bio član u celovekovnog tima MBL-a koji je izabran sa najvećim brojem glasova 1999. godine.[12] Spomenik u Gerigovu čast, koji su originalno posvetili Jenkiji 1941. godine, trenutno se nalazi u Monument parku kod Jenki stadiona. Memorijalna nagrada Lu Gerig dodeljuje se MLB igraču koji najbolje manifestuje Gerigov integritet i karakter.

Rani život[уреди | уреди извор]

Gerig je rođen 1903. godine u kvartu Jorkvil Menhetna.[13][14] Bio je drugo od četvoro dece nemačkih imigranata, Kristine Foš (1881–1954) i Hajnriha Geriga (1867–1946).[15][16] Njegov otac je bio limar po struci koji je često bio nezaposlen zbog alkoholizma i epilepsije, a njegova majka, po zanimanju sluškinja, bila je glavni hranitelj i disciplinar u porodici.[17] Njegove dve sestre umrle su u ranom uzrastu od velikog kašlja i ospica; njegov brat je takođe umro u ranom detinjstvu.[18] Od malih nogu Gerig je pomagao majci, radeći poslove poput skupljanja veša i kupovine hrane iz lokalnih prodavnica.[19] Gerig je tokom detinjstva govorio nemački.[20] Godine 1910, živeo je sa roditeljima na adresi 2266 Amsterdam avenija u Vašington Hajtsu.[21] Porodica je 1920. godine obitavala na 8. aveniji na Menhetnu.[22] Njegovo ime je često anglikovano u Henri Luis Gerig, a bio je poznat kao „Lu” kako bi se razlikovao od svog istoimenog oca, koji je bio poznat kao Henri.[23]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Castro, Tony (2018). Gehrig and the Babe: The Friendship and the Feud. Triumph Books. стр. 144. ISBN 978-1-64125-004-7. 
  2. ^ „All-Star Game History”. Baseball Almanac. 2007. Приступљено 4. 7. 2007. 
  3. ^ а б „Lou Gehrig Stats”. Baseball Almanac. Приступљено 11. 7. 2017. 
  4. ^ „Henry Louis Gehrig”. National Baseball Hall of Fame. Приступљено 11. 7. 2017. 
  5. ^ „Lou Gehrig”. Britannica Encyclopedia. Приступљено 16. 4. 2008. 
  6. ^ „A-Rod sets slam record, Yankees beat Giants 5–1”. Associated Press. Архивирано из оригинала на датум 14. 10. 2013. Приступљено 21. 9. 2013. 
  7. ^ „Lou Gehrig Grand Slams”. Baseball Almanac. Приступљено 16. 4. 2008. 
  8. ^ „ESPN Classic – Iron Man Ripken brought stability to shortstop”. Espn.go.com. Приступљено 25. 3. 2014. 
  9. ^ Unlike Gehrig, Ripken took most of the summer off in 1994 (albeit on account of a baseball strike). While that was beyond Ripken's control, it constituted an extended break that Gehrig did not enjoy.
  10. ^ „Amyotrophic Lateral Sclerosis (ALS)”. Muscular Dystrophy Association (MDA). Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2015. Приступљено 16. 4. 2008. 
  11. ^ Frank Graham, Lou Gehrig: A Quiet Hero. Boston: Houghton Mifflin, 1969.
  12. ^ „All-Century Team final voting”. ESPN. 23. 10. 2007. Приступљено 8. 1. 2009. 
  13. ^ Robinson, Ray (3. 7. 2005). „Gehrig Remains a Presence in His Former Neighborhood”. The New Jork Times. 
  14. ^ Robinson, Ray (3. 7. 2005). „Gehrig Remains a Presence in His Former Neighborhood”. The New York Times. 
  15. ^ Eig, Jonathan (2005). Luckiest Man: The Life and Death of Lou Gehrig. New York: Simon & Schuster. стр. 3—4. ISBN 978-0-7432-4591-3. 
  16. ^ Thomas, Norman S. (2. 8. 1941). „Sport Sandwich”. Lewiston Evening Journal. Приступљено 11. 7. 2017. 
  17. ^ Robinson, Ray (1990). Iron Horse: Lou Gehrig in His Time. New York: W.W. Norton. стр. 30—31. ISBN 978-0-393-02857-7. 
  18. ^ Eig: pp. 7, 11.
  19. ^ Eig: p. 9
  20. ^ Sowell, Thomas (1996), Migrations and Cultures: A World View, New York: Basic Books, стр. 82, »... it may be indicative of how long German cultural ties endured [in the United States] that the German language was spoken in childhood by such disparate 20th-century American figures as famed writer H. L. Mencken, baseball stars Babe Ruth and Lou Gehrig, and by the Nobel Prize-winning economist George Stigler 
  21. ^ 1910; Census Place: Manhattan Ward 12, New York; Roll T624_1026; Page: 26B; Enumeration District: 683; Image: 431.
  22. ^ 1920;Census Place: Manhattan Assembly District 11, New York; Roll T625_1205; Page: 18A; Enumeration District: 830; Image: 541.
  23. ^ Viola, Kevin (19. 6. 1903). Lou Gehrig (Revised Edition) – Kevin Viola – Google Books. ISBN 9781467704007. Приступљено 25. 11. 2015. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]